Zašto trenutno svi prebacuju novac u dinare? Kako da uz pravilo 50/30/20 stvorite novčani “jastuk”

Tradicionalno, oktobar je u celom svetu proglašen za Mesec štednje, a njegova kruna je 31. oktobar, Svetski dan štednje. Ovaj datum, ustanovljen još davne 1924. godine na kongresu u Milanu,nastao je kao direktan odgovor na ekonomske krize sa porukom da je racionalno upravljanje novcem stub ličnog mira i opšteg ekonomskog napretka čovečanstva. Danas, više od veka kasnije, ova poruka je važnija nego ikada pre svega zbog velike globalne krize. Možda baš zbog toga ona čuvena rečenica srpskih građana “Od sledećeg meseca sigurno počinjem da štedim“, mogla bi da se preformuliše u oktobru “Od ovog meseca sigurno počinjem da štedim“.

To bi mogli da budu mali koraci danas za veliku finansijsku slobodu sutra jer finansijska statistika i svakodnevni život podsećaju da idealan trenutak za štednju ne dolazi sam od sebe, već da ga čovek stvara.

Čini se da građani Srbije počinju da ga stvaraju, tako bar pokazuje Nacionalno reprezentativno istraživanje M2S Research-a, po kome 66% građana štedi, dok svega 16% investira. Ova studija pokazuje i da se finansijski prioriteti menjaju kroz različite životne faze, ali da potreba za sigurnošću ostaje zajednička svim generacijama.

-Jedan od najupečatljivijih zaključaka istraživanja jeste da ljudi uglavnom ne štede da bi se obogatili, već da bi imali zaštitu kada se dogodi nešto nepredviđeno. To je veoma važna polazna tačka kada govorimo o finansijskoj edukaciji i postepenom prelasku sa prostog odvajanja novca na dugoročno finansijsko planiranje“, kaže Georgi Hristov iz kompanije” Tavex zlato&srebro“ i finansijski analitičar u obrazlaganju podataka.

Kada se pomene reč “štednja“, većina prvo pomisli na odricanje, uskraćivanje i striktne zabrane. Stručnjaci navode da je to zabluda jer štednja nije puko stezanje kaiša niti život u strahu od trošenja već predstavlja svesno, mudro odlaganje trenutne potrošnje zarad znatno veće sigurnosti, slobode i ciljeva u budućnosti. Obrazloženje za takvu filosofiju nalaze u tome što je jer život nepredvidiv, a ekonomske krize, zdravstveni izdaci ili iznenadni gubitak posla mogu preko noći da uruše stabilnost porodice. Zato je prvi i najvažniji korak, bar po njihovom mišljenju, je kreiranje takozvanog”fonda za hitne slučajeve“ ili finansijskog jastuka čiji iznos može da pokrije između 3 i 6 meseci osnovnih životnih troškova. Posedovanje ovakve rezerve, bezbedno čuvane u zvaničnim finansijskim institucijama gde je novac siguran i zaštićen, pruža osećaj kontrole nad sopstvenim životom.

Koliko građana Srbije ima “fond za hitne slučajeve” ne postoje precizni podaci ali ono što se zna, bar po već pomenutom istraživanju,to je da iako se iznos štednje povećava, ona još uvek nije sistematična.

-Jedan od izazova nije samo koliko građana štedi, već i na koji način to rade. Iako 47% štedi redovno, čak 40% novac odvaja samo povremeno,kada im nakon mesečnih troškova ostane višak. Istovremeno, 41% štedi do 10% svojih mesečnih prihoda. To pokazuje da je kod velikog dela stanovništva i dalje prisutan model”štedi kada možeš“, umesto planskog i kontinuiranog izdvajanja novca- navedeno je u istraživanje M2S Research-a

Drugim rečima, sugestija je da ako se ne zna odakle da počnete,teoriju svedite na jednostavnu praksu.Ta praksa u svetu je bazirana na jedan od najpopularnijih i najefikasnijih modela a to je 50/30/20, koja postavlja jasne i realne granice za mesečni budžet. Po tom modelu 50% prihoda odlazi na osnovne potrebe koje podrazumevaju fiksne i nezaobilazne troškovi poput stanarina ili rata stambenog kredita, računa, hrane. Za želje u ovoj formuli namenjeno je 30% prihoda, koji podrazumeva izlaske,garderobu,hobije, bioskop i kafu sa prijateljima.

Preostalih 20 posto se usmerava direktno u štednju i taj novac podrazumeva da se odmah po uplati plate ide na štedni račun.

Ako je suditi po najnovijim podacima Narodne banke Srbije, objavljeni krajem avgusta ove godine, čini se da je značajan broj stanovništva počeo da prati ove svetske trendove u štednji jer se ona poslednjih godina povećava.

– Štednja stanovništva,i u domaćoj i u stranoj valuti, nastavlja trend rasta i u 2026. godini dostiže nove rekordne iznose. Prema poslednjim, još uvek operativnim podacima, sredinom avgusta dinarska štednja premašila je nivo od 244 milijarde dinara, što predstavlja rast od čak 37,9 milijardi dinara (18,4%) od početka 2026. godine. Na ovaj način dinarska štednja je prvi put premašila protivvrednost od 2,0 milijardi evra, dok je devizna štednja dostigla 17,0 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada. U skladu s bržim rastom dinarske od devizne štednje, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva tokom prve polovine 2026. godine prvi put je premašilo 10%, što je značajan napredak, budući da je ono u junu 2012. godine bilo ispod 2%-navodi NBS.

Dinar vs. evro, šta je isplativije?

Rezultati njihove najnovije polugodišnje Analize isplativosti dinarske i devizne štednje, koja je obuhvatila period od juna 2012. do juna 2026. godine, pokazali su da je u prethodnih četrnaest godina dinarska štednja bila isplativija i kratkoročno i dugoročno.

– Većoj isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu najviše pogoduju relativna stabilnost kursa dinara prema evru, više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljniji poreski tretman, jer se na prihod od kamate na dinarsku štednju ne plaća porez. Štednja u domaćoj valuti povećana je više od trinaest puta u proteklih četrnaest godina, što predstavlja odraz poverenja građana u dinar i bankarski sektor. Kada je reč o strukturi dinarske štednje u prvom polugodištu 2026. godine, najviše je povećana štednja ročnosti od šest do dvanaest meseci (16,1 milijardu dinara), koja je i najzastupljenija u ukupnoj dinarskoj štednji (56,9%), kao i štednja ročnosti od tri do šest meseci (9,2 milijarde dinara) – navodi se na sajtu NBS.

Krajem juna 2026. godine prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je preko 205 hiljada dinara. Ako se posmatra isti četrnaestogodišnji period, devizna štednja je povećana više od dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 16,9 milijardi, koliko je iznosila krajem juna 2026. godine.

– Devizna štednja je u prvoj polovini 2026. godine povećana za 735,5 miliona evra (4,6%), u najvećoj meri po osnovu rasta štednje na rok od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednje po viđenju (334,8 miliona evra), koja čini 64,7% ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je više od 4 hiljade evra krajem juna 2026. godine – podaci su NBS.

Za one koji nisu našli sebe ni u jednoj od kategorija koja štedi, u značajnoj meri je posledica finansijske nepismenosti, pa je oktobar,Mesec štednje,idealan period da se napravi prvi korak jer banke tada intenzivnije vode kampanju. Na značaj edukacije upozorava i Georgi Hristov.

– Finansijska edukacija mora biti praktična i razumljiva,kako napraviti rezervu, kako upravljati rizikom, kako inflacija utiče na novac i kako postepeno izgraditi dugoročni finansijski plan. Gotovinu u dinarima kod kuće drži čak 51 odsto mladih do 29 godina, 57 odsto građana sa osnovnim nivoom obrazovanja i 43 odsto domaćinstava sa niskim prihodima.-kaže Hristov.

Pri tom, finansijska pismenost se ne uči samo na fakultetu,već se nosi iz kuće. Učenje dece je prvi korak, a klasična kasica prasica je neprikosnoveno nastavno sredstvo.

Na kraju, važno je razumeti da štednja nije stvar bogatstva,već discipline i navike. Neka ovaj oktobar bude početak za tu naviku, jer finansijska stabilnost se ne gradi preko noći niti zahteva astronomska primanja.

Ona počinje onog trenutka kada se donese odluka da se preuzme kontrola nad svojim novcem, umesto da dopustite da novac kontroliše vas.