TROTINET koji na “papiru” ide 25 kilometara na sat, a u stvarnosti 60, više neće moći tek tako da završi u prodavnici, pa samim tim i na ulici.
BODE / imago stock&people / Profimedia
Razlog je nova uredba države koja uvodi obaveznu proveru stvarne snage, brzine i mase električnih dvotočkaša pre prodaje, čime se zatvara prostor da se pod nazivom “trotinet” ili “električni bicikl” prodaju vozila znatno jačih performansi. Dok država pokušava da uvede red na tržištu, na ulicama je zasad situacija daleko od uređene – veliki brojovih vozila i dalje je van evidencije, pravila se krše, a samo u prvoj polovini ove godine sankcionisano je 347 Beograđana zbog nedozvoljenog kretanja trotoarima i drugim površinama.
Nova Uredba o posebnim uslovima za identifikaciju i registraciju vozila sa dva točka sa elektromotorom, koju je Vlada usvojila krajem avgusta, odnosi se na električne bicikle, električne trotinete, vozila sa pedalama i pomoćnim elektromotorom, ali i na druga vozila koja svojim konstrukcionim i tehničkim osobinama odgovaraju tim kategorijama.
Najvažnija promena je, međutim, sadržana u jednoj naizgled jednostavnoj stvari: ubuduće neće biti dovoljno šta piše na deklaraciji, računu ili kutiji. Propis izričito predviđa da se gleda šta vozilo zaista jeste, bez obzira na trgovački naziv, opis pod kojim se uvozi, tarifnu oznaku ili kategoriju koju mu je napisao proizvođač, uvoznik ili prodavac. Pre prvog stavljanja na tržište moraće da prođe ispitivanje stvarnih tehničkih karakteristika, a vozilo bez odgovarajuće isprave neće moći da bude ponuđeno niti prodato u Srbiji.
U postupku će se proveravati podaci među kojima su trajna nominalna snaga elektromotora i konstruktivna brzina, a zahtev se podnosi Agenciji za bezbednost saobraćaja. Uz njega vlasnik, odnosno pravno lice ili preduzetnik, prilaže propisanu dokumentaciju i podatke o vozilu. Time država zapravo pokušava da uvede kontrolu već na početku lanca – pre nego što vozilo dođe do kupca i izađe na ulicu.
Za klasične električne trotinete koji se po Zakonu o bezbednosti saobraćaja smatraju lakim električnim vozilima, granice su već jasno postavljene. To je vozilo bez sedišta, sa mehaničkim upravljačem, čija trajna nominalna snaga elektromotora nije veća od 0,6 kilovata, najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometara na čas, a masa praznog vozila 35 kilograma.
Trotoari
DIREKTOR Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović upozorava da to što se trotineti često mogu videti među pešacima ne znači da im je tu i mesto.
– Trotinet jeste vozilo bez obzira na to što ih srećemo na trotoarima. Vozilima nije mesto na trotoaru – jasan je Okanović.
Samo trotinet koji ispunjava te kriterijume može da učestvuje u saobraćaju po pravilima predviđenim za laka električna vozila. Za njih je već obavezna i identifikaciona nalepnica Agencije za bezbednost saobraćaja. Ona nije registracija u klasičnom smislu kakvu poznajemo kod automobila, ali predstavlja dokaz da su utvrđene propisane tehničke karakteristike konkretnog vozila.
I tu se dolazi do druge strane priče – ono što država sada pokušava da uredi pre prodaje, godinama stvara probleme kada izađe na ulicu.
Električni trotineti postali su deo svakodnevice širom zemlje. Brzi su, tihi, lako prolaze kroz gužvu i za mnoge predstavljaju praktičnu zamenu za automobil ili gradski prevoz. Međutim, upravo njihova brzina i gotovo nečujno kretanje izazivaju strah kod pešaka kada se pojave tamo gde im nije mesto. Na trotoarima, pešačkim zonama, ulazima u zgrade, prelazima – svakodnevno se mogu videti vozači koji prolaze između ljudi, neretko bez kacige, sa slušalicama ili čak sa još jednom osobom na trotinetu.
Koliki je raskorak između propisa i prakse pokazuju i podaci Agencije za bezbednost saobraćaja:
– Svega 2,2 odsto vozača električnih trotineta poštuje sva propisana pravila. Kacigu nosi približno svaki četvrti vozač, a svetloodbojni prsluk tek svaki peti. To više nije samo pitanje kulture u saobraćaju.
Nedvosmislene činjenice
ZA vozače električnih trotineta pravila su, zapravo, prilično precizna. Kada postoji biciklistička staza, biciklistička traka ili pešačko-biciklistička staza, ona se koristi za kretanje. Pod zakonom predviđenim uslovima moguće je izaći i na kolovoz. Osoba mlađa od 14 godina ne sme da upravlja lakim električnim vozilom na javnom putu, a zaštitna kaciga je obavezna. Nije dozvoljeno prevoziti drugu osobu.
o VOZAČI od 14 do 18 godina mogu da koriste kolovoz na kojem je ograničenje brzine do 30 kilometara na čas, dok punoletni mogu i na saobraćajnice sa ograničenjem do 50 kilometara na čas.
o KADA se vozi kolovozom obavezan je svetloodbojni prsluk, a njegova upotreba propisana je i noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Zabranjena je vožnja bez držanja upravljača, pridržavanje za drugo vozilo i korišćenje slušalica u oba uha.
Od početka primene pravila za laka električna vozila u septembru 2023. do kraja 2024. godine u Srbiji su zabeležene 144 saobraćajne nezgode u kojima su učestvovala laka električna vozila. Jedna osoba je poginula, a 131 je povređena.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi