петак, 06.03.2026, 13:23 -> 16:35
Извор: РТС
Аутор: Срђан Цонић
“Пут смрти” назив је књиге Кнута Фулвика Туресена, норвешког историчара и књижевника, која говори о страдањима Срба у нацистичким логорима у тој нордијској земљи за време Другог светског рата. Највише логораша у Норвешкој било је са југоистока Србије, а за прво представљање књиге одабран је, не случајно, Лесковац, јер је ову тему први значајније обрадио лесковачки књижевник Вукашин Цонић у књизи “Далеки бели путеви”, објављеној још 1969. године.
Док гледају документа која сведоче о тешким логорским данима норвешких интернираца, Ана Михајловић и Александар Нешић сећају се сведочења деде и оца која су им остала као аманет да их никада не забораве. Александров отац успео је да побегне из логора у Норвешкој, а Ана је захваљујући Кнуту Фулвику Туресену успела да пронађе гроб свог деде.
“То ми је највише у сећању остало та прича о њиховом бекству. Њих девет је лако савладало једног стражара и преко границе отишли су у Шведску”, наводи Александар Нешић, потомак норвешког логораша.
Ана Михајловић, такође потомак норвешког логораша, додаје: “Имамо чак и картон дедин са отиском прста, то је једино што имамо од њега и то ми је врло битно и значајно”.
За време Другог светског рата у норвешким логорима било је 4049 Срба, од тога 649 из јужне Србије, углавном из Ниша и Лесковца. На територији ове нордијске земље укупно је било 29 логора, а посебно тешки услови били су у логорима под управаом нацистичке Немачке. Књигом „Пут смрти” историчар Кнут Флувик Туресен хтео је да осветли овај историјски период о којем, како каже, много више треба да се говори и у Норвешкој и у Србији. Није случајно што је прво представљање његове књиге у Лесковцу јер му је у истраживању много помогла књига „Далеки бели путеви” Вукашина Цонића, објављена још давне 1969. године.
“Радио сам на књизи двадесет година. Причао сам са потомцима логораша, али и са потомцима Норвежана који су радили у логору. Овом књигом враћамо поново у фокус овај тужан период. Мислим да је књига важна и због развоја норвешко српских односа”, каже Кнут Флувик Туресен, историчар, аутор књиге.
“Ти људи никад не смеју да се забораве. То су наши прадедови, деде. То је било доста заступљено о томе се доста причало. Али, се изгбубила та нит и сада поново покушавамо да повежемо”, наглашава Небојша Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац.
Ана и Александар осветлили су своју породичну историју. Мучеништво њихових предака отворило им је многе видике и што је за њих још важније повезало их је са норвешким пријатељима за цео живот. То је и суштинска мисија оваквих књига.