Konferencija pod nazivom “Energija kao oslonac rasta – stabilnost sistema i konkurentnost privrede”, u organizaciji kompanije Wireless Media Group i Mondo INC, otvorena je danas u Beogradu u Privrednoj komori Srbije. Konferencija je okupila predstavnike institucija, energetskog sektora, poslovne i stručne zajednice sa ciljem da otvori dijalog o ključnim pravcima razvoja energetskog sistema Srbije i regiona u periodu do 2040. godine. Partneri ovog projekta su Elektroprivreda Srbije, Privredna komora Srbije i Evropska mreža preduzetništva (Enterprise Europe network).
Prvi panel „Energetski sistem Srbije 2026–2040 – Strateški okvir, investicije i stabilnost“ usmerio je diskusiju na strateške pravce razvoja energetskog sistema i investicione prioritete do 2040. godine, sigurnost snabdevanja i otpornost sistema u uslovima energetske tranzicije, kao i regulatorni okvir i uslove za dugoročna ulaganja. Panel je moderirala Ružica Vranjković, novinarka RTS-a, a učestvovali su pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić, Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije i mr Jasmina Radovanović, vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić govorio je o apsolutnim prioritetima države i projektima koji će se prvi naći na mreži. Govoreći o ukupnim investicijama i novim proizvodnim kapacitetima, Popadić je istakao:
-
Do 2035. godine biće uloženo 14,4 milijarde evra, a najveći deo tih sredstava ići će u energetiku. Prirodno je da sredstva budu usmerena u nove proizvodne kapacitete, poput RHE Bistrica, pri čemu pre svega podrazumevamo izgradnju rezervnih izvora i sistema za skladištenje energije. Pripremni radovi na ovim projektima kreću već na jesen, dok se glavni radovi očekuju tokom naredne godine.
Popadić se osvrnuo i na važnost tranzicionog perioda i očuvanja postojećih kapaciteta dok novi ne uđu na mrežu:
-
Jako je važno da održimo i revitalizujemo postojeće kapacitete. Fokusiraćemo se na digitalizaciju i obnovu klasičnih hidroelektrana, poput sistema Đerdap i drugih vitalnih objekata. Paralelno s tim, nastavljamo sa proizvodnjom uglja i ulaganjem u otvaranje novih polja, kako bismo osigurali stabilnost u narednom periodu.
Kada je reč o prenosnoj mreži i kapitalnim projektima poput Transbalkanskog koridora, pomoćnik ministra je dodao da se nastavlja realizacija ključnih koridora i povezivanje sa susedima:
-
Idemo ka novim kapacitetima u Italiji, a započinje se i projektovanje koridora prema Mađarskoj. Intenzivno se radi i na koridoru oko Beograda, koji je od presudnog značaja za prenos energije iz Banata i novih izvora. Očekuje nas i potpuni oporavak i modernizacija distributivne mreže. Kako budemo uvodili nove izvore energije, neophodna je njena temeljna rekonstrukcija i digitalizacija, što podrazumeva prelazak sa klasične mreže na pametne sisteme koji mogu da podrže energetiku budućnosti.
EPS: Novi kapaciteti i novi život starih elektrana
U nastavku panela, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković govorio je o nedavno objavljenom javnom pozivu za odabir projekata obnovljivih izvora energije, objašnjavajući ključne ciljeve kompanije:
-
EPS je objavio tender sa ciljem da sagleda realno stanje na tržištu. U javnosti se često licitira velikim brojkama kada je reč o kapacitetima i ciljevima do 2030. godine, ali mi želimo da vidimo stvarni stepen razvijenosti tih projekata. Moramo imati jasnu sliku o tome šta će biti izgrađeno do 2035. godine i koliki je naš stvarni potencijal. Projekti obuhvaćeni ovim pozivom su uglavnom iz oblasti solara i vetra, obavezno uz prisustvo baterijskih skladišta. Međutim, želimo da sagledamo i potencijal projekata koji se tiču biomase, drugih vidova zelene energije, ali i toplana.
Živković je posebno naglasio viziju transformacije postojećih lokacija EPS-a:
-
Naš interes u ovom procesu je dvostruk. S jedne strane, želimo da osiguramo razvoj OIE projekata, a sa druge, EPS ima svoje lokacije koje treba da dobiju ‘novi život’. Tu prvenstveno mislim na lokacije starih elektrana koje će biti povučene u rezervu ili zatvorene, gde bi se mogla izgraditi postrojenja na biomasu ili druge izvore čiste energije. Krajnji cilj je da prepoznamo pravo mesto za EPS i naše partnere, kako bismo osigurali stabilnost našeg portfelja i dali snažan doprinos čistijoj Srbiji.
Govoreći o transformaciji same kompanije, Živković je dodao:
-
EPS se nedvosmisleno prilagođava novoj situaciji kroz brze promene. Iako držimo oko 80% proizvodnje u Srbiji, moramo u potpunosti posmatrati naš biznis iz ugla aktivnog učesnika na otvorenom tržištu, uz obavezu da komercijalno i garantovano snabdevanje ostane sigurno i pouzdano.
Izazovi privrede: Pametna tranzicija, procedure i EU standardi
Mr Jasmina Radovanović, vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u istakla je ključne izazove sa kojima se privreda i kompanije suočavaju, naglašavajući važnost balansa i stabilnog okvira:
-
Ključni cilj razvoja energetskog sistema u narednih petnaestak godina jeste obezbeđivanje sigurnosti uz ubrzanje energetske tranzicije. Sama tranzicija je energetski intenzivna, a pametan pristup mora omogućiti privredi stabilnost. Za privredu je najvažnije da osigura kontinuitet poslovanja, posebno imajući u vidu dešavanja iz poslednjih nekoliko godina i kretanje cena energije. Neophodno je pronaći energetski balans, potrebna nam je zamena starih sistema jer ne možemo stalno da se oslanjamo na iste izvore. Vlada je označila nuklearnu energiju kao jedan od prioriteta, što jeste važno, ali moramo razmišljati i o alternativnim rešenjima, uključujući nove hidrokapacitete.
Radovanović se osvrnula i na probleme sa kojima se privrednici susreću u praksi, naročito kada je reč o statusu kupca-proizvođača:
-
Privreda izdvaja značajna sredstva za energetsku sigurnost, ali mora dobiti adekvatnu institucionalnu podršku. Procedure su izuzetno kompleksne i zahtevaju prolazak kroz brojne institucije, zbog čega je ključno da pomognemo privredi da lakše shvati i primeni ovaj model kako bi adekvatno ugovarali potrošnju. Naš energetski i regulatorni okvir se ubrzano menja u skladu sa EU standardima zelene agende. Upravo zbog toga, nadležne institucije moraju pažljivo da čuju glas privrede, jer će odluke koje se danas donose i cene energenata direktno oblikovati budućnost naše zemlje.
Na temu kapitalnih investicija, dodala je da razvoj velikih energetskih projekata košta milione evra već u početnoj fazi:
-
Investitori se često suočavaju sa neizvesnostima oko daljeg finansiranja. Velike investicije mogu se uspešno realizovati samo ako postoji dobra komunikacija i razumevanje između države, finansijskog sektora i kompanija. Važno je da privreda dobije pozitivan odgovor i podršku institucija, jer to direktno utiče na isplativost projekata, cene i konkurentnost.
Klimatske promene i racionalizacija potrošnje
Debatujući o energetskoj efikasnosti, Radoš Popadić je upozorio da se mora raditi na edukaciji:
-
Više energije moramo posvetiti edukaciji građana i privrede o racionalnijoj potrošnji. To znači ulaganje u tehnologije koje su manje zahtevne, ali i izgradnju malih proizvodnih pogona, poput solarnih panela za sopstvene potrebe na nivou grada ili kompanija. Naša obaveza kao države jeste da dugoročno održimo energetsku sigurnost i obezbedimo kapacitete. To nije jednostavno ni jeftino, ali činimo sve da privredi pružimo podršku.
U svetlu klimatskih promena, Dušan Živković je podsetio na ogroman značaj hidro-sektora:
-
Dugi sušni periodi, poput ovogodišnjeg avgusta kada smo zabeležili rekordno nizak nivo Dunava, pokazuju koliko su nam važni fleksibilni kapaciteti. Nedavno modernizovana RHE ‘Bajina Bašta’ je u septembru odmah pokazala svoj ogroman značaj. Izgradnja RHE ‘Bistrica’ je projekat iste namene i apsolutni je prioritet. Pripremne radnje započeli smo u februaru i već podneli 265 zahteva različitim institucijama. Nadamo se da ćemo, uprkos kompleksnim birokratskim procedurama, stići do potpisivanja ugovora u drugom kvartalu sledeće godine sa japanskim partnerima.
Otvoreno tržište i zaštita malih preduzeća
Govoreći o usklađivanju investicija sa potrebama privrede, Popadić je naglasio rad na zaštiti ranjivijih sektora:
-
Zakonom o energetici omogućili smo da mala i mikro preduzeća ostanu na sistemu garantovanog snabdevanja, što im pruža zaštićenost i podršku dok se razvijaju. Paralelno sa tim, radimo na pojačanju energetskih kapaciteta u industrijskim zonama kako bismo ih pripremili za dolazak novih investitora. Otvoreno tržište donosi konkurentnost, ali se na putu ka spajanju tržišta suočavamo sa određenim izazovima i nerazumevanjem od strane EU administracije. Zato nam je ključan dijalog, sa Privrednom komorom obišli smo oko 30 centara u Srbiji kako bismo direktno razgovarali sa privrednicima. Trudimo se da balansiramo sistem tako da rizici ne opterećuju previše privredu.
Sa druge strane, Jasmina Radovanović je podsetila da se u procesu tranzicije ne smeju zaobići lokalne samouprave:
-
One su prirodan deo ovog procesa. Već imaju ideje i znaju gde im je potrebna podrška, pre svega u ulaganjima u energetsku efikasnost zgrada, infrastrukturu za električna vozila i jačanje administrativnih kapaciteta. Regionalno povezivanje na Zapadnom Balkanu je izuzetno važno, opštine žele razmenu iskustava jer delimo slično energetsko nasleđe. Ipak, za realizaciju tih ideja neophodna je snažna podrška države.
konferencija Energija kao oslonac rasta Foto: Zoran Petrović
Zakonodavstvo, budućnost uglja i udar CBAM taksi
U završnom delu panela, akcenat je stavljen na usklađenost sa EU i sudbinu uglja. Radoš Popadić je istakao napredak u regulativi:
-
Srbija je jedna od najuspešnijih članica Energetske zajednice. Gotovo 99% zakonskog okvira za elektroenergetiku i tržište je završeno. Preostalo je da se urede energetske zajednice građana – kako bi se omasovila izgradnja solarnih panela na zgradama, kao i oblast skladištenja.
Ipak, učesnici su upozorili na gorući problem prekograničnih taksi na ugljen-dioksid (CBAM). Dušan Živković je jasno definisao poziciju termo sektora i udar novih nameta:
-
Nosilac energetske tranzicije u Srbiji mora biti ugalj i termo sektor. Razumemo proces dekarbonizacije i već smo smanjili iskopavanje uglja. Novi termoblok Kostolac B3 upravo služi tome da se, zahvaljujući većoj efikasnosti, ista količina energije proizvede uz manju potrošnju uglja i uz sve prateće mere zaštite životne sredine.
Međutim, uvođenje CBAM-a je ogroman izazov koji energetski sektor celog regiona čini nekonkurentnim pri izvozu električne energije na evropsko tržište.
Una Kučuk