Prva transplantacija na svetu: Muškarac povratio održivu spermu iz tkiva testisa iz detinjstva

Revolucionarni medicinski zahvat u Briselu otvorio je novo poglavlje u lečenju steriliteta. Lekari su muškarcu, koji je zbog terapije u detinjstvu ostao bez spermatozoida, vratili plodnost presađivanjem njegovog zamrznutog tkiva testisa. Ovaj zahvat dokazuje da matične ćelije zadržavaju funkciju i nakon decenija provedenih u dubokom zamrzavanju.

Dugo se verovalo da su agresivne terapije u detinjstvu karta u jednom smeru kada je u pitanju buduće roditeljstvo. Ova metoda menja pravila igre jer koristi biološki potencijal dečaka i aktivira ga u telu odraslog čoveka.

Zamrzavanje tkiva više nije samo teorijska nada iz laboratorije, već realna šansa da bolest nema poslednju reč o stvaranju porodice.

Otprilike jedna trećina muškaraca koji u detinjstvu prime gonadotoksični tretman, poput hemoterapije ili zračenja, smatra se azoospermičnim nakon puberteta. To znači da u njihovom ejakulatu nedostaje bilo kakva održiva sperma.

Sada, prvi put u svetu, medicinski tim u Univerzitetskoj bolnici u Briselu i Slobodnom univerzitetu u Briselu (VUB) tvrdi da je povratio proizvodnju sperme kod jednog takvog pacijenta.

U novoj studiji slučaja, dostavljenoj pre stručne recenzije, tim objašnjava kako su lečili muškarca bez održive sperme ponovnom transplantacijom uzorka njegovog sopstvenog tkiva testisa iz detinjstva u njegov testis odrasle osobe.

Pacijent rođen sa anemijom srpastih ćelija

Anonimni pacijent je rođen sa srpastom anemijom – naslednom bolešću krvi koja može da se leči doniranom koštanom srži i malim dozama hemoterapije na sličan način kao i jedna vrsta leukemije.

U 2008. godini, pre podvrgavanja tretmanu, ovaj pacijent starosti oko 10 godina i njegova porodica pristali su na uklanjanje jednog od njegovih testisa, kako bi mogao da bude zamrznut za buduću upotrebu.

U 2022. godini, anonimni muškarac se vratio u Briselski IVF pri VUB-u sa željom da dobije dete. Međutim, utvrđeno je da u njegovom preostalom testisu nema održive sperme. Zatražio je transplantaciju koristeći tkivo testisa koje je odlučio da zamrzne u detinjstvu.

U 2025. godini, kao deo kliničkog ispitivanja, pacijent je podvrgnut operaciji radi ponovnog uvođenja četiri transplantata tkiva unutar njegovog testisa i četiri unutar skrotuma (mošnica).

Rezultati i budućnost

Sada, godinu dana kasnije, neki od ovih transplantata proizvode zrelu i pokretnu spermu. Samo delovi testisa koji sadrže presađene transplantate drže održivu spermu, a oni nisu povezani sa pacijentovim semenovodom. To znači da sperma verovatno ne dospeva u njegovu semenu tečnost.

Ako pacijent želi da ima dete, verovatno će morati da prođe kroz posebne tretmane koji pažljivo kombinuju spermu i jajne ćelije u laboratoriji. Ali, mogućnost da postane roditelj postoji tamo gde je nekada nije bilo, piše Science Alert.

Mišljenja stručnjaka

Iako studiju slučaja, koja je objavljena 12. marta 2026. godine u časopisu medRXIV, treba da pregledaju nezavisni stručnjaci, pedijatrijski endokrinolog Rod Mičel, koji vodi slično ispitivanje na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj, kaže da je oduvek sumnjao da će procedura funkcionisati.

– Ako zamrznete tkivo i održite ćelije u životu, onda bi one trebalo da imaju taj potencijal. Vraćate tkivo u savršeno okruženje da ga stimulišete. Naučno i biološki, to ima smisla. U stvarnosti, to je i dalje neverovatno – rekao je Mičel za Guardian.

Značaj matičnih ćelija

Za odrasle koji prolaze kroz hemoterapiju ili zračenje, obično se savetuje konvencionalno bankarstvo sperme. Ali pre puberteta, pacijenti ne ispunjavaju uslove za zamrzavanje sperme, jer telo još ne proizvodi zrele verzije.

Čak i u detinjstvu, međutim, testisi sadrže važne aktere zvane spermatogonijalne matične ćelije (SSCs), koje imaju potencijal da kasnije u životu postanu sperma.

Zamrzavanje ovog tkiva može, stoga, da bude način za očuvanje plodnosti kod mladih pacijenata u riziku.

Univerzitetska bolnica u Briselu 2002. godine postala je prva bolnica na svetu koja je uvela praksu zamrzavanja nezrelog tkiva testisa u nadi da će da sačuva buduću plodnost.

U godinama nakon toga, druge bolnice su sledile taj primer, obezbeđujući krioprezervaciju za preko 3.000 dečaka širom sveta, i taj broj raste.

Ovi uzorci su deponovani u banku kako bi se omogućila istraživanja i u slučaju da buduće studije pokažu da je taj pristup održiv. Za mnoge pacijente, ovo je jedina opcija za obnavljanje plodnosti koju imaju.

Iako jedan pacijent nije dovoljan da se dokaže da procedura funkcioniše, studija slučaja iz Brisela pruža nadu da zamrznute polne ćelije mogu da prežive zamrzavanje, odmrzavanje i presađivanje.

Krioprezervirano, nezrelo tkivo testisa pacijenta pokazalo je „izuzetno mali broj SSC ćelija“ (matičnih ćelija), a ipak je čak i taj sićušni deo ćelija bio dovoljan da pokrene proizvodnju sperme nakon ponovne transplantacije.

Da li ovi transplantati traju duže od godinu dana, ostaje nepoznato. Dokazi dobijeni na životinjama sugerišu da bi mogli da imaju kratak životni vek.

Zatim, naravno, postavlja se ono najvažnije pitanje: da li ova sperma može da dovede do rađanja zdravih beba.

– Ovo je važan korak u daljem naučnom istraživanju kako bi se u budućnosti očuvala plodnost dece obolele od raka ili drugih bolesti krvi. Iako je procedura specifično dizajnirana da povrati plodnost, u ovom trenutku ne možemo garantovati da će biti uspešna ili da će pacijenti moći da dobiju decu. Ovaj tretman nudi mnogo perspektiva za ove mlade odrasle osobe. Oni sada imaju opcije koje do nedavno nisu imali – rekla je specijalista za plodnost Verle Vlobergs iz briselskog IVF-a, nakon prošlogodišnje uspešne transplantacije.

Istraživači će pažljivo pratiti pacijenta koji je primio ovu inovativnu transplantaciju testisa dok on teži ka biološkom roditeljstvu.

Nameravaju da prate razvoj embriona, napredak trudnoće i dugoročne zdravstvene ishode kod bilo kog rezultujućeg potomstva.