Sticajem okolnosti boravim zadnjih nedelja u vlaškoj sredini, selima u gornjem toku reke Mlave i Peka.
Šálek Václav / ČTK / Profimedia
Na Đurđevdan bio sam pozvan i posetio sam dve porodice koje slave slavu. Sve vreme mi je bilo izuzetno drago da sam kao rođeni Beograđanin bio izuzetno primljen, od strane tih divnih i vrednih ljudi. Iz poštovanja prema meni svi su govorili srpski.
Ono što je upečatljivo to je njihov patriotizam i ogromna i iskrena ljubav prema svojoj zemlji Srbiji. Normalno da nije bilo mesta za priče o bolesnoj blokaderskoj opoziciji, jer ti ljudi su vrlo jasni u svojim stavovima. Dosta njih je radilo kraće ili duže u inostranstvu, većinom u Švajcarskoj, Nemačkoj ili Austriji. Samo su u jednoj rečenici meni objasnili kako u tim zemljama policija rešava blokade. Upoznali su me da u ovim krajevima toga nije bilo sem jednog pokušaja prošlog leta u prilazu Žagubici, ali meštani su to sami rešili.
Iznosili su mi podatke da su iz svake kuće u ovim selima svi muškarci sposobni za nošenje puške, bili u ratovima od 1912. do 1918.godine. Ponosno su isticali da u centru skoro svakog sela stoje spomenici sa spiskom imena poginulih u ovim ratovima. Ističu svi da su oni Srbi iako su Vlasi, i da su nacionalisti. Meni su objašnjavali da pod tim podrazumevaju ljubav prema svojoj zemlji Srbiji, a da ne mrze druge narode i druge vere.
Znaju dobro kako se nekad živelo, teško i skromno i šta su imali da jedu. O tome su mi stariji podrobno pričali…
Sadašnji život u njihovim mestima je za njih, kako mi reče jedna starina, pravi raj, što verujem da je ipak bilo preterano. Do svih sela putevi su asfaltirani, sprovedeni vodovodi sa planine. Autobusi skupljaju i odvode i vraćaju decu u školu ( ako selo ima samo školu sa četiri razreda) u Žagubicu, Petrovac na Mlavi i Kučevo. Imaju i vrtiće,u jednom selu skupljene dece iz dva ili tri druga sela!
Dosta njih je donelo ušteđeni novac iz inostranstva i uradilo svoje kuće, ali kažu to im je bilo lako kada imaju infrastrukturu.
Mnogi od ovih seljana se i dalje bave stočarstvom i poljoprivredom, a počeli su i sa seoskim turizmom. Ovo posebno ističu za turizam, jer pored prirodnih lepota imaju dobre puteve do njih. Morali su da mi se pohvale i vrhunskom hranom koju nude, homoljski sir, jagnjad, brašno sa vodenica,…
Video sam i hvala Bogu dosta dece raznog uzrasta. Želeli bi da imaju u opštinskim mestima i više mogućnosti da se zaposle, pa da mladi ostanu tu, da žive u selu. Kažu lako je , imaju kuće, dvorišta, hranu , pa bar jedan iz porodice da radi bilo bi im od velike koristi. Objašnjavali su mi kako su proizvodni pogoni koji su adekvatni u zemljama gde su neki od njih radili bili locirani u malim, seoskim sredinama.
Dosta njih gde god da sam bio, radilo je u građevinarstvu u inostranstvu, pa su me sa zanimanjem pitali o Beogradu na vodi, o izgradnji novog mosta na Savi, pa čak i o izgradnji objekata na EXPOu. Prate ljudi jer su im sve informacije dostupne, a na mnoga stručna pitanja, normalno, nisam bio u stanju da im odgovorim.
Svima je generalno drago da se sve to gradi i da se Srbija razvija, i porede sada sa razvijenim zemljama gde su nekad radili.
Neizostavno je bilo i dotaknuto pitanje ponovnog služenja vojnog roka, što listom svi odobravaju, s tim da kažu da je predviđeno prekratko vreme. U šali su mi rekli da je kod njih odziv na mobilizaciju bio uvek preko 100%, jer je uz sina išao i otac!
Slušao sam te ljudine, domaćine i domaćice svih uzrasta, i osećao sam se tako srećno i ispunjeno. Osećao sam da sam u Srbiji, mojoj predivnoj zemlji divnih ljudi, a znam da je tako i u drugim delovima Srbije.
Nije Srbija, takozvana samoproklamovana elita iz Beogradskog kruga dvojke, blokaderi i opozicionari, ideološki i finansijski podržani iz inostranstva. Oni su samo šaka, moram reći iskreno jada, prema ostalim žiteljima Srbije. Svi oni su zadovoljni sami sobom, pa se posle šokiraju kad vide rezultate na izborima.
Niko ovde nije pomenuo sadašnju vlast, ni Aleksandra Vučića , koji je uzgred rečeno, rado viđen u ovim krajevima. Zašto da pominju vlast kada se podrazumeva da njihov patriotizam daje bezrezervnu podršku razvoju Srbije, a protiv su svih onih koji bi da nam naruše slobodan i miran život u jakoj Srbiji.
Kako je divno biti Srbin u zemlji svih žitelja koji je vole, a to smatraju najnormalnijim osećajem.
