“ON JE UŽASAN POLITIČAR KOJI DONOSI GLUPE ODLUKE” Evropski lideri okrenuli leđa Trampu i jasno rekli “NE”: “NISMO TVOJI SLEDBENICI!”

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus odbacio je pozive američkog predsednika Donalda Trampa da evropski saveznici unutar NATO-a treba da budu bezuslovno lojalni Vašingtonu.

„Koncept NATO-a nije koncept sledbenika, već animus in consulendo liber – slobodnog duha u raspravljanju. Odluke unutar NATO-a donose se slobodnim konsenzusom svih država članica, bez diktata pojedinačnih članica“, rekao je Pistorijus u intervjuu za Der Spiegel.

Vrela politička atmosfera

Latinski citat je zvanični moto NATO-a i potiče iz Salustijevog dela Bellum Catilinae.

Vruće je, a politička atmosfera pred samit odbrambene organizacije u Ankari (7. i 8. jula) ključa. Nemačka pripada grupi evropskih članica koje se zalažu za jaču ulogu SAD u odbrani kontinenta; tamo je raspoređeno i američko nuklearno oružje, ali je očigledno da sve ima svoje granice.

„Naučili smo da je Tramp užasan kreator politike. Kombinacija neznanja, impulsivnosti i preferiranja lojalnosti u odnosu na kompetentnost ga je više puta dovodila do donošenja glupih odluka“, tako ga je američki profesor Stiven Volt opisao u časopisu „Forin Polisi“.

Nova eskalacija retorike

Američki „Politiko“ zaključuje da SAD razmatraju preduzimanje koraka kako bi kaznile saveznike NATO-a koji nemaju jasan put ka postizanju cilja ulaganja 5 odsto BDP-a u odbranu, što je Tramp tražio od njih da postignu do 2035. godine. Tako tumače izjavu Metjua Vitakera, američkog ambasadora pri NATO-u.

„Verujemo da bi oni koji više rade trebalo da imaju koristi od toga — više vremena sa liderima, prioritet u nabavkama i kupovini oružja“, rekao je novinarima, bez detalja o tome koje će mere preduzeti protiv onih za koje veruju da neće postići cilj dogovoren prošle godine na samitu u Hagu.

Ponovio je pozitivne primere — nordijske i baltičke zemlje, zatim Poljsku i Nemačku (ova poslednja je bila donekle iznenađujuća nakon sukoba između kancelara Fridriha Merca i Trampa oko rata u Iranu).

Reč je o novom zaoštravanju retorike, koje obično prate aktivnosti u vezi sa smanjenjem američkih snaga u Evropi. Naš kontinent je konačno shvatio da više ne može da računa na SAD da garantuju našu bezbednost i pokrenuo je niz aktivnosti kako bi nadoknadio odsustvo američkog mehanizma zaštite u ljudstvu i opremi. Tražimo od Vašingtona da povlačenje bude sistematsko i planirano, i da se o tome konsultujemo.

SAD su u maju obavestile saveznike da su odlučile da smanje svoj doprinos Modelu snaga NATO-a, snagama koje se mogu aktivirati u slučaju velike krize, kao što je napad na jednu od njenih članica. Generalni sekretar Mark Rute je tada potvrdio da je odluka SAD stupila na snagu odmah, dodajući da drugi saveznici pojačavaju svoje učešće kako bi popunili praznine koje je ostavio taj potez SAD. Ovaj potez ima za cilj da postepeno okonča „nezdravu međuzavisnost“ od američkih snaga, dok se Vašington suočava sa mogućnošću istovremenih sukoba na više frontova, prema rečima vrhovnog komandanta NATO-a, američkog generala Aleksusa Grinkevič .

Iako su izneti argumenti efikasni, pa čak i ubedljivi, jer SAD govore o pomeranju ka Pacifiku još od prvog mandata Baraka Obame, sigurno je da su ove odluke, kao i najava američkog ministra rata Pita Hegseta o šestomesečnom pregledu američkih snaga trenutno stacioniranih u Evropi, koja sugeriše kontinuirano smanjenje, pod uticajem argumenata koji nisu direktno povezani sa politikom povlačenja SAD iz Evrope.

„Ne podržavamo protekcionistički jezik koji često uključuje mnoge evropske odbrambene inicijative koje bi eliminisale saveznike“, rekao je Vitaker.

SAD traže od Evrope da poveća ulaganja u odbranu, ali ne i da smanji američki udeo u prodaji naoružanja i opreme. Vitaker je istakao da će SAD razgovarati o svojim pravima preleta i korišćenju evropskih vojnih baza, čime je potvrđeno da je neučestvovanje Evrope u napadu na Iran, nakon što se ispostavilo da američko-izraelska operacija nije bila u stanju da sama sruši režim, razlog pritiska na Evropu.

O tome SAD žele da razgovaraju u Ankari.

Ovo je ozbiljna pretnja stabilnosti i jedinstvu NATO-a, koju bi Moskva i Peking sa velikim zadovoljstvom pozdravili. Model stvaranja regionalnih oblika saradnje unutar NATO-a, kao što je NB8 koju čine nordijske i baltičke zemlje, jeste poželjan oblik unapređene saradnje jer takve grupe dele zajedničke interese i mogu brže delovati u slučaju pretnje pre nego što Organizacija može da aktivira svoje mehanizme.

Ispunjavanje najgore pretnje

Trampova slika dovodi do ispunjenja njegove pretnje da će se obavezati na Član 5 Severnoatlantskog sporazuma, koji definiše kolektivnu odbranu, ako članica ne ispuni zahteve za finansiranje. Ovaj zahtev bi delovao opravdano da sve članice nisu pokušavale da povećaju svoja ulaganja u poslednje vreme. Opasno je jer otvara mogućnost da iznenada Tramp ili neko drugi pronađe neki drugi argument da uslovi posvećenost kolektivnoj odbrani.

Evropa se, izgleda, sprema da odgovori na pritisak Ankare.

„U roku od nekoliko nedelja, evropski saveznici su popunili skoro sve praznine koje su ostale nakon smanjenja broja vojnika SAD u Modelu snaga NATO-a“, rekao je visoki vojni zvaničnik NATO-a kao odgovor na upit Rojtersa.

Glavna praznina koju NATO i dalje pokušava da popuni tiče se strateških bombardera, jer će SAD staviti na raspolaganje samo jedan avion umesto dva.

(Jutarnji list)