Ovaj tužan događaj stavio je tačku na jednu od najvećih misterija srpskog sporta – činjenicu da dvojica tvoraca najvećeg uspeha u istoriji kluba nisu razgovarala više od 25 godina. Tuga je danas spojila ono što je život, iz nikad do kraja razjašnjenih razloga, razdvojio. Dragan Džajić, počasni predsednik Crvene zvezde, seo je u prvi red, vidno potresen, kako bi se oprostio od čoveka sa kojim je gradio evropskog i svetskog šampiona, ali s kojim od 2001. godine nije progovorio ni reč.
Vladimir Cvetković, popularni Cvele, preminuo je u 85. godini, simbolično na Đurđevdan – nezvanični dan proslave kluba kojem je podario istoriju. Njegov odlazak predstavlja kraj jedne ere, ere u kojoj je Crvena zvezda bila istinski evropski gigant.
FK Crvena zvezda
Podsetimo, tandem Džajić-Cvetković važi za najuspešniji rukovodeći par u istoriji jugoslovenskog i srpskog fudbala. Dok je Džajić, kao tehnički direktor, svojim nepogrešivim njuhom za talente sklapao tim od Dragačeva do Australije, Cvetković je kao generalni sekretar bio mozak operacije – čovek koji je vodio finansije, ugovarao poslove i svojim modernim pristupom menadžmentu omogućio da se Džajine vizije pretvore u stvarnost.
Zajedno su stvorili tim snova koji je 1991. godine u Bariju postao prvak Evrope, a zatim u Tokiju i prvak sveta. Tokom Cvetkovićevog osamnaestogodišnjeg mandata, od 1983. do 2001. godine, klub sa Marakane osvojio je neverovatnih 18 trofeja, zacementiravši status najmoćnijeg kluba u regionu. Njihova saradnja delovala je savršeno. Džajić je bio zadužen za sportski deo, Cvetković za poslovanje.
A onda, u leto 2001. godine, usledio je šok. Nakon jednog razgovora, kako je sam Cvetković svojevremeno otkrio, prekinuli su svaki kontakt.
– Naš odnos je prekinut zbog nesporazuma na privatnoj osnovi koji nije imao nikakve veze sa poslom. Nakon jednog razgovora u leto 2001. godine, kada sam mu saopštio da 1. septembra napuštam klub, prekinuli smo svaki kontakt – izjavio je Cvetković u jednom od retkih intervjua na tu temu.
ATA images
Godine su prolazile, a dvojica arhitekata najveće Zvezdine radosti ostala su nema jedan za drugog. Nikada u javnosti nisu izneli prljav veš, ali je zid ćutanja ostao nepremostiv, čak i u najtežim trenucima kroz koje je Džajić kasnije prolazio.
Uprkos svemu, Dragan Džajić se od svog nekadašnjeg prvog saradnika oprostio rečima punim poštovanja, potvrđujući veličinu njihove zajedničke zaostavštine.
“Sa velikom tugom sam primio vest o odlasku čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Crvene zvezde i srpskog sporta. Zajedno smo sanjali velike snove, zajedno gradili tim koji je pokorio Evropu i svet 1991. godine i ispisao stranice istorije koje će zauvek ostati ponos Crvene zvezde,” naveo je Džajić u saopštenju.
