“OVO POSTAJE SVE ČUDNIJE” Sednica Skupštine Srbije – Poslanici vlasti izglasali predlog opozicije, evo šta je ona radila: “Imamo još jednu novinu u radu” (VIDEO)

Poslanici Skupštine Srbije počeli su treću sednicu redovnog prolećnog zasedanja za koju su predložene četiri tačke dnevnog reda, odnosno predlozi za izmenu i dopunu izbornih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović.

Na početku sednice Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, konstatovala je da je u sali parlamenta prisutno 149 poslanika i da postoje uslovi za rad.

Pred poslanicima se nalaze predlozi za izmenu sledećih zakona:

• Zakona o izboru predsednika Republike
• Zakona o izboru narodnih poslanika
• Zakona o lokalnim izborima
• Zakona o Ustavnom sudu

Brnabić je rekla da je pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa”.

“Sada kada imamo i predlog opozicije, za njega glasa samo pozicija”

Kako je navela, predsednik Narodne skupštine je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red predlog odluke o izmenama odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama. Potom je stavila na glasanje ovaj predlog.

– Zaključujem glasanje. Dobro, imamo još jednu novinu u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Sada kada imamo i predlog opozicije, za njega glasa samo pozicija, tako da ovo postaje sve čudnije. Dakle, za je glasalo 136 narodnih poslanika, nisu glasali oni koji su predložili. I time je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog – poručila je Brnabić.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je predložena zakonska rešenja, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da su predlozi za izmenu četiri izborna zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije.

O ovim zakonskim predlozima održana su četiri javna slušanja koja je organizovao Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu.

Poslanik Saveza Vojvođanskih Mađara Akoš Ujhelji pitao je Ministarstvo unutrašnjih poslova o donošenju zakonske regulative u vezi sa registracijom motornih i priključnih vozila.

– Trenutni pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila ne predviđa izdavanje treće registarske tablice. Ova pravna praznina stvara veliku nesigurnost kod vozača i uzrokuje brojne praktične probleme u svakodnevnom saobraćaju. Iz tog razloga predlažemo uvođenje zakonske mogućnosti za dobijanje zvanične treće tablice – rekao je Ujhelji.

Prema njegovim rečima, uvođenjem zvanične državne treće tablice građani bi dobili trajno, legalno i dostojanstveno rešenje, čime bi se u potpunosti eliminisala zona sive zakonske regulative koja trenutno zbunjuje i vozače i policijske službenike.

Poslanica Milica Marušić Jablanović iz Ekološkog ustanaka postavila je pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru kakva sudbina čeka državne apoteke ako se ima u vidu kakva je situacija sa Apotekama Beograd, navodeći da su zaposleni u Apotekama Beograd ostali bez posla i prihoda.

Ona je pitanje i za ministarku rada, boračka i socijalna pitanja Milicu Đurđević Stamenkovski kada će biti uvedena mera socijalne zaštite gde će se raditi sa decom koja ispoljavaju, delinkventno i nasilničko ponašanje navodeći nedavni slučaj nasilja u Beogradu koji se završio smrću mladića od 19 godina.

Poslanik Borislav Antonijević iz poslaničke grupe “Mi snaga naroda” upitao je da li će resorno ministarstvo obrazložiti odakle novac za kupovinu ruskog udela u NIS-u, a tražio je i da se javno objavi bilans nafte i kakav je plan da se prebrodi krizni period i zaštiti država.

Petrašinović: Uvodi se veći kapacitet organa za sprovođenje izbora

Petrašinović je tokom javnih slušanja objasnio da je predloženi set izbornih zakona plod delovanja i aktivnosti sa Posmatračkom misijom Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), a nakon parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine.

On je, govoreći o izmenama i dopunama Zakona o izboru za narodne poslanike, istakao da se uvodi veći kapacitet organa za sprovođenje izbora, kako onih koji su srednjeg nivoa, tako i onih koji su nižeg nivoa, pri tome se misli na gradske i opštinske izborne komisije, kao i na biračke odbore.

Petrašinović je kazao da je jedna od preporuka ODIHR-a bila da se radi na tome da se uvede standardizovani tip obuke za sve članove biračkih odbora.

– U skladu sa tim, rešenje koje sada predviđa izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika predviđa standardizovani tip obuke za sve članove biračkih odbora, kako one u stalnom sastavu, tako i one u proširenom sastavu – rekao je Petrašinović.

Kako je naveo, obuku će organizovati RIK koji kao organ za sprovođenje izbora ima obavezu da u roku od tri meseca od stupanja zakona na snagu, propiše način kako će se izvoditi obuka i kako će obuka biti organizovana.

On je dodao da će RIK biti zadužen da vodi registar svih lica koja su prošla obuku i koja imaju potvrdu da su prošla obuku, a potvrda će važiti tri godine.

– Izmenama i dopunama ovog zakonskog rešenja predviđeni su slučajevi u kojima lica gube ovu potvrdu. Jedan od tih slučajeva je ukoliko lice bude pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv izbornog prava i ukoliko izbori budu poništeni na odgovarajućem biračkom mestu – rekao je on.

Izmenama i dopunama ovog zakona predviđeno je i da jedna osoba može dati potpis podrške za više izbornih lista.

Kako je naveo, to je jedna od preporuka ODHIR-a koja se javljala i u ranijim njihovim izveštajima nakon održanih parlamentarnih izbora.

Izmene i kada su u pitanju manjinske liste

Petrašinović je rekao i da je predviđeno da Republička izborna komisija, gradska ili opštinska izborna komisija budu zadužene da podnesu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe podataka ličnosti prilikom prikupljanja potpisa podrške za izborne liste.

Prema njegovim rečima, predviđene su i izmene kada su u pitanju manjinske liste.

Objasnio je da novo zakonsko rešenje predviđa da naziv liste, koja želi da dobije status liste nacionalne manjine, mora sadržati pun ili skraćen naziv liste nacionalne manjine.

Kada je u pitanju koalicija političkih stranaka, sve stranke moraju biti stranke nacionalnih manjina, upisane u registar političkih stranaka kao stranke nacionalnih manjina, i u nazivu izborne liste mora biti sadržan pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine.

Dodao je da, kada je u pitanju grupa građana koja želi da stekne status stranke nacionalne manjine, u nazivu liste mora da stoji naziv nacionalne manjine čije interese zastupa ta grupa građana.

Govoreći o Predlogu dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Petrašinović je naveo da se predloženim zakonskim rešenjem definiše da članovi biračkog odbora, koji će biti zaduženi na dan glasanja kada se bude birao predsednik, moraju, takođe, da prođu obuku.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, takođe se propisuje da lica koja su, kako u stalnom, tako i u proširenom sastavu biračkih odbora, moraju imati i potvrdu da su prošla obuku za rad u biračkom odboru.

Odredbe koje se tiču obuke koju sprovodi i organizuje RIK odnose se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Skraćen rok za dostavljanje potrebnih dokaza Ustavnom sudu

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, izmene se, kako je naveo, odnose na skraćivanje roka u kom organ za sprovođenje izbora dostavlja sudu potrebne dokaze.

On je objasnio da je rok ranije bio osam dana, a predloženo je da bude skraćen na tri dana.

Dodao je i da Ustavni sud trenutno ima rok od 30 dana da donese odluku o poništavanju izbora na određenom biračkom mestu, a predloženo je da taj rok bude skraćen na 20 dana.

Prema njegovim rečima, predloženo je i da rok za ponavljanje izbora, koji je trenutno 10 dana, treba da bude produžen do 30 dana.

(Tanjug)