На Блиском истоку отворен је нови фронт, док ниједно од претходних кризних жаришта није у потпуности угашено, оценио је за РТС Момир Турудић, уредник портала Око. Посебно је значајна ситуација у Јемену, где су Хути изашли на готово читаву обалу Црвеног мора.
Истовремено трају последице кризе која је почела 28. фебруара, после америчких и израелских напада на Иран и иранског одговора затварањем Ормуског мореуза.
Последице су далеко шире од самог региона јер су погођени светско снабдевање и тржиште енергената.
“Криза, пре свега енергетска, која је погодила готово читав свет, не да се не смирује, него, као што видимо последњих дана, ескалира. Цене нафте поново иду у небо, цене гаса такође, а не види се да ће се било шта у догледном периоду смирити и да ће доћи до неке деескалације”, оцењује Турудић.
Саудијска Арабија могла да заобиђе Ормуски мореуз
Саудијска Арабија затворила је кључни нафтовод Исток-Запад након напада дроновима лансираним са територије Ирака.
Тим правцем транспортовано је око пет милиона барела нафте дневно до Црвеног мора, чиме је Саудијска Арабија могла да заобиђе Ормуски мореуз.
Турудић, међутим, сматра да тај нафтовод није био “сламка спаса”. Саудијска Арабија и друге државе Персијског залива већ дуже покушавају да смање зависност од Ормуског мореуза, али се показује да ниједно алтернативно решење нема довољан капацитет да у потпуности надокнади тај правац.
Додатни проблем представља чињеница да се велики део енергетске инфраструктуре региона налази у домету потенцијалних напада.
“Готово ништа не може да замени потпуно отворен Ормуски мореуз, или ако се деси да буде затворен Баб ел Мандеб, овај пролаз кроз Црвено море”, истиче Турудић.
И друга рута за транспорт енергената под ризиком
Поред Ормуског мореуза, све већи ризик постоји и у мореузу Баб ел Мандеб, који повезује Црвено море са Аденским заливом.
Хути су и раније нападали бродове у том подручју, због чега су бројне компаније тражиле алтернативне руте. Заобилазак подразумева пловидбу око Африке, што значајно продужава пут и повећава трошкове транспорта.
Ормуски мореуз остаје далеко важнији за глобално тржиште, јер њиме пролази знатно већа количина нафте и гаса, али је, указује Турудић, и Баб ел Мандеб веома важан.
Напад на саудијски нафтовод зато додатно показује колико је целокупна инфраструктура за транспорт енергената на Блиском истоку осетљива на ширење сукоба.
Ко стоји иза напада на саудијски нафтовод
Одговорност за напад на нафтовод није преузета, али Турудић сматра да је напад вероватно извела нека од проиранских шиитских милиција у Ираку.
За сада, како наводи, нема ни процена када би нафтовод могао поново да буде отворен.
Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да иза напада највероватније стоји Иран, а навео је и да су га јеменски Хути контактирали и наговестили да не желе његово укључивање у сукоб.
Турудић, међутим, сумња да је до таквог контакта заиста дошло и сматра да је пре реч о реторичкој изјави којом амерички председник жели да покаже да ситуацију држи под контролом.
Хоће ли се САД директније укључити
Саудијска Арабија је један од највећих купаца оружја на свету и располаже далеко снажнијом војном техником од Хута, али претходни вишегодишњи рат показао је да технолошка и ваздушна надмоћ нису биле довољне да се ситуација реши на терену.
“Саудијска Арабија је један од највећих купаца оружја на свету, има авионе, има много бољу опрему, али очигледно да то, како кажу, док нема чизме на земљи, а неће је бити, вероватно у овом случају и са Хутима, то се не може на такав начин решити”, наводи Турудић.
Ни директније америчко укључивање, бар у овом тренутку, не делује извесно.
Сједињене Државе су већ снажно војно ангажоване у сукобу са Ираном, а приближавају се и избори у новембру. Турудић оцењује да још једно директно укључивање у рат у овом тренутку вероватно не иде у прилог Америци.
Ипак, могућност додатног америчког ангажовања не може се искључити уколико ситуација настави да ескалира.
Ко су Хути и колико су ојачали
Хути нису нова појава на Блиском истоку, наглашава Турудић. Реч је о покрету Ансар Алах, чији припадници припадају зеидитској грани шиитског ислама и који од почетка има значајну подршку Ирана.
У Јемену већ дуго траје сукоб између Хута и снага међународно признате владе. Примирје је потписано 2022. године, али је земља остала подељена између различитих снага.
У најновијем развоју догађаја Хути су великом офанзивом успели да заузму готово целокупну обалу Црвеног мора.
Од почетка рата у Појасу Газе покушавали су да ракетирају Израел, наводећи да то чине у знак солидарности са Палестинцима. Нападали су и бродове у Црвеном мору и подручју Баб ел Мандеба.
Због удаљености од Израела и пресретања ракета, ти напади нису представљали озбиљнију претњу по израелску територију. Међутим, последњи догађаји, према оцени Турудића, показују да Хути имају знатно већи потенцијал да угрозе Саудијску Арабију и њену енергетску инфраструктуру.
Напади на рафинерије показали рањивост Саудијске Арабије
У последњем таласу ескалације погођена је енергетска инфраструктура Саудијске Арабије, укључујући и рафинерије, а било је погинулих и повређених.
Нови циклус сукоба, према оцени Турудића, почео је након што је Саудијска Арабија бомбардовала аеродром у Сани.
Хути су тиме показали да, без обзира на велику разлику у војној снази, могу да нанесу значајну штету Саудијској Арабији.
Ризик се истовремено преноси и на међународни поморски саобраћај. Иако Хути тврде да ограничења проласка кроз Баб ел Мандеб нису усмерена на све бродове, компаније избегавају подручја у којима постоји опасност од ракетних и других напада.
“Једноставно, тамо где се пуца и где лете ракете, свако гледа да избегне потенцијалну огромну штету”, наглашава Турудић.
Јемену прети још тежа хуманитарна катастрофа
Поред безбедносних и енергетских последица, нова ескалација додатно погоршава већ изузетно тешку хуманитарну ситуацију у Јемену.
Уједињене нације упозоравају на опасност од нове хуманитарне катастрофе, док становништво напушта делове земље погођене сукобима. Део становништва из приобалног подручја прелази у Џибути, док се други расељавају унутар Јемена.
Јемен је и пре претходног великог рата био једна од најсиромашнијих земаља света и најсиромашнија држава Блиског истока. Вишегодишњи сукоби додатно су уништили економију и животни стандард.
“Хуманитарна криза, да не кажемо катастрофа у Јемену, јесте свакодневица”, упозорава Турудић.
“Блиски исток поново једна од најкритичнијих тачака света”
На питање шта данас Блиски исток представља на глобалној мапи и да ли је могућ повратак на раније стање, Турудић оцењује да су промене последњих месеци толико велике да је тешко очекивати обнављање досадашње безбедносне структуре региона.
“Блиски исток је поново једна од најкритичнијих тачака која одређује историју, економију, не само Азије, него и читавог света”, истиче Турудић.
Додаје да се од почетка године много тога променило, а посебно од фебруара и напада на Иран.
“Вероватно се та безбедносна структура каква је постојала и какву знамо до фебруара и напада на Иран више неће на такав начин успоставити, мада нико не може да предвиди каква ће бити у будућности”, закључује Турудић.