JEDNO ISKUSTVO GA JE ZAUVEK PROMENILO Mislio je da će besplatno da putuje svetom, a onda je otkrio mračnu stranu rada na kruzeru

Putovanja na egzotične destinacije, upoznavanje različitih kultura, smeštaj na luksuznom brodu i prilika da obiđete svet, a da pritom zarađujete. Posao na kruzeru mnogima zvuči kao ostvarenje sna. Međutim, iza fotografija prelepih plaža, zalazaka sunca i dalekih gradova krije se svakodnevica o kojoj zaposleni na ovim brodovima retko govore.

To je na sopstvenoj koži osetio Australijanac Itan Džejms, koji je u ranim dvadesetim godinama odlučio da se zaposli kao plesač na kruzeru. Verovao je da je pronašao idealan način da spoji posao i svoju najveću strast, putovanja.

Od februara 2022. do maja 2024. godine radio je na pet različitih kruzera i, prema sopstvenim rečima, posetio više od 85 zemalja. Njegov najduži neprekidni ugovor trajao je šest meseci.

Iako je imao priliku da vidi delove sveta o kojima mnogi mogu samo da sanjaju, iskustvo ga je suočilo sa usamljenošću, izolacijom i činjenicom da život na moru podrazumeva odricanja koja je teško zamisliti dok se ne nađete u takvoj situaciji.

Već tokom prvog ugovora počeo je da oseća snažnu nostalgiju za domom. Priznao je da ga je to iznenadilo jer je bio uveren da će mu neprestana putovanja i nova iskustva biti dovoljna da bude srećan.

Seća se trenutaka kada je stajao na palubi, posmatrao beskrajno more i pokušavao da se izbori sa usamljenošću.

Poseban problem predstavljali su odnosi među zaposlenima

“Mislim da je to nešto o čemu mnogi ne govore, osećaj usamljenosti i neznanje kome možete da se obratite”, ispričao je za Yahoo Lifestyle.

Poseban problem predstavljali su odnosi među zaposlenima. Za razliku od uobičajenog radnog mesta, gde nakon završetka smene odlazite kući, na kruzeru sa kolegama provodite gotovo čitav dan.

Sa istim ljudima radite, jedete i živite, a ukoliko dođe do nesuglasica, nemate mnogo prostora da se udaljite. Džejms je priznao da mu je upravo prilagođavanje ljudima različitih nacionalnosti, karaktera i navika predstavljalo jedan od najvećih izazova.

U jednom trenutku pridružio se plesnoj postavi kao zamena, ali nije uspeo da se uklopi. Očekivao je da će kolege postati njegova druga porodica i oslonac tokom meseci provedenih daleko od kuće. Umesto toga, osećao se odbačeno i usamljeno.

Vest koju je dobio na Antarktiku promenila je sve

Ipak, najteži trenutak dogodio se tokom njegovog trećeg ugovora, dok je brod plovio vodama Antarktika. Tada je saznao da mu je preminula baka.

Želeo je da se što pre vrati u Australiju kako bi prisustvovao sahrani, ali je ubrzo shvatio koliko je teško napustiti kruzer usred putovanja.

Brod je najpre morao da stigne do mesta sa kojeg bi mogao da otputuje avionom. Prema njegovim rečima, povratak u Australiju mogao je da bude organizovan tek naredne nedelje, što je značilo da bi zakasnio na sahranu.

Osim toga, avionsku kartu morao bi sam da plati.

Džejms je objasnio da bi ga prevremeni povratak kući, u zavisnosti od okolnosti, mogao koštati između 2.800 i 5.600 australijskih dolara.

Čak i da je odlučio da izdvoji taj novac, putovanje avionom trajalo bi približno dva dana, a on ipak ne bi stigao na vreme.

Zato je ostao na brodu.

Dok se njegova porodica u Australiji opraštala od bake, on je sahranu pratio putem interneta, sedeći sam u svojoj brodskoj kabini.

Bilo je to iskustvo koje mu je pokazalo koliko zaposleni na kruzerima mogu biti nemoćni kada se kod kuće dogodi nešto nepredviđeno.

Za razliku od zaposlenih na kopnu, koji u hitnim okolnostima mogu pokušati da organizuju odlazak kući, radnici na brodovima zavise od rasporeda plovidbe, pristajanja u luke i dostupnosti avionskih letova.

Džejms je tokom više od dve godine provedenih na kruzerima propustio i brojne rođendane, proslave i druge važne trenutke svojih najbližih.

Ne smatra da je odlazak na kruzer bio pogrešna odluka

Održavanje prijateljstava i porodičnih odnosa postalo je jedan od najvećih izazova njegovog posla. Dok je on posećivao nove zemlje, život ljudi koje voli nastavljao se hiljadama kilometara daleko.

Ipak, Australijanac ne smatra da je odlazak na kruzer bio pogrešna odluka.

Naprotiv, priznaje da mu je taj posao omogućio neverovatna iskustva i putovanja koja bi teško ostvario na neki drugi način.

Smatra da život na kruzeru može biti izuzetno uzbudljiv i zabavan, ali upozorava da se okolnosti mogu veoma brzo promeniti.

Njegova priča pokazuje da posao koji spolja izgleda kao beskonačan odmor može imati visoku emocionalnu cenu. Jer, koliko god daleke destinacije bile privlačne, postoje trenuci kada čovek želi samo jedno, da bude kod kuće, uz ljude koje voli.

(Nova S)