NI najstariji meštani ne znaju da li je selo Šljivovica dobilo ime po rakiji ili je bilo obrnuto. Znaju, međutim, da se tradicija pečenja šljivovice u ovom kraju čuva vekovima, što potvrđuje i 15. Sajam rakije.
Foto: Jiri Hera / Panthermedia / Profimedia
U šljiviku Kostadinovića u Šljivovici tri generacije rade na istom zadatku – održavaju voćnjak i čuvaju tradiciju koja se u ovom kraju prenosi s kolena na koleno.
– Sin i unuk, kupimo šljive. Ne damo da se zakorovi. Ima, hvala Bogu, i u toru i u oboru, i u voćnjaku i pčelinjaku – kaže jedan od Kostadinovića.
Najmlađi Vasilije još nije učvrstio korak, ali već dobija prve lekcije usmenog predanja koje su ustanovili preci koji su naselili Šljivovicu.
Meštani kažu da se u ovom kraju šljiva gaji više od tri veka.
– Mi smo ovde preko 300 godina. Uvek je šljiva prisutna. A da bi bila dobra rakija, mora da bude kvalitetna šljiva. Ovde kod nas se još ne prska voće. Tako da, bogom dato, vazduh takav i klima. I mora šljiva da bude zrela – kaže Milovan Kostadinović iz Šljivovice.
Tu tradiciju danas nastavljaju i Kostići u savremenoj destileriji. Rakija iz Šljivovice za sada se najviše izvozi u Rusiju i Sloveniju. Odležava u buradima, a nekada je to bio i najsigurniji način čuvanja novca.
– To im je bila neka sigurica. Kad su imali teške situacije, onda prodaju zbog para i sve. Međutim, kažu odležavanje. Kod njih to odležavanje nije bilo zbog kvaliteta, nego zbog čuvanja para. A sad se promenilo vreme – kod nas je odležavanje zbog kvaliteta – objašnjava Ivan Kostić, direktor destilerije u Šljivovici.
Kvalitet domaćih proizvoda potvrđen je i na 15. Šljivovačkom sajmu rakije. U konkurenciji 80 proizvođača, polovina je osvojila zlatnu medalju stručnog žirija.
– Govori u prilog tome da su na ceni autohtone sorte u našem kraju, koje su još uvek sačuvane kao zdrave i, da kažem, prirodne, organske. Taj potencijal bi trebalo iskoristiti, trebalo bi ga vrednovati i prosto na „Zlatiborskom eko agraru“ je da preduzme korak i da počnemo da se bavimo zaštitom geografskog porekla – kaže Marko Marić, direktor PD „Zlatiborski eko agrar“.
Potencijal šljivovice prepoznaju i u lokalnoj samoupravi.
– Shvatili su ljudi da to može da bude jedan odličan brend i sa tim možemo da izađemo na svetsko tržište. Ali ono što je uslov – moramo se čuvati od zloupotrebe i od pojave masovnosti – kaže Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i domaćin Rakijade u Šljivovici.
Očuvanje kvaliteta zlatiborskih proizvoda upotpunjuje i negovanje tradicije od malih nogu – kroz pesmu i igru, ali i kroz umeće pečenja srpske šljivovice, koja se nalazi i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.
(RTS)
