POLITIKA je često igra percepcije. Nije uvek presudno šta se zaista dogodilo, već ko će prvi nametnuti tumačenje događaja.
Foto: dts Nachrichtenagentur/imago stock&people/Profimedia
Upravo zbog toga je poslednjih dana u Crnoj Gori stvoren gotovo jedinstven medijski narativ prema kojem je Srbija navodno vodila neku vrstu hibridnog rata protiv Crne Gore, mešala se u unutrašnje procese i predstavljala pretnju stabilnosti države.
Taj narativ je danima pažljivo građen kroz medijske nastupe, političke izjave i komentare pojedinih analitičara. Cilj je bio jednostavan – stvoriti utisak da je ključni problem Crne Gore ponovo Beograd i da se gotovo svi unutrašnji politički problemi mogu objasniti spoljnim uticajem Srbije.
A onda je u Tivat došao Aleksandar Vučić.
I za manje od jednog sata kompletna konstrukcija počela je da se urušava.
OD DEFANZIVE DO OFANZIVE
Ono što je bilo posebno zanimljivo jeste činjenica da Vučić nije nastupio defanzivno. Nije pokušavao da se pravda. Nije objašnjavao da Srbija nikome ne preti. Nije ulazio u beskrajne polemike sa političkim protivnicima.
Naprotiv.
Odlučio je da promeni teren na kojem se vodi politička utakmica.
Umesto da odgovara na optužbe, počeo je da postavlja pitanja.
Umesto da objašnjava Srbiju, počeo je da govori o činjenicama.
Umesto da priča o navodnom hibridnom ratu, otvorio je teme koje pojedini politički centri moći nesu želeli da budu otvorene.
I upravo tu se dogodio ključni politički preokret.
PRIČA KOJU NIKO NIJE ŽELIO DA ČUJE
Posebnu pažnju izazvala je njegova tvrdnja da su pojedini ljudi iz Crne Gore aktivno učestvovali u događajima i političkim akcijama usmerenim prema Srbiji, uključujući i pokušaje destabilizacije tokom protesta i okupljanja u Beogradu.
Time je Vučić potpuno okrenuo perspektivu.
Jer ako je tačno da su pojedini politički i bezbednosni krugovi iz Crne Gore imali aktivnu ulogu u događajima u Srbiji, onda se postavlja pitanje ko se zapravo mešao u čije unutrašnje stvari.
Godinama smo slušali optužbe o navodnom uticaju Beograda na Podgoricu.
Prvi put je sa najvišeg mesta stigla tvrdnja da je proces možda išao i u suprotnom smeru.
I to nije rečeno u Beogradu.
To nije saopšteno iz Srbije.
To je izgovoreno usred Crne Gore.
Zbog toga je politička težina te izjave mnogo veća nego što se na prvi pogled čini.
KAVAČKI KLAN KAO POLITIČKA TEMA
Još zanimljiviji bio je deo koji se odnosio na organizovani kriminal.
Godinama se u regionu pokušava stvoriti utisak da je kriminalni problem Balkana prvenstveno vezan za Srbiju.
Međutim, činjenice su neumoljive.
I škaljarski i kavački klan nastali su u Crnoj Gori.
Njihovi koreni nesu u Beogradu.
Njihovi koreni nisu u Novom Sadu.
Njihovi koreni su u Kotoru.
Njihovo nastajanje vezano je za period u kojem je Crna Gora bila pod punom kontrolom DPS-a i bezbednosnih struktura koje su tada upravljale državom.
Kada je Vučić u Tivtu otvorio to pitanje, zapravo je uradio nešto što mnogi nisu očekivali.
Vratio je fokus na suštinu.
A suština je da organizovani kriminal nije nastao kao posledica politike Srbije, već kao posledica višedecenijskih slabosti sistema u samoj Crnoj Gori.
RAZBIJANjE NARATIVA
Najveći politički uspeh Vučićevog nastupa nije bio u pojedinačnim porukama.
Bio je u promeni političkog okvira.
Do juče se govorilo o Srbiji kao problemu.
Posle Tivta će se govoriti o odgovornosti pojedinih struktura u Crnoj Gori.
Do juče se pričalo o navodnom hibridnom ratu.
Posle Tivta počeće se govoriti o organizovanom kriminalu.
Do juče je fokus bio na optužbama prema Beogradu.
Posle Tivta fokus će se vratiti na pitanja koja se tiču same Crne Gore.
To je razlog zbog kojeg je njegov nastup izazvao toliko pažnje.
Ne zato što je rekao nešto spektakularno.
Već zato što je promenio temu.
A u politici je često važnije promeniti temu nego dobiti raspravu.
TRI BODA U GOSTIMA
U sportskom žargonu postoji izraz „uzeti tri boda u gostima“.
To je trenutak kada pobedite na terenu na kojem vam niko nije davao velike šanse.
U političkom smislu, upravo se to dogodilo u Tivtu.
Vučić nije nastupao pred svojom publikom.
Nije govorio u Beogradu.
Nije imao domaći teren.
Govorio je u Crnoj Gori, pred medijima i političkom javnošću koja mu često nije naklonjena.
Ipak, umesto da odgovara na unaprijed postavljene optužbe, uspeo je da nametne svoje teme i svoje pitanje.
Zbog toga će se politički efekti njegovog nastupa meriti tek narednih dana.
Ali jedna stvar je već sada očigledna.
Priča o navodnom hibridnom ratu koja je danima dominirala delom javnosti nakon Tivta više ne izgleda isto.
A kada političar uspe da promeni dominantni narativ na terenu koji nije njegov, onda je ostvario ono što je u politici najteže.
Preuzeo je inicijativu.
A onaj ko preuzme inicijativu, najčešće određuje i tok utakmice.
(borba.me)
