ADMINISTRACIJA američkog predsednika Donalda Trampa dramatično proširuje napore da opozove američko državljanstvo Amerikancima rođenim u inostranstvu dok nastoji da obuzda imigraciju, prema rečima dve osobe koje su upoznate sa ovim planovima.
Foto: AP Photo/Alex Brandon
Tokom proteklih nekoliko meseci, američka Služba za državljanstvo i imigraciju (ICE), agencija u okviru Ministarstva za unutrašnju bezbednost koja je zadužena za legalnu imigraciju, slala je stručnjake u svoje kancelarije širom zemlje ili preraspoređivala zaposlene kako bi se fokusirali na to da li bi neki državljani, čiji su predmeti obrađeni u tim kancelarijama, sada mogli biti denaturalizovani.
Cilj stavljanja naglaska na naturalizovane državljane jeste da se kancelariji za imigraciono parničenje obezbedi od 100 do 200 potencijalnih slučajeva mesečno, rekao je jedan od izvora upoznat sa planovima, prenosi NBC News.
Takvi slučajevi su obično bili veoma retki i odnosili su se na osobe koje su tokom procesa prijave prikrile kriminalnu prošlost ili prethodna kršenja ljudskih prava. O toj kvoti je prvi izvestio ranije The New York Times.
Za poređenje, tokom četiri godine prvog mandata predsednika Donalda Trampa, administracija je formalno pokrenula ukupno 102 takva slučaja, prema podacima Ministarstva pravde.
Ovaj napor deo je šireg nastojanja Ministarstva za unutrašnju bezbednost da drastično ograniči imigraciju i ispuni Trampovu političku agendu.
Taj pritisak je uključivao slanje desetina službenika za sprovođenje imigracionih propisa u američke gradove radi sprovođenja deportacija, kao i kupovinu velikih skladišta za smeštaj pritvorenih osoba.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost je takođe sve češće nastojalo da ukloni legalne imigrante iz SAD opozivanjem hiljada viza, uključujući i za neke osobe koje su učestvovale u pro-palestinskim protestima, kao i pokušajima deportacije nosilaca zelene karte.
Portparol USCIS, Metju Trageser, izjavio je da agencija razmatra slučajeve naturalizovanih državljana kada postoje verodostojni dokazi da je državljanstvo stečeno prevarom ili lažnim predstavljanjem.
“Održavamo politiku nulte tolerancije prema prevari u procesu naturalizacije i sprovodimo postupke denaturalizacije za svaku osobu koja je lagala ili se pogrešno predstavljala”, rekao je on i nastavio:
“Nastavićemo neumorno da gonimo one koji potkopavaju integritet američkog imigracionog sistema i sarađujemo sa Ministarstvom pravde kako bismo osigurali da samo oni koji ispunjavaju standarde državljanstva zadrže privilegiju američkog državljanstva”.
Zvaničnici Trampove administracije traže prečice kako bi ubrzali proces, rekla su dva izvora upoznata sa planovima. Zvaničnici USCIS su zaključili da bi posvećivanje članova osoblja, bilo slanjem stručnjaka ili njihovom obukom u preko 80 terenskih kancelarija agencije širom zemlje, bilo efikasnije u iskorenjivanju više slučajeva nego prethodni Trampov poduhvat, sa sedištem u skladištu u Pasadeni (Kalifornija).
Ministarstvo pravde je već reklo advokatima da se fokusiraju na slučajeve denaturalizacije i ponudilo je moguće primere slučajeva, od “pojedinaca koji predstavljaju rizik za nacionalnu bezbednost” ili koji su se bavili ratnim zločinima ili mučenjem do ljudi koji su počinili prevaru sa Medikejdom ili Medikerom ili su na drugi način prevarili vladu.
Postoji i široka odredba koja obuhvata sve što se odnosi na “bilo koje druge slučajeve za koje odeljenje utvrdi da su dovoljno važni za pokretanje”.Često se slučajevi nastavljaju i van okvira predsedničke administracije. Prema podacima Ministarstva pravde, Trampova administracija je dobila 86 slučajeva tokom Trampovog prvog mandata. Tokom administracije Džozefa Bajdena dobijeno je 54 slučaja.
Tramp je dugo bio preokupiran pojmom državljanstva, ko može biti Amerikanac, a ko ne, i izrazio je nezadovoljstvo imigrantima iz onoga što on naziva zemljama trećeg sveta. On posebno traži moć da oduzme državljanstvo onima koji su rođeni u SAD i čiji su roditelji stranci, iako se “državljanstvo po rođenju” garantuje Ustavom. Vrhovni sud razmatra njegov argument.
Trampova društvena poruka Amerikancima na Dan zahvalnosti prošle godine bila je da će ukloniti svakoga ko nije “neto imovina” za SAD “ili nije sposoban da voli našu zemlju, ukinuti sve savezne beneficije i subvencije onima koji nisu državljani naše zemlje, denaturalizovati migrante koji potkopavaju domaći mir i deportovati svakog stranog državljanina koji predstavlja javni teret, bezbednosni rizik ili nije kompatibilan sa zapadnom civilizacijom”.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, otprilike 800.000 ljudi svake godine postanu naturalizovani državljani. Da bi postao naturalizovani državljanin, kandidat mora da ima više od 18 godina, već da je legalni stalni stanovnik, govori engleski, poznaje istoriju SAD i društvene nauke i ima “dobar moralni karakter”, prema Zakonu o imigraciji i naturalizaciji.
Amerikancima rođenim u inostranstvu državljanstvo je generalno oduzimano samo ako se utvrdi da su počinili prevaru tokom procesa prijave. U proteklim decenijama, ti slučajevi su se fokusirali na pronalaženje bivših nacista koji su pobegli u SAD nakon Drugog svetskog rata pod lažnim izgovorima. I demokratske i republikanske administracije su nastojale da povećaju istrage, ali to je i dalje retko s razlogom, rekao je bivši zvaničnik USCIS.
“Veoma je važno da sadašnji i budući naturalizovani građani SAD znaju da nijedan predsednik ne može jednostrano oduzeti ljudima državljanstvo koje su tako naporno zaradili”, rekao je Dag Rend, još jedan bivši zvaničnik USCIS.
Proces denaturalizacije je dug i zahteva mnogo vremena, i postoji visoka zakonska granica. Čak i ako administracija učini pritisak da istraži nekoga sa ciljem denaturalizacije, to bi moglo da potraje godinama, a naknadna deportacija bi trajala još duže.
“Denaturalizacija je značajan alat koji treba koristiti u retkim slučajevima”, rekla je Sara Pirs, analitičarka imigracione politike koja je bila zvaničnica USCIS pod bivšim predsednikom Džozefom Bajdenom.
Pirs je rekla da USCIS ima veliko diskreciono pravo kada odlučuje da odobri nekome naturalizaciju, tako da je moguće da bi neko ko nije imao problema prilikom sticanja državljanstva sada mogao da se suoči sa dodatnom kontrolom.
Ona je rekla da postoji zabrinutost da bi neke od promena imigracione politike Trampove administracije mogle “učiniti neke naturalizovane građane ranjivim na tvrdnje o prevari ili lažnom predstavljanju retroaktivno”.
Republikanski zakonodavci su nedavno predstavili zakon koji bi omogućio vladi da oduzme državljanstvo svakome za koga se utvrdi da je počinio prevaru protiv vlade ili se pridružio terorističkoj grupi ili svakome ko je osuđen za teško krivično delo u roku od 10 godina od sticanja državljanstva.
Do sada je u Trampovom drugom mandatu podneto 16 slučajeva, a administracija je dobila sedam, uključujući jedan slučaj koji uključuje muškarca poreklom iz Ujedinjenog Kraljevstva koji je osuđen za primanje i distribuciju seksualno eksplicitnih slika dece.
Debora Čen, nadležna advokatica u programu zaštite imigranata njujorške Grupe za pravnu pomoć, rekla je da su neki klijenti koji su imali nerešene zahteve za naturalizaciju kada su nove politike stupile na snagu odbijeni jer su dugovali porez, iako su bili na otplati.
Dodala je da bi to moglo da signalizira da službenici za imigraciju možda traže više dokaza o “dobrom moralnom karakteru”, što dokazuju pokazivanjem “pozitivnih osobina”, kao što su briga o porodici, obrazovanje, stabilno zaposlenje i uključenost u zajednicu.
Postoji sve veća zabrinutost da su napori Ministarstva unutrašnjih poslova više usmereni na stvaranje straha, a manje na uspešno oduzimanje državljanstva. Čak i ako Amerikanci koji su umešani u istrage ne budu krivično gonjeni ili osuđeni, proces uzima finansijski i emocionalni danak; morali bi da angažuju advokate i dostave dokumenta.
Mardži O’Heron, viša saradnica u programu za slobodu i nacionalnu bezbednost u Brenan centru za pravdu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku, rekla je da sama pretnja denaturalizacijom stvara pravi teror.
“Građani se plaše da će, ako urade ili kažu nešto što se vladi ne sviđa, čak i ako su te stvari zakonite i zaštićene Ustavom, biti meta”, rekla je ona.
(Telegraf)