Номинација долази у тренутку великих превирања у Вашингтону, где Бела кућа кроз чистке унутар Стејт департмента, укидање агенција попут УСАИД-а и ликвидацију паралелних фондова покушава да успостави потпуну контролу над спољном политиком.
Ипак, примери са терена показују да дубоко укорењена системска инерција и даље успорава промене курса на Балкану, док крајњи исход дипломатских односа зависи од спремности земаља домаћина да поставе сопствене црвене линије уочи очекиваног доласка нових дипломата крајем лета.
О именовању новог амбасадора у Београду, процедурама у Сенату, новим кадровским решењима за Босну и Херцеговину и Црну Гору, као и о великим резовима у Вашингтону, за емисију “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда, говори новинар, аналитичар, публициста и некадашњи дописник из Вашингтона Небојша Малић, који је 28 година живео у центру америчке политике.
“Јанг није умрежен у дубоку државу”
“Како би се неко нашао на списку предлога за дипломатска места од било каквог значаја, мора да буде од поверења у Белој кући. Мајкл Јанг је очигледно неко у кога Трамп има поверења. Није стандардни кадар Стејт департмента какви су нам долазили ових година, није умрежен у дубоку државу”, каже Милић.
Када је реч о предстојећој процедури потврђивања у америчком Сенату, Малић упозорава да је тај процес последњих година постао изузетно компликован и подложан блокадама.
“Сви амбасадори морају да прођу саветодавну и процедуру потврђивања у Сенату по америчком уставу. Мислим да се то последњих година превише проширило, дозвољава сенаторима да то блокирају без потребе”, подсећа Малић.
Осим за Србију, Бела кућа је номиновала низ амбасадора за отприлике око 20 земаља, а међу њима су и предлози за Босну и Херцеговину и Црну Гору. За Сарајево је предложен Роналд Џонсон из савезне државе Масачусетс, док је Питер Мекој из Јужне Каролине номинован за амбасадора у Црној Гори.
Са друге стране, Малић истиче да за Приштину још увек није именован нико, упркос обећањима тамошњих политичара.
“За разлику од Русије, у Америци је амбасадор политичка функција”
Питање ко заправо води америчку спољну политику и колико Бела кућа контролише деценијама укорењену бирократију донело је велике кадровске резове. Демократе су се недавно жалиле на отпуштање више од 2.000 “каријерних дипломата” у нижим ешалонима Стејт департмента.
“Амбасадор је политичка функција у Америци, није као у Русији, нема ту неке хијерархије. Имате људе који се школују за то унутар те међународне службе, међутим, они су ретки. Већина амбасадора су политички намештеници који морају да буду од поверења председнику, зато што су буквално по титули и овлашћењима малтене независни играчи, и онда нећете да пошаљете баш било кога. И јасан је сигнал када пошаљете тако неког играча дубоке државе, попут рецимо Кристофера Хила, у Србију, или кад пошаљете некога ко има јако мало везе или никако са дубоком државом и који је више лојалан садашњој администрацији”, објашњава Милић.
Као кључни потез у пресецању утицаја независних бирократских структура, Малић издваја гашење великих фондова и укидање агенција преко којих је функционисао систем тзв. паралелне дипломатије, упркос противљењу правосудних органа у земљи.
“Амерички судови су се томе успротивили, и Трамп и дан-данас води грађански рат са демократама преко судова. То је сад друга прича, али то је све доста неутралисано. Мислим да је затварањем УСАИД-а у ствари прекинут тај ланац преваре и обмане у којој су се уграђивали и агенти дубоке државе, у којој су кадрови, наводно професионални кадрови, могли да уђу у то вилино коло где би, они службовали прво у тој земљи, онда постају лобисти или шефови невладиних организација. Имали сте ту паралелну дипломатију”, каже Малић.
Аналитичар Малић каже да питање када би нови Трампов изасланик могао да се појави у Београду зависи од тренутне паузе у раду конгресмена у Вашингтону, али и од потребе да се усвоје витални државни документи на лето.
