TRAMP BIO NA SIGURNOM, A NEKI NISU NI ZNALI DA SU MAMAC: Pozadina tajne operacije u Ankari

AMERIČKI predsednik Donald Tramp tajno je izveden iz predsedničkog aviona u Ankari, u kontejneru za ketering, pošto je pretnja po “Er fors van“ procenjena kao izuzetno ozbiljna, piše “Njujork tajms”.

Ipak, predsednički avion potom je poleteo sa desetinama visokih zvaničnika, državnih službenika, novinara i pripadnika vojske, od kojih neki nisu znali da letelica služi kao mamac.

Američki zvaničnici su u to vreme zaključili da Iranci možda pokušavaju da obore predsednički avion.

Među putnicima koji su ostali u “Er fors vanu” bili su državni sekretar Marko Rubio, ministar finansija Skot Besent i visoki saradnici Bele kuće Stiven Miler i Stiven Čung.

Tajna operacija u Ankari

Novinarima u zadnjem delu aviona naređeno je da tokom leta iz Ankare ka Velikoj Britaniji 8. jula drže spuštene zastore na prozorima. Za to vreme Tramp je u Britaniju tajno prebačen drugim vojnim avionom.

Predsednik je potom ponovo ukrcan u “Er fors van”, kako bi pred kamerama izašao iz letelice kao da se sve vreme nalazio u njoj.

Operaciju su prvi objavili “Vašington post” i “Njujork tajms”, dok Bela kuća nije odgovorila na pitanja o odluci da predsednički avion nastavi let bez Trampa. Nije saopšteno ni da li su preduzete dodatne mere zaštite putnika koji su ostali u letelici.

Tramp je rekao da je postupio po savetu Tajne službe i odbacio tvrdnje da su drugi putnici bili izloženi većoj opasnosti. Prema njegovim rečima, avion kojim je on putovao možda je bio u većoj opasnosti jer bi napadači verovatnije pokušali da pogode upravo njega.

Da li su putnici korišćeni kao živi štit

Operacija je izazvala raspravu o tome da li je zaštitom predsednika opasnost zapravo prebačena na ljude koji su, ne znajući za pretnju, ostali u „Er fors vanu“.

Džo Lokhart, nekadašnji portparol Bele kuće tokom mandata Bila Klintona, ocenio je da se vodilo računa samo o predsedniku i malom broju ljudi koji su bili sa njim. On je podsetio da je tokom Klintonovog putovanja u Pakistan 2000. godine bezbednosni plan promenjen kako novinari ne bi bili upotrebljeni kao mamac.

S druge strane, Džozef Hejgin, koji je učestvovao u organizovanju rizičnih putovanja Džordža Buša, smatra da je u takvim okolnostima opravdano preduzeti krajnje mere radi zaštite predsednika. Prema njegovim rečima, zaposleni u Beloj kući i ljudi koji putuju sa predsednikom prihvataju određeni stepen rizika, dok bi obaveštavanje svih putnika moglo da ugrozi tajnost operacije.

Slične operacije izvođene i ranije

Američke vlasti su i ranije koristile obmanu kako bi zaštitile predsednike tokom putovanja u opasna područja. Džordž Buš i Barak Obama tajno su putovali u Irak i Avganistan, dok je Džozef Bajden 2023. godine vozom stigao u Kijev.

Bil Klinton je tokom posete Pakistanu promenio avion kako bi izbegao mogući napad. Međutim, novinari tada nisu ostavljeni u uverenju da se predsednik nalazi u njihovoj letelici, a detalji operacije objavljeni su kada je Klinton bio na bezbednom.

Trampova administracija, nasuprot tome, nije otkrila šta se dogodilo u Ankari sve dok informacije nisu dospele u medije.

Penzionisani kontraadmiral Džon Kirbi ocenio je da je razumljivo što su detalji bezbednosne operacije bili ograničeni na mali broj ljudi. Ipak, naglasio je da vlasti imaju obavezu da vode računa i o bezbednosti svih koji putuju sa predsednikom i da ih, kada je rizik poznat, bar uopšteno obaveste kako bi mogli sami da odluče da li žele da putuju.