Kućni test od dva minuta otkriva da li postoji problem sa štitnom žlezdom: Vodič kroz samopregled

Pregled i rano uočavanje promena na štitnoj žlezdi igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. Redovne provere su važne jer poremećaji u njenom radu utiču na srce, metabolizam i energiju. Srećom, jednostavne metode samopregleda kod kuće, poput brzog testa gutanja ispred ogledala, omogućavaju svakome da lako uoči prve skrivene znake uvećanja.

Ukoliko se tokom pregleda pod prstima oseti neobičan otok, asimetrija ili tvrda kvržica koja se pomera pri gutanju, nema mesta panici jer su takve promene najčešće bezopasne.

Ipak, pojava bilo kakvih kvržica ili osećaja stezanja u grlu jasan je signal da treba posetiti lekara, koji će kroz analize krvi i ultrazvuk postaviti tačnu dijagnozu.

Tehnike pregleda štitaste žlezde

Obavljanje samopregleda štitaste žlezde je relativno jednostavno. Tehnike uključuju:

• test gutanja.
• vizuelni pregled veličine štitaste žlezde i
• palpaciju (opipavanje prstima) štitaste žlezde.

Uočavanje bilo kakvih abnormalnosti, kao što su uvećanje, otok ili izbočine tokom pregleda štitaste žlezde, nije razlog za paniku.

U većini slučajeva, struma (uvećana guša) i otok štitaste žlezde su bezopasni.

Međutim, trebalo bi da da se poseti lekar što je pre moguće. On može da naloži analize krvi i druge preglede kako bi pomogli u utvrđivanju tačnog uzroka problema sa štitastom žlezdom.

Testovi koje obavljaju lekari su znatno precizniji od samopregleda i predstavljaju jedini pouzdan način za tačnu procenu funkcije štitaste žlezde.

Samopregled štitaste žlezde

Samopregled štitaste žlezde je jednostavan, bezbolan i brz način da se identifikuju potencijalne abnormalnosti u štitastoj žlezdi.

Test gutanja ili test vrata

Jedan od načina da se samostalno pregleda štitasta žlezda je putem testa gutanja, koji je poznat i kao test vrata.

Da bi se sproveo test gutanja, potrebna je čaša vode i ogledalo i praćenje sledećih koraka:

1. Identifikovanje lokacije štitaste žlezde – štitasta žlezda se nalazi između ključne kosti i Adamove jabučice. Uklanjanje odeće ili nakita sa vrata može da pomogne da se jasnije vidi štitasta žlezda.
2. Okretanje prema ogledalu i zabacivanje glavu blago unazad – ovo omogućava bolji pregled celog vrata.
3. Uzeti gutljaj vode i progutati – dok se to radi, pažljivo posmatrati područje oko štitaste žlezde kako bi se utvrdilo da li postoje bilo kakva uvećanja, otoci ili kvržice koje štrče napolje, ili delovi koji izgledaju asimetrično i van centra. Pojava kvržice koja se pomera gore-dole tokom gutanja može da ukazuje na prisustvo čvora na štitastoj žlezdi.
4. Ponoviti ovaj proces nekoliko puta i pažljivo posmatrati štitastu žlezdu svaki put.

Vizuelni pregled radi utvrđivanja veličine

Gledanjem u ogledalo i procenom veličine štitaste žlezde moguće je uočiti određene abnormalnosti u njenoj strukturi:

• Ako cela štitasta žlezda izgleda otečeno, to može da ukazuje na prisustvo difuzne strume. Difuzna struma je obično uzrokovana autoimunim stanjem, kao što su Hašimotov tireoiditis ili Grejvsova bolest.
• Ako se primete neobične kvržice koje štrče iz grudi i nalaze se na jednoj ili obe strane štitaste žlezde, to može da ukazuje na prisustvo čvorova (nodusa) u štitastoj žlezdi. U većini slučajeva, čvorovi na štitastoj žlezdi su benigni, ali mogu da budu i kancerogeni.

Palpacija

Palpacija predstavlja postupak u kojem se prstima opipava štitasta žlezda radi provere njene teksture i strukture. Palpacija može da pomogne da se ukaže na prisustvo nekih abnormalnosti, kao što su kvržice i čvorovi, otoci ili druga asimetrična uzvišenja.

Na sreću, štitasta žlezda je relativno laka za palpaciju, i ona može pravilno da se izvede praćenjem sledećih koraka:

• Pronalaženje štitaste žlezde – za lociranje štitaste žlezde potrebno je da se zauzme uspravan stav sa ispravljenim leđima i blago podignutom bradom, nakon čega se vrat savija unapred i opušta. Postupak počinje postavljanjem jednog prsta na vrh brade, odakle se pažljivo klizi niz sredinu vrata, prateći liniju pored Adamove jabučice pa sve do dela neposredno iznad ključne kosti.
• Opipavanje štitaste žlezde – nakon lociranja žlezde, kažiprst i srednji prst se polažu na njenu površinu, dok se domali i mali prst smeštaju tik do njih, te se vrši palpacija blagim pritiskom. Procena teksture i osvešćivanje osećaja pod prstima može da ukazuje na specifična stanja – na primer, mekana struktura često prati Grejvesovu bolest, čvrsta je karakteristična za Hašimotov sindrom, dok osetljivost i bolnost na dodir uglavnom prate tireoiditis.
• Kombinovanje sa testom gutanja – tokom palpacije i blagog pritiska na tu regiju, preporučljivo je da se izvede još jedan test gutanja. Kontinuirano opipavanje tog predela tokom samog čina gutanja omogućava lakše uočavanje eventualnih dodatnih kvržica ili čvorića.

Glavni uzroci uvećanja štitaste žlezde

Uvećana štitasta žlezda (struma) može da se javi usled preaktivne štitaste žlezde (hipertireoza) ili usporene štitaste žlezde (hipotireoza).

Glavni uzroci povezani sa hipotireozom su:

• Hašimotov tireoiditis – autoimuni poremećaj gde imuni sistem napada štitastu žlezdu,
• Lečenje hipertireoze,
• Terapija zračenjem (radioterapija),
• Neki lekovi, kao što je litijum,
• Trudnoća,
• Nedostatak joda,
• Tireoiditis: zapaljenje štitaste žlezde.

Glavni uzroci povezani sa hipertireozom su:

• Grejvesova bolest – autoimuni poremećaj gde imuni sistem napada štitastu žlezdu,
• Tireoiditis,
• Prekomeran unos joda,
• Uzimanje previše lekova za hormone štitaste žlezde,
• Tumori i čvorovi na štitastoj žlezdi.

Uvećanje štitaste žlezde i otežano gutanje (disfagija)

Uvećana štitasta žlezda može da izazove poteškoće pri gutanju, takođe poznate kao disfagija. Takođe može da izazove osećaj stezanja u predelu grla.

Ovo se dešava zato što uvećana štitasta žlezda može da pritisne delove tela koji se koriste pri gutanju, kao što je jednjak.

Ukoliko prisustvo čvora utiče na sposobnost gutanja, jedna od glavnih terapijskih opcija jeste hirurško uklanjanje promene.

(Health Match)