Црвени метео-аларм на северу Србије – жива у Сомбору на 35 степени, врхунац врућина од 5. до 8. августа

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у 11 часова најтоплије је било у Сомбору, где је измерено 35 степени Целзијуса.

Температура од 34 степена измерена је на Палићу, у Новом Саду, Зрењанину, Кикинди, Београду и Ћуприји, док је у Банатском Карловцу било 33 степена.

У Сремској Митровици измерена су 32 степена, а у Крагујевцу и Великом Градишту 32 степена. У Нишу, Неготину и Крушевцу температура је 31 степен.

Најсвежије је на Копаонику, где је измерено 19 степени, док су на Црном Врху, Златибору и Сјеници 25 степени.

Топлотни талас јача, а температуре у Србији расту из сата у сат. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у 10 часова најтоплије је било у Сомбору и Кикинди, где је измерено 33 степена Целзијуса.

На Палићу, у Новом Саду, Зрењанину и Банатском Карловцу измерена су 32 степена, док је у Београду температура достигла 32 степена.

У Сремској Митровици било је 31, а у Великом Градишту и Ћуприји 30, односно 31 степен. У Нишу и Крушевцу измерено је 29 степени.

Најсвежије је на вишим планинама – на Копаонику је 19 степени, на Сјеници 21, а на Златибору 25 степени.

Топлотни талас осећа се широм Србије већ од раних јутарњих сати. У 9 часова најтоплије је било у Кикинди, где је измерено 30,4 степена Целзијуса, објавио је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).

Према подацима РХМЗ-а, у 9 часова најтоплије је било и у Новом Саду, Кикинди, Банатском Карловцу и Београду, где је измерено 30 степени.

У Зрењанину, Сомбору и на Палићу измерено је 29 степени, док је у Сремској Митровици било 28 степени, а у Великом Градишту 29 степени.

У осталим већим градовима температуре су ниже – у Крагујевцу је измерено 26 степени, у Нишу 25, а у Краљеву 23 степена.

Најсвежије је на планинама и у вишим пределима. На Копаонику је измерено 18, на Сјеници 19, а на Златибору и Црном Врху 23 степена.

Топлотни талас захватио је и Србију, па многи спас од високих температура траже на купалиштима. Аду Циганлију викендом посети између 80.000 и 120.000 људи, а радно време купалишта је од 10.30 до 18.30, када су на терену спасиоци.

Маја Павловић из ЈП “Ада Циганлија” рекла је за РТС да температура воде износи 28 степени, али је подсетила да није безбедно долазити на купалиште пре доласка спасилаца. Апеловала је на посетиоце да не препливавају Аду и да постепено припреме тело пре уласка у дубље делове воде.

“Свакодневица је да купачи препливавају Аду, док их спасилачка екипа и служба обезбеђења опомињу. Постоје посетиоци који разумно реагују, али и они који се оглуше о правила”, навела је Павловићева.

Према њеним речима, најважније је да родитељи не испуштају децу из вида. Спасилачка екипа, која сваког дана броји око 40 људи, реаговаће уколико уочи проблем, а на Ади постоје и базе за непливаче, као и школа пливања за децу.

Метеоролог Слободан Совиљ изјавио је за РТС да ће се дуготрајан топлотни талас задржати у Србији, а да се његов крај још не може поуздано предвидети.

Највеће врућине очекују се од 5. до 8. августа, када ће температуре у већини места бити око 40 степени, а локално и више.

Совиљ упозорава да су тропске ноћи и продужено трајање високих температура додатни ризик по здравље становништва.

У Србији је у 7.00 најтоплије у Београду, где је измерено 26 степени, док је најсвежије у Сјеници, где је измерено 11 степени, објављено је на сајту Републичког хидрометеоролошког завода.

У Зрењанину је 25 степени, док су у Новом Саду, Банатском Карловцу и Великом Градишту измерена 23 степена.

РХМЗ је издао упозорење на дуготрајан топлотни талас на територији Србије који ће обележиће максималне температуре од 35 до 38 степени, а локално и до 40 степени.

Температуре до 40 степени и тропске ноћи очекују се у Србији током целе прве декаде августа, а најизраженији део топлотног таласа биће од 5. до 8. августа, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.

Према прогнози РХМЗ-а, максималне дневне температуре кретаће се од 35 до 38 степени Целзијуса, док ће локално достићи и 40 степени.

Најизраженији део топлотног таласа очекује се од 5. до 8. августа, када ће у већини места највиша дневна температура бити око 40 степени.

У већим градовима прогнозирају се и тропске ноћи, са минималним температурама од 20 до 24 степена, док ће у Београду ноћне температуре бити од 23 до 26 степени.

РХМЗ наводи да ће се крајем прве декаде августа повећати вероватноћа за локалне пљускове и грмљавину, али без значајнијег освежења.

Иако ће интензитет врућине постепено слабити, максималне дневне температуре и даље ће се у већини места кретати између 30 и 35 степени Целзијуса.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) упозорио је да дуготрајан период веома високих температура представља озбиљан ризик по здравље становништва, уз повећану опасност од избијања и ширења пожара на отвореном, као и неповољне последице по критичну инфраструктуру, саобраћај и пољопривреду.

РХМЗ наводи да дуготрајне врућине доводе до акумулације топлотног стреса и значајно повећавају ризик од топлотног удара, сунчанице и дехидрације.

Најугроженији су деца, старије особе, хронични болесници, труднице, као и људи који раде или дуже бораве на отвореном.

Грађанима се препоручује да избегавају директно излагање сунцу од 10 до 17 часова, редовно уносе течност и, кад год је могуће, бораве у расхлађеним просторијама.

У густо изграђеним урбаним срединама, посебно у зонама са интензивним загревањем асфалта и бетона, топлотно оптерећење биће још израженије.

РХМЗ упозорава и на екстремне услове за избијање и ширење пожара на отвореном.

“Због дуготрајних високих температура и исушене вегетације и земљишта, посебно су угрожене шуме, пољопривредне површине, ниско растиње и запуштено земљиште. У таквим условима пожари се могу брзо ширити чак и при слабом ветру, што додатно отежава њихово локализовање и гашење”, указује РХМЗ.

Високе температуре могу имати и значајне последице по критичну инфраструктуру и привреду.

Очекује се повећано оптерећење електроенергетског система и већа потрошња воде, док у саобраћају постоји ризик од деформације асфалта, прегревања мотора, пуцања пнеуматика и смањене концентрације возача.

У железничком саобраћају могућа је деформација шина услед екстремног загревања, а у пољопривреди и сточарству изражен топлотни стрес може негативно утицати на биљну производњу, здравље животиња и продуктивност, наводи РХМЗ.