Na papiru, Zvezda i dalje ima priliku da sezonu završi sa dva domaća trofeja, pošto je još zimus osvojila Kup Radivoja Koraća. Međutim, utisak među navijačima ostao je vezan za ono što je trebalo da bude glavni cilj – Evroligu. Još od leta se govorilo o napadu na sam vrh evropske košarke. Ambicije su bile velike, pominjao se čak i plasman na F4 u Atini, dok je minimum koji se očekivao bio ulazak u plej-of. Na kraju je Zvezda završila tek na desetoj poziciji, izborila plej-in i vrlo brzo, u Barseloni, završila evropsku sezonu.
Takav epilog dodatno je stavio u drugi plan dešavanja u ABA ligi. Tokom većeg dela godine delovalo je da su svi resursi usmereni ka Evroligi, što je više puta naglašavao i Saša Obradović. Regionalno takmičenje ostalo je u senci, a završeno je bolnim porazom od Partizana u polufinalu.
Zbog toga će upravo završni turnir domaćeg prvenstva biti poslednja prilika da se popravi utisak. Osvajanje titule ne bi izbrisalo loš rezultat u Evropi, ali bi makar donelo dodatni trofej u klupske vitrine. Posebno zato što je iza Zvezde ostao period velikih uspona i padova. Dolazak Saše Obradovića doneo je veliku energiju i optimizam na Mali Kalemegdan. Rezultati su u jednom trenutku bili takvi da se među navijačima ozbiljno pričalo o završnom turniru Evrolige. Kup osvojen u Nišu dodatno je pojačao veru da ekipa ide u pravom smeru.
Međutim, momentum nije dugo potrajao. Kako je sezona odmicala, forma je počela da opada, rezultati su postajali sve lošiji, a kriza se produbljivala. Na kraju je, kako to obično i biva, upravo trener platio najveću cenu. Klub je odlučio da prekine saradnju sa Obradovićem, koji je drugi put napustio Zvezdu pre završetka sezone. Odlazak je prošao gotovo bez pompe, uz kratko saopštenje i bez većih objašnjenja.
Kada su porazi počeli da se nižu, a igra ekipe izgubila prepoznatljiv identitet, postalo je jasno da će doći do promena. Posle eliminacije od Partizana pojavili su se i nagoveštaji da problemi nisu bili isključivo rezultatske prirode, o čemu su i sami košarkaši pričali. Konkretno, Čima Moneke i Ognjen Dobrić.
U takvim okolnostima završnicu sezone preuzeo je Milan Tomić. Kada se vraćao u klub kao sportski direktor, teško da je očekivao da će ponovo morati da vodi tim sa klupe. Ipak, upravo njemu pripao je zadatak da izvede ekipu na završni turnir i pokuša da sezonu završi trofejom.
Dodatni problem predstavljaju pravila takmičenja Košarkaške lige Srbije. U domaćem prvenstvu dozvoljen je ograničen broj stranaca (4), pa će sastav izgledati drugačije nego tokom većeg dela godine. Kodi Miler-Mekintajer, Džoel Bolomboj, Hasijel Rivero i Čima Moneke neće biti u konkurenciji za nastup, dok će Tomić računati na Džordana Nvoru, Tajsona Kartera, Džereda Batlera i Semija Odželeja. Ebuka Izundu u međuvremenu je dobio srpsko državljanstvo, pa se više ne vodi kao stranac.
Prva prepreka biće Spartak iz Subotice. Kvalitet je na strani Crvene zvezde i zbog toga će beogradski tim ući u meč kao favorit. Ipak, prošlogodišnji plej-of pokazao je da oprez nije naodmet. Upravo je Spartak tada eliminisao crveno-bele i izborio plasman u finale.
Zato će Niš biti mnogo više od običnog završnog turnira za crveno-bele. Biće to poslednja prilika da Zvezda popravi utisak posle turbulentne godine i pokaže da iz svega što se dogodilo može da izvuče makar pozitivan kraj. U drugom polufinalu sastaju se Partizan i FMP od 16.00.
