TEŠKO ISPOŠTOVATI OPTIMALNE ROKOVE: Suva zemlja otežava setvu ozimih žita, šta činiti?

NALAZIMO se u poslednjoj dekadi oktobra meseca, u još uvek optimalnom roku za setvu pšenice i ostalih strnih žita. Međutim, ozimi ovas, ječam i tritikale su trebali već biti posejani, dok se setva pšenice može obaviti krajem oktobra i početkom novembra. Prema trenutnoj situaciji i vremenskim uslovima, i ove jeseni je teško ispoštovati optimalne rokove setve.

Prema rečima savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo, Saše Stankovića iz PSSS Niš, zemljište je izuzetno suvo i sabijeno, naročito ako je pretkultura bila kukuruz, pa na parcelama ima dosta žetvenih ostataka.

– Traktori veće snage, jake i teške priključne mašine za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta mogu obezbediti da se setva obavi na brži i jeftiniji način. Dva do tri prohoda teškom tanjiračom olakšavaju, ubrzavaju i pojeftinjuju setvu – kaže Stanković.

Čekati novembar?

Kako dalje ističe, smanjenjem broja prohoda i gaženja zemljišta izbegava se pogoršanje kvaliteta fizičkih osobina i strukture zemljišta. Međutim, nisu baš povoljni uslovi ni za pomenutu redukovanu obradu, koju, nažalost, zbog nedostataka mehanizacije može da obavi mali broj proizvođača.

– Teško je da se prođe u nekoliko prohoda i stvori kvalitetan setveni sloj. U izuzetno sušnim uslovima ima i dosta lomova, kvarova mašina i priključaka. Nema dovoljne količine padavina, niti su najavljene u narednom periodu. Na nekim terenima kiša nije pala unazad nekoliko meseci.

U ovakvim uslovima, kaže on, najčešće je prisutna novembarska setva, što će se verovatno desiti i ove godine.

– Proizvođači širom jugoistočne Srbije, zbog najčešće suvih jeseni, ali i zbog masovne pojave štetočina i prouzrokovača bolesti, kada je oktobar povoljan sa aspekta padavina i optimalne temperature, setvu obavljaju od druge polovine novembra – tvrdi Stanković i dodaje da se setva u tom periodu pokazala kao povoljna, jer nastupaju povoljni uslovi kako za osnovnu obradu, tako i za predsetvenu pripremu i samu setvu.

Deklasirano i dorađeno seme

Zime su, napominje savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, svake godine relativno blage, što znači da nema ekstremno niskih temperatura koje bi dovele do izmrzavanja i štete na usevima.

– Najbitnije je setvu obaviti ranije, čim se steknu uslovi, jer su one van optimalnih rokova neretko praćene nižim prinosima. Obavljanjem kvalitetne osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta stvara se rastresit setveni sloj i tvrda posteljica koja omogućava adekvatan unos semena u zemljište.

Usled kašnjenja, setva će, upozorava on, biti sigurno praćena povećanjem norme za 10 do 15 odsto. Ne treba zaboraviti da prilikom setve treba koristiti deklasirano i dorađeno seme koje je zaštićeno sistemičnim fungicidima, sa ujednačenom energijom klijanja i nicanja.

Očekuje se povećanje površina pod strnim žitima

Međutim, prema navodima stručnjaka, na terenima Nišavskog okruga, i pored kašnjenja, očekuje se povećanje površina pod strnim žitima za 15 do 20 odsto, iz razloga što će proizvođači, zbog suše, smanjiti površine pod kukuruzom.

– Na lakim tipovima zemljišta treba sejati ranije sorte pšenice i ječma koji uspešno izbegavaju sušne uslove i visoke temperature u fazi nalivanja zrna. Tritikale je, takođe, biljka vrlo otporna na sušu, mnoge bolesti i ekonomski je isplativija od pšenice, jer traži manje đubriva i toleriše zemljište slabijeg boniteta, a postiže slične prinose – prenosi Stanković i dodaje da je setvena norma pomenutih strnih kultura u normalnim uslovima između i do 250 kilograma po hektaru, dok će u novembarskoj setvi sigurno biti za dvadesetak kilograma viša.

Iako su trenutno dosta otežani uslovi za setvu ozimih strnina, ona će se, u svakom slučaju obaviti.

– Navikao je naš poljoprivrednik da seje i kada nije adekvatno nagrađen boljom cenom proizvoda. Posebno će visoki prinosi pšenice i ječma u ovoj proizvodnoj godini dati motivaciju ratarima da opet seju, iako su cene đubriva i semena za 10 do 15 odsto više u odnosu na prošlu jesen – zaključuje Stanković.

(Agroklub)