Zašto deca imaju problem sa čitanjem

Sposobnost čitanja dece više je vođena slušnom obradom i razumevanjem znanja nego inteligencijom ili vizuelnim veštinama, pokazala je nova studija, koja je dovela u pitanje decenijama staro verovanje o tome zašto deca imaju poteškoća sa čitanjem.

Decenijama su ljudi uglavnom objašnjavali dečje poteškoće sa čitanjem na isti način. Dobri čitači su smatrani prirodno inteligentnim, dok su deca koja su imala poteškoća sa čitanjem često smatrana manje sposobnim.

Mnogi su, takođe, pretpostavljali da problemi sa čitanjem proizilaze iz načina na koji deca vizuelno obrađuju reči na stranici. Prema ovom shvatanju, uspeh u čitanju je uglavnom zavisio od inteligencije i vizuelnih veština.

Dr Danijel Hajovski, vanredni profesor na Odseku za obrazovnu psihologiju Univerziteta Teksas A&M, vodio je jednu od najvećih studija ikada sprovedenih o vezi između kognitivnih sposobnosti i čitanja.

Sarađujući sa istraživačima sa Univerziteta u Kanzasu, Univerziteta Sent Džons, Državnog univerziteta Montkler i Univerziteta Templ, Hajovski je ispitivao koje mentalne veštine najjače utiču na to kako deca uče da čitaju i gde ti procesi mogu da zakažu.

Istraživači su u studiji koja je objavljena u časpisu MDPI kombinovali 50.000 korelacija iz 137 kognitivnih i akademskih testova u jedan veliki analitički model. Ovo im je omogućilo da identifikuju koliko pojedinačne kognitivne sposobnosti doprinose čitanju i pomoglo je da se objasni zašto su ranije studije često dolazile do suprotstavljenih zaključaka o tome šta pokreće uspeh u čitanju.

Dovedeno u pitanje nekoliko pretpostavki

Ovi nalazi dovode u pitanje nekoliko dugogodišnjih pretpostavki.

Kroz celu analizu, vizuelna obrada nije pokazala značajnu vezu sa sposobnošću čitanja.

Opšta inteligencija je i dalje igrala ulogu, ali je njen uticaj bio mnogo manji nego što su mnoge prethodne studije sugerisale.

Umesto toga, najjači prediktori uspeha u čitanju bile su sposobnosti koje se retko ističu u javnim diskusijama o čitanju.

– Jedan značajan nalaz bio je da je opšta inteligencija bila manje dominantna nego u nekim ranijim meta-analizama – rekao je Hajovski:

– Široke sposobnosti kao što su razumevanje znanja i slušna obrada igrale su snažne, specifične uloge u čitanju izvan opšte inteligencije, posebno za dekodiranje i razumevanje.

Slušna obrada se odnosi na sposobnost čuvanja i razdvajanja pojedinačnih glasova unutar reči.

Razumevanje odražava detetov rečnik, pozadinsko znanje i razumevanje sveta.

Zajedno, ove sposobnosti su predvidele učinak u čitanju doslednije od bilo kog drugog faktora merenog u studiji.

Pamćenje, rasuđivanje i brzina mentalne obrade takođe su značajno doprineli.

Razvijanje veština čitanja kroz podršku i vežbanje

Rezultati mogu pomoći edukatorima da bolje identifikuju izvor teškoća u čitanju kod deteta. Različiti izazovi u čitanju često proizilaze iz različitih osnovnih veština, a studija jasnije ističe te veze.

Za roditelje, istraživanja pokazuju da čak i mali napori kod kuće mogu podržati razvoj čitanja.

Dete koje ima problema sa čitanjem retko je nesposobno da nauči da

čita.

– Jačanje osnovnih veština kod kuće, čak i onih koje deluju jednostavno, može imati značajan uticaj na naprednije sposobnosti čitanja. Problemi u čitanju nisu znak niske sposobnosti, već često odražavaju jednu specifičnu veštinu koju je potrebno ojačati u okviru većeg sistema koji funkcioniše zajedno – rekao je Hajovski.

Prema Hajovskom, deca postižu najbolje rezultate u čitanju kada škole, porodice i zajednice podržavaju razvoj čitanja kao međusobno povezan proces koji se postepeno gradi tokom vremena.

(Sci Tech Daily)