Svi žele na psihologiju, dok firmama nedostaju ovi radnici: Plate zanatlija premašuju 1.000 evra: Gde je nastao raskorak na tržištu rada u Srbiji (VIDEO)

Psihologija, medicina i stomatologija i ove godine nalaze se među najpoželjnijim studijskim programima u Srbiji. Istovremeno, poslodavci teško pronalaze građevinske, mašinske i elektroinženjere, ali i kvalifikovane zanatlije.

Ipak, raskorak između želja mladih i potreba tržišta rada nije isti u svim delovima zemlje. Dok pojedini fakulteti u manjim univerzitetskim centrima ne uspevaju da popune upisne kvote, interesovanje za iste ili slične programe u Beogradu i Novom Sadu ostaje veliko.

O tome kako pomiriti interesovanja budućih studenata i potrebe privrede govorili su za “Blic TV” Miloš Turinski iz Infostuda i Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

Na jedno mesto na psihologiji dolazi 4,5 kandidata

Psihologija je već pet ili šest godina jedan od najtraženijih studijskih programa u Srbiji. Međutim, Miloš Turinski upozorava da podatke treba posmatrati u kontekstu ograničenog broja raspoloživih mesta.

Prema njegovim rečima, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu postoji ukupno oko 540 do 550 mesta za studente psihologije, dok se u proseku prijavi oko 4,5 kandidata na jedno mesto.

– Psihologija nije masovni fakultet koji ima 1.000 ili 2.000 slobodnih mesta. Zbog toga se interesovanje mora posmatrati u odnosu na relativno male upisne kvote – objasnio je Turinski.

Jedan od razloga velike popularnosti jeste razvoj privatne psihološke prakse. Mlađe generacije, posebno milenijalci i pripadnici generacije Z, otvorenije razgovaraju o mentalnom zdravlju, anksioznosti i terapiji.

Društvene mreže dodatno su doprinele tome da odlazak kod psihologa više ne bude tabu, a psihoterapija je postala dostupnija i prisutnija u javnosti.

Malo oglasa za psihologe, ali mnogo poslova u ljudskim resursima

Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da tržište rada ne može da primi veliki broj budućih psihologa. Infostud je, kako navodi Turinski, tokom prvih šest meseci zabeležio svega četiri oglasa u kojima je izričito tražen psiholog.

Istovremeno je objavljeno oko 500 oglasa za poslove u oblasti ljudskih resursa.

– Kada bismo gledali samo oglase za psihologe, mogli bismo da se zapitamo zašto se toliki ljudi školuju ako nema dovoljno poslova. Međutim, veliki broj njih pronalazi karijerni put u ljudskim resursima, oblasti koja se u Srbiji intenzivno razvija poslednjih desetak godina – rekao je Turinski.

Jelena Jevtović potvrđuje da psiholozi u kompanijama najčešće rade u sektorima za ljudske resurse, a ne kao interni terapeuti zaposlenih.

Poslodavci su, prema njenim rečima, sve svesniji da su mladima važni međuljudski odnosi, prijatno radno okruženje, fleksibilnost i mogućnost profesionalnog usavršavanja. U pojedinim istraživanjima kvalitet odnosa na poslu rangiran je čak i iznad visine zarade.

Srbija školuje lekare koji odlaze u inostranstvo

Medicina i stomatologija tradicionalno ostaju među najtraženijim studijama. Međutim, veliki broj mladih lekara karijeru nastavlja van Srbije zbog viših zarada i boljih uslova rada.

Turinski je podsetio na raniju analizu Infostuda prema kojoj je u jednoj godini studije medicine završilo oko 500 ljudi, dok je Lekarska komora istovremeno izdala približno 850 potvrda dobre prakse. Reč je o dokumentu koji je lekarima potreban prilikom prijavljivanja za rad u inostranstvu.

„Tom računicom došli smo do zaključka da školujemo veliki broj lekara koji zatim odlaze u inostranstvo. Razlog su pre svega bolji uslovi rada i znatno veće plate“, kazao je Turinski, napominjući da Infostud nema noviju analizu koja bi potvrdila sadašnji obim odlazaka.

Kako je naveo, zarada lekara specijaliste u Srbiji kreće se približno između 1.000 i 1.500 evra, dok u zapadnim zemljama može iznositi od 4.000 do 6.000 evra, pa i više, u zavisnosti od iskustva i stručnosti.

Kod stomatologa je jedan od glavnih motiva mogućnost pokretanja privatne prakse, koja može predstavljati unosan karijerni put.

Poslodavci traže inženjere, ali problem nije isti u celoj Srbiji

Građevinski, mašinski i elektroinženjeri veoma su traženi na tržištu rada. Ipak, Turinski naglašava da nije sasvim precizno reći da mladi više nisu zainteresovani za inženjerske studije.

„Kvote nisu popunjene na pojedinim fakultetima u manjim univerzitetskim centrima, poput Bora ili Subotice. U Beogradu i Novom Sadu kvote su popunjene. Zato ne možemo da kažemo da mladi generalno nisu zainteresovani za ove studije“, objasnio je.

Problem je delom posledica koncentracije mladih u najvećim gradovima. Beograd i Novi Sad nude širi izbor fakulteta, poslova, praksi i mogućnosti za razvoj karijere, zbog čega privlače studente iz manjih sredina.

Slična situacija primećuje se i kod studija informacionih tehnologija. Pojedini smerovi na Prirodno matematičkom fakultetu nisu popunili kvote, dok je interesovanje za softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu ostalo veliko.

IT tržište više ne traži početnike kao ranije

Potražnja za radnicima u IT sektoru i dalje postoji, ali se struktura oglasa promenila. Poslodavci sada češće traže stručnjake sa iskustvom i seniorskim znanjem, dok je početnicima koji su završili samo kraći kurs znatno teže da pronađu posao.

„U vreme ekspanzije gotovo svako je mogao da završi kurs i zaposli se u IT sektoru. Kompanije su angažovale čak i studente, nekada i unapred, očekujući buduće projekte. Danas su potrebnije seniorske pozicije“, rekla je Jevtović.

Osobe sa završenim fakultetom lakše se prilagođavaju promenama, jer imaju širu osnovu znanja. To postaje posebno važno sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije.

Turinski je naveo da pad broja IT oglasa traje već nekoliko godina, što se često naziva krizom, iako je preciznije govoriti o optimizaciji tržišta. Mladi prate te promene i interesovanje usmeravaju ka smerovima koji pružaju bolje mogućnosti za zaposlenje.

FON ostaje popularan zbog velikog izbora karijera

Fakultet organizacionih nauka i dalje je među najpopularnijim fakultetima, između ostalog zato što studentima pruža širok izbor budućih zanimanja.

„Posle FON-a niste vezani za jednu profesiju ili industriju. Možete da birate između IT sektora, marketinga, finansija, analitike i ljudskih resursa“, rekao je Turinski.

Osim kvaliteta studijskih programa i različitih karijernih mogućnosti, važnu ulogu ima i reputacija fakulteta. Kako navodi Turinski, za pojedine maturante upis na FON predstavlja i pitanje prestiža.

Generacija Z promenila pravila na tržištu rada

Nedostatak zaposlenih naterao je kompanije da se prilagode zahtevima novih generacija. Mladi očekuju mogućnost usavršavanja, fleksibilno radno vreme, rad od kuće kada to priroda posla dozvoljava, dobre međuljudske odnose i ravnotežu između privatnog i poslovnog života.

„Generacija Z je prodrmala tržište rada. Posao za njih nije centar života, već sredstvo koje treba da im obezbedi finansijsku sigurnost i kvalitetan život“, rekao je Turinski.

Prema rečima Jelene Jevtović, poslodavci pokušavaju da odgovore na te zahteve, ali njihove mogućnosti nisu jednake mogućnostima kompanija u razvijenijim zemljama. Domaću privredu, kako navodi, opterećuju visoki fiskalni i parafiskalni nameti, kao i složena birokratija.

Ipak, zahtevi mlađih zaposlenih uticali su i na starije generacije da preispitaju odnos prema poslu, promeni radnog mesta i dodatnom učenju.

Zanatlije zarađuju više od 1.000 evra

Istovremeno, tržištu ozbiljno nedostaju električari, vodoinstalateri, automehaničari, serviseri, kuvari i profesionalni vozači. Reč je o poslovima koji možda nisu dovoljno promovisani među mladima, ali mogu da donesu sigurnost i veoma dobre prihode.

„Danas gotovo da nećete videti platu kvalifikovanog zanatlije ispod 1.000 evra. Zarade zavise od profesije i iskustva, ali se već računaju u hiljadama evra“, rekao je Turinski.

Kao primer naveo je oglase u kojima se iskusnom šefu kuhinje nudila početna plata od 3.000 evra. Zarade profesionalnih vozača mogu da se kreću između 1.000 i 3.000 evra, u zavisnosti od vrste posla i ruta, dok se buregdžijama nude mesečne plate od približno 180.000 do 200.000 dinara.

Jevtović je navela primer učenika koji je želeo da postane automehaničar, dok su njegovi roditelji insistirali da upiše medicinu. Takvi slučajevi pokazuju da roditeljska očekivanja često nisu usklađena ni sa afinitetima dece ni sa potrebama privrede.

Strani radnici trenutno samo “gase požar”

Zbog nedostatka domaćih zanatlija i radnika u brojnim sektorima, kompanije sve češće zapošljavaju strance.

– Strani radnici popunjavaju prazna radna mesta i to nije ništa loše, ali oni trenutno samo gase požar. To nije dugoročno rešenje – upozorila je Jevtović.

Prema njenim rečima, Srbiji je potrebna sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema, zasnovana na ozbiljnoj proceni zanimanja koja će privredi biti potrebna u narednih pet do deset godina.

Obrazovni programi morali bi brže da se prilagođavaju tehnološkim promenama, dok bi mlade trebalo usmeravati prema poslovima koji odgovaraju njihovim sposobnostima, ali im istovremeno omogućavaju pristojnu zaradu.

– Više nije dovoljno imati samo zvanje. Potrebna je simbioza zvanja i znanja, odnosno konkretne veštine koje poslodavcu možete da ponudite – zaključila je Jevtović.