“BILO BI PROTERANO NA HILJADE SRBA, NASTAO BI TOTALNI HAOS” Igor Simić o Zakonu o strancima na KiM: “Danas bi bili blokirani svi administrativni prelazi”

Ovih dana velika je neizvesnost bila u vezi sa zakonom o strancima na Kosovu, najviše brige pokazali su oni koji nisu stranci u svojoj državi. Problem je privremeno rešen, međutim, brige su ostale.

Srbi na Kosovu žive između dve vlasti – Beograda i Prištine. Šta se dešava sa običnim ljudima kada dođe do sukoba te dve politike, kako je danas biti Srbin na Kosovu i gde je granica između borbe za opstanak i političke taktike, o svemu tome govorio je za Blic TV Igor Simić, član predsedništva Srpske liste.

“Svi Srbi bi bili proterani”

Da je zakon o strancima stupio na snagu 15. marta, došlo bi do prave katastrofe i haosa.

– Danas bi na administrativnim prelazima između centralne Srbije i Kosova i Metohije bilo ljudi, kako onih koji čitav svoj život žive na prostoru Kosova i Metohije, tako i onih koji dole treba da dođu da studiraju, profesora, lekara. Imali bismo blokirane Jarinje, Brnjak, Merdare, Belu Zemlju, Konču, sve. Apsolutno paralisano. A Kosovska Mitrovica bi bila bez studenata iz centralne Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, bila bi bez lekara u kliničko-bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici ili u zdravstvenom centru Gnjilane. Dakle, nastupio bi jedan haos. Naša privreda bi bila u kolapsu jer tih 3.000 studenata i više stotina zdravstvenih i prosvetnih radnika svoj novac troše na prostoru Kosova i Metohije. Dakle, bio bi jedan kataklizmični scenario – objasnio je Simić, pa dodao:

– Da nije postojalo ovo rešenje, zakon je predviđao da svi oni koji nemaju kosovska dokumenta bi morali da napuste prostor Kosova i Metohije. Bili bi bukvalno proterani. Govorimo o blizu 7.200-7.300 ljudi koji žive na prostoru Kosova i Metohije godinama unazad. Dakle, više hiljada. Znači, momentalno, današnjim danom oni bi morali da napuste Kosovo zato što nemaju adekvatnu dokumentaciju koja bi potvrdila legalitet njihovog prisustva na toj teritoriji. Oni ne priznaju lične karte, izvode rođenih, odnosno da se ovaj zakon primenio bez rešenja koje je dogovoreno, oni ne bi priznavali te lične karte, deci ne bi priznavali izvode rođenih, ljudima izvode venčanih. Dakle prvo bi se desilo morali bi da proteraju te ljude i imali bi hiljada srpskih porodica podeljenih, dakle majka ili otac bi bili s jedne strane na administrativnoj liniji deca i drugi roditelj sa druge strane. Dešava se u srpskim porodicama na Kosovu, da neko ima dokumenta, a neko nema dokumenta. Imate paradoksalne situacije gde oba roditelja poseduju kosovska dokumenta, a njihovo dete samo zato što je majka imala nekih komplikacija u trudnoći i morala je da se porodi u kliničkom centru, na primer u Kragujevcu. Samim tim, mesto rođenja u izvodu piše Kragujevac, Kosovske institucije to nisu priznavale, tako da roditelji bi mogli samo da isprate svoje dete do prelaza i to dete ne samo što bi moralo da napusti teritoriju Kosova i Metohije, već kao neko ko ne poseduje kosovska dokumenta nikada ne bi moglo da nasledi imovinu svojih roditelja, što znači da bi ona pripala kosovskim institucijama.

Šta Srbima donose privremena rešenja

Crni scenario je izbegnut, doneta su određena privremena rešenja, određena olakšanja, ali šta dalje da očekuju Srbi koji žive na Kosovu.

– Pre svega kada su u pitanju ovi ljudi koji žive na prostoru Kosova i Metohije, dakle to je neka prva kategorija, biće im omogućeno da na osnovu posedovanja srpskih dokumenata dobiju i kosovska dokumenta i na taj način ostanu da žive na prostoru Kosova i Metohije. Moraće to da poštuje i ona dokumenta koja su smatrali da su ilegalna ili nepostojeća, biće osnov za dobijanje kosovskih dokumenata – rekao je Simić.

On ističe da će Srpska lista nastaviti da na terenu prati da li je ono što je dogovoreno primenjivo u praksi.

– I na svaku anomaliju u ovom procesu mi ćemo obaveštavati međunarodne predstavnike i zahtevati da se ta anomalija ispravi, odnosno da se ne ugrožavaju prava Srba koja su ovim rešenjem uspostavljena.

– Mi kao predstavnici Srpske liste imali smo više desetina sastanaka sa međunarodnim predstavnicima u prethodnih nekoliko meseci. Mukotrpnim radom i kroz mnogo neprospavanih noći smo došli do ovog rešenja koje je apsolutno nije idealno, ali u ovom slučaju omogućava da se nastavi život Srbima na prostoru u Kosovoj Metohiji, da srpske obrazovne i zdravstvene institucije mogu da funkcionišu, pružaju usluge građanima, a sve u skladu sa zakonima Republike Srbije. To je nešto što je, verujte mi, došlo kao plod izuzetnog zalaganja ne samo predstavnika Srpske liste, već celokupnog državnog rukovodstva, pa i gospodina predsednika Aleksandra Vučića, ministra spoljnih poslova Marka Đurića, direktora Petra Petkovića.

O zakonu o vozilima

Zakon o vozilima – jednako problematičan i komplikuje život građanima koji žive na Kosovu. Simić ističe da se predstavnici Srpske liste bave i tim problemom.

– Građani moraju da razumeju da u trenutku kad se nadvila opasnost nad funkcionisanjem zdravstva, prosvete i nad hiljadama Srba da je to bio prioritet u ovom trenutku, ali to apsolutno ne znači da se nismo bavili problemom kad je u pitanju primena zakona o vozilima. I danas, kao deo Srpske liste imao sam ozbiljne razgovore sa međunarodnim predstavnicima i pratio ono što se dešava u saobraćaju. Ono što znam jeste da danas niko od vozača nije kažnjen, deljene su opomene, koliko sam informisan, 15 vozača dobilo opomenu da će sledeći put možda biti i kažnjeni. Mi smo dobili uveravanje od međunarodnih predstavnika da neće biti drastičnog kažnjavanja. Dakle, nećemo dozvoliti da se građani stave u nezgodnu situaciju, ujedno pozivam ih na strpljenje, ali isto tako kao što je bilo u pitanju zakon o strancima, da veruju svojoj državi i svojim priličkim predstavnicima. Borimo se, probaćemo da nađemo i verujem da ćemo naći rešenje koje će ići u korist našeg naroda. Da li će biti idealno? Apsolutno neće. Da li će neko zlonameran naći neku manu? Sigurno da hoće, ali želim da uverim građane, naporno radimo. Kada budemo imali rešenje, izaći ćemo pred građane i to ćemo javno saopštiti.

Da li će biti dogovora albanskih partija oko predsednika ili su izbori realnije rešenje?

– Baveći se politikom ovih 13 godina, založio sam stav da nikada neću spekulisati. I neću se baviti činjenicama koje nisu proverene. U ovom trenutku mogu da kažem šta je stav Srpske liste – čekamo odluku Ustavnog suda i ponašaćemo se u skladu sa njom. Ono što je činjenica, mi smo kao politička partija apsolutno uvereni u podršku koju imamo svog naroda i mi smo za izbore spremni uvek. Ono što mi gledamo jeste da svako raspisivanje izbora podiže tenzije, jer albanske političke partije nemaju šta da ponude svojim glasačima osim mržnje i maltretiranje Srba. I u tim okolnostima mi želimo da sačuvamo svoj narod od takve situacije. Ali kao politička partija, apsolutno smo spremni na izbore kada god bili. Srpska lista je uvek imala stav da mi ne želimo i ne mešamo se u to ko će predstavljati Albance, a to isto pravo smo tražili za sebe.

Na pitanje da li će politička kriza u Prištini može da utiče na dalje odnose Beograda i Prištine, Simić odgovara da će neminovno uticati.

– Zato što niko u Prištini neće biti spreman da preuzme odgovornost, posebno kada je u pitanju proces dijaloga koji je neophodan za rešavanje otvorenih pitanja, zato što ono što smo imali u prethodnih nekoliko godina to je dijalog koji je bio zamro, a na terenu to je značilo da se problemi ne rešavaju, već se jednostranim akcijama i eskalacijom situacije na terenu napada sve što ima prefiks srpsko.

O Zajednici srpskih opština

– Zajednica srpskih opština je zamišljena kao krovna institucija srpskog naroda koja treba da zaštiti pojedinačna i kolektivna prava srpskog naroda sve što ide u korist Srba neće imati podršku režima u Prištini bez obzira ko bio na čelu tih institucija.

O vojnom savezu Albanije, Hrvatske i Prištine

Govoreći o vojnom savezu Albanije, Hrvatske i Prištine, Simić navodi da je reč o “opasnom savezu, koji bi trebalo da zabrine svakog građana ove zemlje”:

– Ovo je izuzetno opasna stvar. Govorimo o vojnom savezu koji se prećutno formira, iako na prostoru Kosova i Metohije po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN je prisutan KFOR kao međunarodne snage koje ne smeju dozvoliti militarizaciju tog prostora. Dakle, imamo situaciju u kojoj dve članice NATO-pakta sklapaju savez sa teritorijom na čijoj se teritoriji već nalaze NATO trupe. To je nešto što je izuzetno opasno i to je nešto što treba da zabrine svakog građanina ove zemlje. Kosovske snage bezbednosti će imati najveći benefit od tog saveza. Ako dve članice koje imaju nivo standarda NATO-a, sarađuju sa kosovskim bezbednosnim snagama, očigledno imamo u pitanju i transfer znanja i veština, ali isto tako mogući transfer i opreme, i ostalog oružja koje se može koristiti za ofanzivna dejstva – rekao je Simić.