OD KOŠARKAŠKOG TERENA DO GLUME Boban Marjanović u akcionom filmu “Otpisana” koji stiže na Fest: “Mislim da će publika biti prijatno iznenađena”

Film „Otpisana“ („Verified Target“), američko-srpska akciona priča rediteljke Milene Grujić, u kojoj jednu od uloga tumači i Boban Marjanović, donosi priču o ženi koja je profesionalno obučena da ubija.

Ostvarenje će biti prikazano u okviru ovogodišnjeg FESTA u subotu u Sava centru. Producentkinja Marija Bereta govori o tome kako je nastao film na engleskom jeziku, sniman gotovo u celosti u Beogradu, o međunarodnoj ekipi, ulozi Bobana Marjanovića, ali i junakinji Blejk, koja se prvi put suočava sa dilemom između profesionalnog zadatka i ljubavi.

Da li ste svesno želeli da izazovete tradicionalna pravila akcionog žanra i pokažete da žena može da bude jednako opasan protagonist?

– Da, ali nama nije bilo dovoljno da samo zamenimo muškog akcionog junaka ženom. Zanimala nas je junakinja koja je istovremeno izuzetno opasna, profesionalna i fizički snažna, ali i emotivno ranjiva. Blejk radi za kompaniju koja uklanja isključivo ljude koje smatra „lošima“. Njena nova meta je Aleks, čovek optužen za smrt sopstvenog deteta. Međutim, kako počinje da ga prati, shvata da priča koju je dobila nije cela istina. Kada se u njega zaljubi, njen profesionalni svet se potpuno urušava. Upravo taj trenutak mi je bio važan – šta se događa kada žena koja je profesionalno obučena da bude ubica odluči da prvi put nekoga zaštiti. Mislim da je to mnogo zanimljivije od pukog dokazivanja da žena može da bude jednako opasna kao muškarac.

Koliko je bilo hrabro napraviti akcioni film na engleskom jeziku, sa međunarodnom ekipom, a gotovo sve snimiti u Beogradu?

– Bilo je hrabro, ali pre svega veoma zahtevno. Od početka smo imali ambiciju da napravimo pravi, punokrvni akcioni film na engleskom jeziku, a da istovremeno maksimalno koristimo domaće produkcijske kapacitete. To znači da iza kamere imamo srpsku rediteljku, producentkinju, tehničku i autorsku ekipu, domaće rentale i kompletnu logistiku. Imamo i američke producente, Catalyst Studios, kao i producente Pola Kampfa, Marka Penela i Holi Levou. Tu je veoma značajnu ulogu imao i naš producent Dragan Ivanović, koji je uspostavio tu komunikaciju i doveo američke partnere u Srbiju. Dakle, nismo želeli da napravimo „strani film snimljen ovde“, već međunarodni film iza kojeg stoji veoma ozbiljna srpska produkcijska infrastruktura.

Film ima srpsku autorsku i tehničku ekipu, ali govori engleskim jezikom. Da li očekujete da će publika u Srbiji ovaj film doživeti kao „naš“ ili pre kao strani film snimljen u Beogradu?

– Volela bih da ga dožive kao naš film koji govori jezikom međunarodnog žanra. Engleski jezik i međunarodna glumačka ekipa deo su koncepta, ali je ogromna većina ljudi koji su ga napravili iz Srbije – od rediteljke Milene Grujić, preko direktora fotografije Ivana Kostića, scenografa, kostimografa, montažera i kompletne tehničke ekipe. Zato mislim da je „Verified Target“ dobar primer kako domaća kinematografija može da izađe iz lokalnog okvira, a da pritom ne odustane od svojih ljudi i svojih kapaciteta. To nam je bilo veoma važno.

Beograd je u filmu dobio potpuno drugačije lice. Da li ste namerno želeli da pokažete grad kakav domaća publika možda nikada nije videla na filmu?

– Apsolutno. Imamo više od 40 lokacija u Beogradu i okolini i želeli smo da grad postane jedan od likova filma. Tu su Avalski toranj, Skadarlija, Ušće, podzemna stanica Vukov spomenik, Metropol, Airport City, Arena, splavovi na Savi, ali i lokacije koje nisu toliko očekivane. Važno nam je bilo da ne pokazujemo razglednicu Beograda. Želeli smo njegovu savremenu, urbanu, ponekad sirovu i potpuno filmsku stranu. Mislim da će čak i ljudi koji dobro poznaju grad neke lokacije videti drugačije.

Imate glumce iz više evropskih zemalja, film je na engleskom, a među njima je i Boban Marjanović. Da li ste od početka imali ambiciju da film bude namenjen svetskom tržištu, a ne samo domaćoj publici? Kako je pristao Boban Marjanović?

– Da, od početka smo razmišljali o svetskoj publici. Imamo glumce iz Nemačke, Danske, Poljske, Velike Britanije i Španije, ali i naše glumce koji odlično govore engleski. Dominika Valo igra Blejk, Sebastijan Hulk Aleksa, Martin Vutke Brodija, Marija Ervolter Katrin, Pit Bukovski Simona, a Vladimir Gvojić takođe ima važnu ulogu. Boban Marjanović igra Mila i njegova pojava je veoma zanimljiva jer nije samo „poznato lice“. Ima konkretnu ulogu u priči i mislim da će publika biti prijatno iznenađena. Njegov prelazak iz sveta vrhunskog sporta u jedan ovakav filmski žanr bio je zanimljiv i njemu i nama. A kada imate američke producente i partnera poput Catalyst Studios, prirodno je da razmišljate i o tome kako film može da živi van Srbije.

Žena kao plaćeni ubica zvuči kao kliše, ali najavljujete kompleksnu i ranjivu junakinju. Šta je ono što ovaj film donosi, a što već nismo videli u sličnim akcionim ostvarenjima, kao što je „Nikita“?

– Ne možemo, niti želimo da se pravimo da pre nas nije bilo velikih ženskih akcionih junakinja. Ali naš film ne pokušava da napravi novu Nikitu. Kod Blejk me najviše zanima upravo kontradikcija: ona je neko ko je savladao gotovo sve veštine potrebne da preživi u tom svetu, ali se prvi put suočava sa situacijom u kojoj ne može da se osloni na profesionalna pravila. Zaljubljuje se u čoveka kojeg je došla da ubije i tada mora da bira između onoga za šta je obučena i onoga što oseća. Pored toga, nama je bilo važno da ženski autorski rukopis bude prisutan i iza kamere. Milena Grujić kao rediteljka i ja kao producentkinja želele smo da ženski pogled ne bude samo tema filma, već i deo načina na koji je taj žanr napravljen.

Koja scena je bila najkompleksnija za snimanje?

– Najkompleksnije su svakako bile velike akcione scene – potere, borbe i scene sa vozilima. To su situacije u kojima se istovremeno moraju kontrolisati glumci, kaskaderi, vozila, kamere, svetlo, zvuk i bezbednost čitave ekipe. Radili smo sa dve kamere, a za pojedine potere i sa trećom, uz dodatne GoPro kamere, a koristili smo i veoma zahtevnu specijalnu tehniku. Imali smo i iskusnu kaskadersku ekipu sa Kalojanom Vodenčarovim, koji je radio na velikim akcionim produkcijama kao što su „Džejms Bond“ i „Nemoguća misija“.Ali možda je još veći izazov bio napraviti sve to u ritmu koji akcioni film zahteva. Imali smo 35 snimajućih dana, više od 40 lokacija i veliki broj scenografskih adaptacija. Zato je svaki dan na setu bio veoma precizno organizovan.

Ako „Otpisana/Verified Target“ bude uspešan kod publike, da li već razmišljate o nastavku?

– Naravno da razgovaramo o tome. Blejk je lik koji ima potencijal da nastavi svoj put, a svet koji smo napravili ima još mnogo prostora za razvoj. Ali meni je važno da prvo vidimo kako će publika reagovati na prvi film. Ono što bih volela jeste da „Otpisana/Verified Target“ bude početak nečega, a ne samo jedan završen projekat. Posebno zato što je za nas ovaj film mnogo više od akcionog filma – to je i dokaz da rediteljka, producentkinja i kompletna domaća ekipa mogu da naprave ambiciozan žanrovski film koji može da komunicira sa međunarodnom publikom.