STIŽE SEZONA MALINA: Cena SKAČE na 550 dinara, kvalitet roda bolji, ali MALINJACI SU SVE MANJI

Prvi plodovi maline stižu za desetak dana, a vremenske prilike ove sezone bolje su nego lane. Ipak, dok jedni najavljuju dobar rod, drugi upozoravaju da veliki deo zasada nije oporavljen, pa se nada polaže u bolju cenu – čak 550 dinara za kilogram.

Po rečima poljoprivrednih stručnjaka, prvi plodovi maline u ravničarskim krajevima očekuju se već za desetak dana i u izgledu je kvalitetan rod, s obzirom na to da su zima i proleće bili uglavnom naklonjeni malinjacima.

Očekivan prinos od 7 do 10 tona po hektaru

– Bilo je dovoljno padavina, dok nije bilo oštećenja od mraza i snega. Bez obzira na prošlogodišnju sušu koja je prouzrokovala kraći izdanak za četiri-pet rodnih grančica, ovo proleće je to nadoknadilo i očekujemo prosečan prinos od 7 do 10 tona po hektaru – kaže za „Blic“ Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.

Po njegovim rečima, za to da malinjaci u ovom delu zapadne Srbije izgledaju bolje nego lane, bilo je ključno to što ih za razliku od nekoliko pređašnjih sezona zaobišao aprilski mraz i sneg koji zna da napravi značajnu štetu na rodnim grančicama.

S druge strane, kako dodaje, dobro je što smo imali padavine koje su bile raspoređene i u kontininuitetu.

– Tako da očekujem dobar kvalitet plodova maline, ali na žalost nemamo dovoljno površina pod ovom strateškom voćkom. Malinjaci se godinama smanjuju, a osnovni razlog je nedostatak radne snage na selu. Domaćinstva su sve starija, oni koji su preostali održavaju koliko mogu, ali se zasadi smanjuju i to je slika našeg malinarstva u većem delu Srbije – navodi Milinković.

Malinari očekuju cenu od 550 dinara za kilogram „crvenog zlata“

S druge strane, predsednik Asocijacije proizvođača maline Dobrivoje Radović kaže da situacija u malinjacima ipak nije sjajna, pogotovo u brdsko-planinskim područijima gde su i najveći zasadi ovog voća. Naime, kako objašnjava, preko dana jeste toplo, ali su večeri i noći i dalje hladne, pogotovo u dolini Moravice koja „daje“ najveće količine domaće maline.

– Uz to, i vremenski uslovi prethodne godine doprineli su da 30 odsto malinjaka sada bude u dobroj kondiciji, dok je 70 odsto njih u znatno lošijem stanju. Ostali su kratki izdanci i prinos će biti manji od prosečnog – upozorio je Radović za TV Požega.

Na „sreću“ srpskih malinara, po njegovim rečima, u zemljama koje su Srbiji najveća konkurencija u proizvodnji maline, poput Poljske, mraz je naneo još veće štete u prinosu. Zbog toga, kako kaže, malinari ove godine očekuju bolju otkupnu cenu „crvenog zlata“.

– Naponjem da je prošle godine proizvedeno 20.000 tona naše maline, da je konkurencija takođe pretrpela značajne gubitke u prinosu, tako da iz razloga ponude i potražnje očekujemo akontnu cenu od 550 dinara za kilogram maline, sa tendencijom rasta – poručuje predsednik Asocijacije proizvođača maline.

Najveći problem srpske maline – Smanjile se površine i prinosi

Agroanalitičari su ranije upozoravali da je je najveći problem domaćeg malinarstva drastično smanjenje površina pod ovom strateškom voćkom – od nekadašnjih više od 24.000 na sadašnjih oko 8.000 hektara.

Kvalitet maline iz Srbije na svetskom tržištu, po njihovim rečima, nije upitan i još uvek je među najviše ocenjenima, ali je problem nizak kvantitet koji obara konkurentnost. Naime, od nekadašnjih 80.000 tona maline, godišnji prinos je spao na prošlogodišnjih 20.000.

Sami proizvođači, pak, ukazivali su da je godinama niska otkupna cena uticala na to da ne vide interes ni ekonomsku računicu u ovoj proizvodnji, zbog čega nisu ulagali u plantaže, niti su primenjivali agrotehničke mere, već su zasade smanjivali.