ISTI CRVENI TEPIH, ALI NE I ISTI TRETMAN Kako je Si Đinping ugostio Trampa, a kako Putina: Iako sve deluje identično, Kina je poslala SUPTILNU PORUKU

Samo nekoliko dana nakon što je Donald Tramp u Pekingu dočekan uz vojni orkestar, počasnu gardu i desetine mladih koji su mahali američkim i kineskim zastavama, u Kinu je stigao i Vladimir Putin – na skoro identičan spektakl.

Koreografija oba dočeka delovala je namerno preslikano, osmišljena da pokaže sposobnost Pekinga da sa podjednakim sjajem ugosti lidere iz Vašingtona i Moskve. Ali Kina se postarala i da razlike budu primećene.

Doček dvojice lidera je, kako piše “Gardijan”, bio “isti, ali ipak malo drugačiji”.

Trampa je na aerodromu dočekao kineski potpredsednik, čija je funkcija uglavnom ceremonijalna i nalazi se izvan stvarne strukture moći Komunističke partije, dok je Putina pozdravio aktuelni član Politbiroa, najvišeg partijskog tela za donošenje odluka.

Time je poslata suptilna poruka da Kina Moskvu vidi kao pouzdanog partnera novog, nezapadnog svetskog poretka predvođenog Pekingom.

“Putina su primili kao saveznika, Trampa kao rivala”

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je tvrdnje da se dve posete mere jedna prema drugoj, insistirajući da ih ne treba posmatrati kroz prizmu rivalstva. Visoki savetnik Kremlja Jurij Ušakov naglasio je da je Putinova poseta kineskom predsedniku Siju Đinpingu bila planirana mnogo pre Trampovog puta u Peking.

Ipak, poruka ruskih državnih medija bila je jasna. Ruski list “Argumenti i fakti” napisao je da je Putin u Pekingu primljen “kao saveznik i pouzdan partner”, dok je Tramp tretiran kao “rival i konkurent od kojeg se može očekivati bilo šta”.

Koji su rezultati sa oba samita?

Iza raskošnih ceremonija, obe posete donele su relativno skromne rezultate.

• Iako su Tramp i Si nastojali da ostave utisak saradnje, njihov samit nije doneo značajne pomake, posebno kada je reč o sporovima oko izvoza “Nvidia” čipova i carina, navodi “Gardijan”
• Što se tiče Rusije, njihovi zvaničnici su pre samita rekli da se nadaju konkretnom napretu u energetskoj saradnji, naročito oko dugo odlaganog gasovoda “Snaga Sibira 2”, koji bi gas sa nalazišta nekada namenjenih Evropi preusmerio ka Kini. Međutim, tog dana nije bilo konkretnih saopštenja o projektu. Umesto toga, Si i Putin su uopšteno obećali produbljivanje saradnje u nizu oblasti, pri čemu je Si rekao da će dve zemlje “u potpunosti iskoristiti međusobnu povezanost resursa”. Peskov je kasnije priznao da vremenski okvir za realizaciju projekta još nije utvrđen

Najveći dobitnik je Si Đinping

Najveći dobitnik oba samita mogao bi da bude upravo Si Đinping. Prema “Gardijanu”, kineski lider već dugo nastoji da se predstavi kao globalni državnik sposoban da sarađuje sa rivalskim silama. Nijedan prethodni kineski lider nije u istom mesecu organizovao uzastopne državne posete aktuelnog američkog i ruskog predsednika, navodi list. Si će sigurno negovati sliku Kine kao sile sposobne da ekonomski izazove SAD, dok istovremeno ističe rastuću ulogu Pekinga kao svojevrsnog pojasa za spasavanje sve zavisnije Rusije, ceni “Gardijan”.

Si je tokom Trampove posete želeo da podseti američkog predsednika da Peking i dalje ima moćnog strateškog saveznika u Rusiji. Dok su bili u Džungnanhaju, kompleksu komunističkog rukovodstva koji se retko otvara stranim gostima, Tramp je upitao Sija da li strani lideri često dolaze tamo.

– Veoma retko. Na primer, Putin je bio ovde – odgovorio je Si.

Govoreći kasnije uz Putina, Si je rekao da se odnosi Kine i Rusije “s pravom smatraju modelom novog tipa odnosa između velikih sila”.

Američki rat u Iranu i ruska invazija na Ukrajinu

Uočljivo je da tokom oba samita gotovo da nije bilo ozbiljnih pokušaja napretka po pitanju dva sukoba koja trenutno dominiraju svetskom politikom – rat na Bliskom istoku i ruska invazija na Ukrajinu.

• Pre Putinove posete, izvori “Fajnenšel tajmsa” su rekli da je Si privatno sugerisao Trampu da bi Putin na kraju mogao da zažali zbog rata u Ukrajini. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova, kao i sam Tramp, odbacili su taj izveštaj
• Tramp je takođe rekao da je odbio predlog Sija da Kina pomogne u posredovanju mira između SAD i Irana, uz zadržavanje zatvorenog Ormuskog moreuza

Uklanjanje “osnovnih uzroka” rata

Prema “Gardijanu”, Si je delovao odlučno da pokaže jedinstven front sa Rusijom, koja i dalje ne pokazuje spremnost na kompromis kako bi okončala sukob u Ukrajini. U zajedničkom saopštenju Kina i Rusija ponovile su poziv na “uklanjanje osnovnih uzroka” rata u Ukrajini – formulaciju koja gotovo u potpunosti odražava narativ Kremlja da je Zapad odgovoran za sukob, navodi list.

Analitičar Međunarodne krizne grupe Vilijam Jang rekao je da Si možda pokušava da stekne jasniju sliku o Putinovom razmišljanju o ratu u Ukrajini, koji sve više komplikuje odnose Pekinga sa zapadnim zemljama u trenutku kada Kina pokušava da stabilizuje trgovinske veze sa Evropom i SAD.

Kina, koja ima ogroman uticaj na rusku ekonomiju, do sada nije igrala značajniju ulogu u pokušajima okončanja rata u Ukrajini, navodi “Gardijan”, dodajući da Pekingu očigledno odgovara da toleriše sukob dokle god može da očuva trgovinske i diplomatske veze sa Moskvom, istovremeno izvlačeći sve povoljnije uslove od svog oslabljenog partnera.

– Kina nije prijatelj niti saveznik – ona je Putinov stariji partner – rekao je “Vašington postu” Ilja Remeslo, bivši pravnik Kremlja koji je nedavno postao glasni protivnik Putinovog režima.