Svima su ubacili preko 100 poena! Evo kakva zver čeka Srbiju u finalu Mundobasketa i zašto ih se boji ceo svet

Generacija koja nastupa na Svetskom prvenstvu u Turskoj nastavila je tradiciju potpune dominacije, a način na koji igra ostavio je snažan utisak na sve rivale.

Već posle nekoliko utakmica postalo je jasno zašto se selekcija SAD-a smatra apsolutnim favoritom za zlatnu medalju. Amerikanci su svakom protivniku na Mundobasketu ubacili više od 100 poena, a njihove pobede nisu bile obične, rutinske pobede, već demonstracija ogromne razlike u kvalitetu.

Francuska je primila 115 poena, Japan 128, Italija 131, Kamerun čak 141, a potom je u nokaut fazi pao i novi rekord prvenstva pošto je Portoriko savladan rezultatom 149:82. Time je ova generacija postavila novi rekord po broju poena na jednom meču U17 Svetskog prvenstva.

Iako evropske selekcije tradicionalno pokušavaju da uspore ritam i uvedu utakmicu u pozicionu košarku, protiv Amerikanaca to gotovo niko nije uspeo. Njihov tempo je toliko visok da protivnici vrlo brzo ostaju bez energije, a razlika se iz četvrtine u četvrtinu samo povećava.

Ogroman kvalitet

Generacija koju sa klupe predvodi Skot Fič nema jednog izrazitog superstara oko kojeg se sve vrti, već veliki broj vrhunskih talenata koji mogu da odluče utakmicu.

Najviše pažnje privlači plejmejker Bekam Blek, mlađi brat NBA igrača Entonija Bleka. Reč je o izuzetno inteligentnom organizatoru igre koji diktira ritam, odlično čita odbranu i podjednako lako pronalazi saigrače kao i sopstveni šut. Upravo je protiv Portorika upisao čak 12 asistencija, što predstavlja jedan od najboljih učinaka u istoriji U17 Mundobasketa.

Pod košem dominira Hoakin Bumtje Bumtje, jedan od fizički najmoćnijih igrača turnira. Već je privukao ogromnu pažnju američkih medija, a njegova kombinacija snage, eksplozivnosti i zaštite obruča čini ga možda najtežim centrom za čuvanje na prvenstvu. Protiv Italije imao je 16 poena i 11 skokova, dok je protiv Portorika ostvario indeks korisnosti 49, jedan od najboljih u istoriji ovog takmičenja.

Veliki kvalitet predstavlja i Aj Džej Vilijams, moderno krilo koje može da igra praktično na svim spoljnim pozicijama. Odlikuju ga odličan šut, atleticizam i veoma agresivna odbrana, pa nije slučajno što ga mnogi smatraju jednim od najvećih američkih talenata svoje generacije.

Pored njih, selektor na raspolaganju ima još nekoliko igrača koji će gotovo sigurno završiti na velikim NCAA univerzitetima, a kasnije verovatno dobiti priliku i u NBA ligi. Upravo ta širina predstavlja najveću snagu SAD-a, jer pad u kvalitetu praktično ne postoji ni kada kompletna petorka bude zamenjena.

Jedinstveni stil igre

Amerikanci igraju košarku u ritmu koji malo koja reprezentacija može da prati. Sve počinje agresivnom odbranom preko celog terena. Konstantnim pritiskom pokušavaju da nateraju protivnika na izgubljene lopte, a čim dođu do poseda lopte kreću u munjevitu tranziciju. Često im je potrebno svega nekoliko sekundi da završe napad.

Posebno impresivno izgleda način na koji dele loptu. Ova reprezentacija ne zavisi od individualnih akcija, već kroz veliki broj dodavanja veoma brzo dolazi do otvorenih šuteva ili lakih poena iz reketa. Upravo zato su protiv Portorika upisali čak 44 asistencije, što predstavlja jedan od najboljih timskih učinaka u istoriji prvenstva.

Veliki broj poena postižu i zahvaljujući ogromnoj fizičkoj nadmoći. Gotovo na svakoj poziciji imaju igrače koji su viši, snažniji i brži od svojih rivala, zbog čega dominiraju u skoku i veoma lako dolaze do poena iz kontranapada.

Imaju i oni svoje slabosti

Iako deluju gotovo nepobedivo, ni ova selekcija nije bez mana. Njihova najveća slabost može da bude upravo izuzetno brz ritam igre. Zbog želje da svaku akciju završe što pre, povremeno ulaze u serije nepotrebnih izgubljenih lopti i ishitrenih šuteva.

Drugi potencijalni problem jeste činjenica da retko igraju duge pozicione napade. Kada naiđu na disciplinovanu odbranu koja uspe da uspori tranziciju, Amerikanci ponekad postaju manje strpljivi i više se oslanjaju na individualni kvalitet.

Međutim, do sada nijedan rival na ovom prvenstvu nije uspeo da te njihove slabosti pretvori u ozbiljnu prednost. Videćemo da li Srbija to može.

Kolike su šanse Srbije?

Amerikanci su bez dileme favoriti u ovom finalu, pre svega zbog neverovatne atletike i širine rostera.

Ipak, Srbija ima nešto što većina njihovih protivnika nije uspela da pokaže – organizovanu timsku igru, kvalitetnu kontrolu ritma i mnogo discipline u napadu. I upravo bi to mogao da bude način da se smanji razlika u kvalitetu.

Ključ za Srbiju bio bi da maksimalno uspori utakmicu, smanji broj izgubljenih lopti, kontroliše defanzivni skok i natera Amerikance da što više igraju pozicionu košarku. Ako bi se meč pretvorio u trku sa mnogo kontranapada i brzih napada, šanse Srbije bile bi znatno manje.

Bez obzira na to, dosadašnji rezultati jasno pokazuju kolika je snaga ove američke generacije. Na pet odigranih utakmica nijedan rival nije uspeo da ih zadrži ispod 100 poena, a prosečno postižu više od 130 po meču, što dovoljno govori zbog čega ih već sada mnogi smatraju jednom od najtalentovanijih U17 reprezentacija koju su Amerikanci ikada poslali na Svetsko prvenstvo.