“SVIMA IM SMETA ISTO – BRIGA O GRAĐANIMA” Mali odgovorio Ćulibrku: Nema tu ničeg predizbornog – potrudite se malo više da to razumete

MINISTAR finansija Siniša Mali odgovorio je novinaru Milanu Ćulibrku, povodom teksta “Predizborni paket pomoći”.

Odgovor ministra Malog, koji je objavljen na njegovom Fejsbuk profilu, prenosimo u celosti:

– Odgovorna država koja pomaže i podržava svoje građane izgleda je “trn u oku” raznima. Ovih dana svedoci smo besomučnih naklapanja i nazovi analiza raznih novinara, kvazieksperata, propalih političara. I svima im smeta isto – briga o građanima, odgovorna država koja ozbiljno vodi svoju ekonomsku politiku, ima stabilne javne finansija i pomaže one kojima je pomoć najpotrebnija.

Tekst na koji reagujem “Predizborni paket pomoći”, čiji je autor gospodin Milan Ćulibrk, meša političku kvalifikaciju sa fiskalnom analizom. Ozbiljna rasprava o merama podrške ne počinje pitanjem kome se one politički dopadaju, već pitanjem da li su fiskalno održive i uklopljene u budžetski okvir. Sve ostalo je pamflet, ne ekonomija.
Kada se govori o penzijama i platama, metodologija se ne bira prema tome šta te godine ili meseca bolje odgovara tezi. Ne može se čas uzimati april, čas godišnji prosek, čas nominalni, čas realni rast, čas dinar, čas evro – u zavisnosti od toga šta tog trenutka bolje podržava unapred zadati naslov teksta. Ozbiljna analiza posmatra ceo period: krize, šokove i na kraju, održivost sistema u celini, a ne izolovan mesec.

Posebno je zanimljivo to što se stabilan kurs opet predstavlja kao problem, pa čak i kao trik vlasti. Građani vrlo dobro pamte Šoškićevo vreme i šta znači nestabilan kurs: neizvesne rate kredita, skuplji uvoz, brži prenos inflacije na cene. Stabilan kurs nije manipulacija, to je jedan od preduslova predvidivosti koje privreda i domaćinstva imaju u nestabilnom okruženju.

Takođe, rast zarada nije argument protiv penzionera, kako se sugeriše. Naprotiv, rast zaposlenosti i zarada je upravo osnova iz koje se penzioni sistem dugoročno finansira.

I najvažnije, jer se to u tekstu namerno prećutkuje: jednokratna pomoć nije isto što i trajno strukturno povećanje rashoda. Ako je mera finansirana u okviru održivog deficita i javnog duga, ona ostaje upravo to – mera podrške domaćinstvima u datom trenutku. Svaku takvu podršku automatski proglasiti “kupovinom glasova” nije ekonomski argument, već politička etiketa.

Sa fiskalnog stanovišta, ključno je da se paket finansira u okviru raspoloživog prostora stvorenog boljim ostvarenjem pojedinih redovnih prihoda i, posebno, neplaniranih jednokratnih prihoda. Drugim rečima, ne uvode se trajna prava na osnovu privremenih prihoda, niti se menja sistem redovnog usklađivanja penzija i socijalnih davanja. Upravo je to razlika između odgovorne intervencije i fiskalnog avanturizma. Zato ovaj paket nije u suprotnosti sa principom fiskalne otpornosti već ga potvrđuje, s obzirom da država ima kapacitet da reaguje kada je to potrebno, ali tako da ne ugrozi stabilnost javnih finansija.

Ideja programa nije trajno povećanje rashoda, već donosi jednokratne, ciljane i finansijski pokrivene mere. U ovom slučaju, država deo ostvarenog fiskalnog prostora usmerava ka onima kojima je podrška najpotrebnija. Takav pristup predstavlja odgovornu upotrebu raspoloživog fiskalnog prostora, jer omogućava podršku najugroženijim kategorijama stanovništva, uz očuvanje stabilnosti javnih finansija i planirane putanje fiskalne održivosti.

Na pokušaje da se ospore paketi pomoći i podrške različitim kategorijama građana Srbije, već smo navikli, jer su nezaobilazna tema u Šolakovim i Đilasovim medijima. Njima koji su opljačkali Srbiju, i gledaju samo vlastite interese pomoć nije potrebna, a briga o ljudima kao kategorija ne postoji. Sa druge strane, ponoviću to koliko god puta bude potrebno, za nas je briga o ljudima apsolutni prioritet i politika kojom se rukovodimo godinama unazad.

Uostalom, pošto ih toliko boli što će penzioneri, oni koji su izgradili ovu zemlju i onda kada je najteže imali najviše razumevanja za mere koje smo sproveli kako bi spasili našu ekonomiju, dobiti novu pomoć države, podsetiću da smo mi od početka pandemije, odnosno od 2020. godine, isplatili oko 650 evra jednokratne pomoći svakom penzioneru.
Penzioneri su, kroz tri paketa pomoći građanima i privredi vredna više od devet milijardi evra, više puta dobijali novčanu podršku od strane države. U okviru tih paketa, penzioneri su, kao i svi punoletni građani dobili po sto evra, kao i 30+30+20 evra, plus su najstariji dobili i 4.000+5.000 dinara u 2020, pa po 50 evra 2021. godine. Konačno, našim najstarijim sugrađanima isplatili smo i dva puta po 20.000 dinara, što je bio rekordan iznos jednokratnih davanja.

Sada ponovo idemo sa novim merama i paketom vrednim skoro 600 miliona evra čiji je cilj ublažavanje posledica energetske krize i rasta troškova života kroz jednokratnu finansijsku podršku, uz očuvanje socijalne stabilnosti i podršku domaćoj potrošnji. Tvrdnja da je najavljeni paket „predizborna podela novca” zanemaruje suštinu programa, da je reč o ciljanoj i progresivnoj podršci.

Za razliku od ranijih univerzalnih mera, ovde je primenjen princip progresivnosti: najveću podršku dobijaju oni sa najnižim primanjima, dok se iznos pomoći smanjuje sa rastom penzije. Pored jednokratne finansijske pomoći, paket obuhvata i mere koje direktno smanjuju redovne životne troškove građana, poput produžetka statusa energetski ugroženog kupca i podrške za niže troškove lečenja. To nisu mere luksuza, već mere za struju, gas, lekove i osnovnu potrošnju. Dakle, ne radi se o kupovini raspoloženja, već o ublažavanju pritiska na kućne budžete u uslovima povišenih cena energenata i troškova života.

Dodatno, ova mera ima i ekonomski efekat: podržava domaću tražnju, trgovinu i usluge, uz ograničen pritisak na uvoz. To je, u uslovima usporene i neizvesne međunarodne konjunkture, dodatni stabilizacioni mehanizam.

Dakle, nema tu ničeg predizbornog. To se zove briga o ljudima. Potrudite se malo više da to razumete.