SVI ŽELE BLIŽE ODNOSE SA SRBIJOM ZBOG VUČIĆA: Analitičari o suverenoj politici, međunarodnom ugledu i očuvanju tradicionalnih vrednosti

PREDSEDNIK Srbije, Aleksandar Vučić, prema ocenama analitičara, vodi spoljnu politiku koja nastoji da očuva ravnotežu u odnosima s velikim silama. Takav pristup Srbiji obezbeđuje odličnu poziciju u složenim međunarodnim okolnostima. Istovremeno, naši sagovornici ističu značaj unutrašnje stabilnosti i oslonca na tradicionalne društvene vrednosti.

Politički analitičar Srđan Graovac rekao je da predsednik Aleksandar Vučić od starta vodi suverenu politiku.

– Gotovo sve zemlje u našem regionu, ali i na globalnom nivou, odlučuje se da se svrsta na nečiju stranu i da izvršava naloge tog svog, da kažemo, pretpostavljenog ili nalogodavca u međunarodnim odnosima. Srbija je izabrala jedan drugačiji put koji je svakako teži, jer sami morate da vodite računa o svojoj bezbednosti, sami morate da se brinete o izazovima s kojima se suočavate, ali to je očigledno dalo određene i više nego značajne rezultate. Ne bi predsednik Kine Si Điping odlikovao predsednika Vučića i ne bi ga primio na tako visokom nivou da on ne uvažava našu politiku suverenosti koja pokazuje da je Srbija jedna od onih zemalja koja samostalno donosi svoje odluke. A kada imate i predsednika Sjednjenih Američkih Država koji podeli stav predsednika Republike Srbije i njegovo gostovanje u jednom emisiji, onda vam to govori da Vučića ne cene samo na Istoku, već i na Zapadu, što nesumnjivo govori da je predsednik Vučić neko ko svojim autoritetom prevazilazi kapacitete svoje zemlje. Jer, lako je nekome ko je lider zemlje koja ima 100 ili 200 miliona stanovnika, poput Egipta, Nigerije, Pakistana… To su zemlje sa kojima svako želi da ima odnose, jer imaju veliki potencijal i za trgovinu, i za ekonomiju. Ali kad imate malobrojnu zemlju poput Srbije, onda ona svakako nije prioritet velikih sila. A odnos koji velike sile imaju prema Srbiji očigledno nije zato što Srbija ima taj značaj, već zato što je predsednik Vučić izgradio autoritet da može da komunicira na ravnopravnom nivou s najznačajnijim svetskim liderima i da se njegovo ime uvažava – rekao je Graovac.

On je dodao da veruje da će Srbija imati mnoge benefite od toga i da će napredovati i u budućnosti, ali da će imati i izazove.

– Biće pritisaka i dalje, ali oni su postojali i do sada. I predsednik Vučić je dokazao da ume da se izbori s tim pritiscima, da ume da ide opreznim hodom po žici, a da ne padne ni sa jedne ni sa druge strane. Njegova spoljna politika je nešto što je itekako podiglo ugled ove zemlje. Naravno, znamo da mnoge zemlje imaju neke svoje ekonomske interese, ali Vučićeva ličnost i harizma su ključni, jer da Srbija ima 200 miliona stanovnika, da Srbija ima ogromne rezerve nafte ili bilo šta drugo, onda bi bilo jasno zašto velike sile žele da imaju bliži odnos sa nama. Ali Srbija ništa od toga nema. I zato je jasno da jedino što Srbiju uzdiže u odnosu na druge zemlje jeste upravo taj autoritet predsednika i ta njegova lična harizma. I ne samo lična harizma, već i politika koju on promoviše, a koju očigledno uvažava međunarodna zajednica. Uvažavaju tu našu odluku da ne želimo da budemo ničiji potrčko u međunarodnim odnosima ili neko ko izvršava naloge, već da želimo da samostalno kreiramo svoju politiku. To se itekako uvažava. I to se vidi – istakao je Graovac.

Kada je u pitanju Samit EU za Zapadni Balkan u Tivtu, Graovac smatra da će sigurno biti izazova i pritisaka iz Evropske unije da pređemo na njihovu stranu, ali da to nije ništa novo.

– Sve ti pritisci koji dolaze spolja postojali su i do sad. I ovo što se dešava u Crnoj Gori… Ta želja da se poseje jaz između Srbije i Crne Gore je nešto na čemu se dugo insistira, pre svega da se odvajanjem od Crne Gore Srbija udalji od mora i da se tako umanji njen geopolitički značaj. Zemlja koja nema izlaz na more svakako se smatra hendikepiranom, jer ima ograničen pristup drugim silama i komunikacijama. Tako da to insistiranje na razdvajanju Srbije i Crne Gore i sve ovo što se radi danas je upravo taj vid pritiska na Srbiju. Toga moramo biti svesni. I to će se nastaviti u narednom periodu. Ali mene najmanje brinu pritisci koji dolaze spolja. Mene mnogo više plaši ovo iznutra. Čitav taj blokadarski pokret koji pokušava da suštinski uruši zemlju, da je parališe iznutra i učini je nemoćnom u vođenju suverene politike. Jer onaj ko je osmislio ceo taj koncept, onaj ko je finansirao taj proces obojene revolucije i te strukture, nesumnjivo želi da Srbiju svede na ulogu marionete u međunarodnim odnosima. Napad na crkvu je posebno opasan. Ali opet, vidite da je više od pola miliona ljudi išlo da poseti Pojas Presvete Bogorodice, što ipak znači da je većinska Srbija opredeljena da ide putem naše tradicije i korena – optimističan je Graovac.

On se nadovezao time da je crkva oduvek bila oslonac srpskog naroda i u trenucima kad država nije postojala, postojala je crkva.

– Crkva je najdugovečnija institucija u našem narodu, dugovečnija od države, jer kad države nije bilo, crkva je postojala. Ona je ta koja je sačuvala srpski nacionalni identitet, pored jezika. I sada se suočava sa napadima, a sećate se da su i ti napadi postojali i od formiranja Crnogorske pravoslavne crkve, pa Hrvatske pravoslavne crkve, pa se govorilo o Bosanskoj pravoslavnoj crkvi… Sve to je imalo za cilj urušavanje Srpske pravoslavne crkve. Ali su se ti od spolja napadi od crkve odbijali i nisu mogli da je naruše. Ovi napadi iznutra su mnogo opasniji, oni idu direktno u napad na patrijarha, na visoke crkvene velikodostojnike, na umanjivanje crkve i verskih osećanja. Ali ni to se ne radi slučajno, jer svesni su i oni koji kreiraju ove napade da je upravo snaga srpskog naroda ili jedna od ključnih snaga srpskog naroda Srpska pravoslavna crkva. Ona čuva narod i povezuje ga, objedinjuje. To što je više od pola miliona ljudi posetilo hram i celivalo Pojas ja doživljavam kao jasnu poruku srpskog naroda da je on duboko verujući narod, da je čvrsto vezan za svoju crkvu i da ga nikakvi pritisci od crkve neće odvojiti.  Mislim da je dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju nešto što je najviše bilo potrebno ovom narodu, zato što simbolizuje jedinstvo u trenutku kad mnogi žele da nam poseju podele. Ovo je kao neka vrsta spasa koji nam šalje poruku da se ujedinimo i sad smo po prvi put posle dugo vremena imali kolonu u kojoj stoje i jedni i drugi, i oni koji su na jednoj političkoj strani i oni koji su na drugoj. Ali su svi svesni toga da treba čvrsto da stoje uz svoju crkvu i da ne smeju da dozvole da crkva bude zloupotrebljena u političke svrhe. Jer, najopasnije za jedno društvo je kada se ono podeli, a nema ničeg da ga ujedini. Tada postoji pretnja i od izbijanja one najgore opcije, a to je građanski rat. U ovim okolnostima se pokazuje da je srpski narod ipak međusobno povezan, a da je taj integrativni faktor u okviru srpskog društva Srpska pravoslavna crkva i pravoslavna vera koja nas drži okupljene i ujedinjene – istakao je naš sagovornik.

Analitičar Dejan Miletić rekao je da je žalosna činjenica da postoji određeni broj ljudi koji po svaku cenu želi da ismeje ili da nanese neku laž pravoslavlju i, uopšte, verovanju ljudi.

– Posle svega što smo kroz komunizam prošli i taj ateistički režim jasno je da ljudi imaju potrebu za nekim osloncem u višim silama i u onom sferama gde racio ne može da dopre. Na žalost, postoji jedna tendencija da se Srpska pravoslavna crkva i njen ugled uruše i da se sa nekim prezirom posmatra ono što se ne razume, odnosno, u ovom slučaju, jedna velika svetinja koja je u hrišćanskom svetu dobro poznata i koja predstavlja univerzalnu vrednost koja je kroz vekove pokazala da ljudima mnogo znači, da ima svoju energiju koja je blagodatna i koja predstavlja oličenje hrišćanske ljubavi. U tom smislu teško je razumeti potrebu onih koji unižavaju to što ne razumeju i čega, očigledno, nisu dostojni. I to je jedna ružna i nepotrebna slika. I nezrelo razmišljanje. Jer, nema ništa lakše nego upirati prstom u druge i etiketirati ili racionalizovati nešto što narod oseća kao jednu veliku blagodat. Zašto mu to oduzimati? Ako je u pitanju nešto što predstavlja opšte poznatu vrednost srpske i pravaoslavne crkve uopšte. Neki ljudi politizuju ono što nikada ne bi trebalo, a  sve to iz neke lične perspektive ili ličnih interesa, i onda se čude što šire negativnu energiju, a time izazivaju negativne reakcije. Pokušaj da se stvori antagonizam u jednom delu populacije prema crkvi ne služi ničemu osim daljem razdoru. Takvi sebe vide kao urbane, moderne, ljude koji imaju veću vrednost nego mi koji smo, po njima, primitivni i zatucani. Njima demokratija odgovara samo kada služi njihovim ličnim interesima. Čim nešto ne ide na njihovu vodenicu, onda nema demokratije i svi koji drugačije misle smatraju se nižim bićima, a takvi često nemaju ni pravo da misle – primetio je Miletić.

On je ipak naglasio činjenicu da su se ljudi u velikom broju odazvali crkvi i da se više od pola miliona ljudi poklonilo Časnom pojasu.

– To govori da je većina ljudi u Srbiji željna sabornosti, ljubavi, mira, da ne razmišlja o mržnji, konfliktima, negativnim stvarima. Ovoliki odziv je po meni neki vid vapaja naroda da se stvari unormale, kao da narod traži pomoć viših sila da se prekine s razdorima, mržnjom, negativnim energijama i da se vratimo onim pravim vrednostima, kao što su zajedništvo, ljubav, saosećanje i da u narednom periodu preovladavaju pozitivne vrednosti. Pojas Presvete Bogorodice predstavlja neku vrstu molitvenika i znak da će molitve našeg naroda biti uslišene, da će odgovori doći, da će doći spasenje čak i za one koji mrze ili misle da sve znaju, a jedino Bog može da zna sve – kazao je naš sagovornik.

Miletić smatra da se na podelama našeg naroda radi i van granica naše zemlje.

– Evo, vidite ovo što se dešava u Crnoj Gori. To nije ništa novo, ali nije ni slučajno. To je način da se srpski narod u Crnoj Gori unizi, umesto da kroz zajedništvo tražimo odgovore na budućnost. To je ta uporna tendencija deljenja našeg naroda. Crna Gora nikada nije bila ništa drugo osim srpska provincija. Bilo da je bila kraljevina ili je imala svoju državnost, ali je uvek znala svoje korene i negovala ih. Danas se radi na prekrajanju istorije, na menjanju kulturološkog miljea, na stvaranju janičara od srpskog naroda. Politička elita u Crnoj Gori ne vidi budućnost Crne Gore kroz saradnju i zajedništvo, nego traži neki svoj put i dobija podršku od Hrvata i drugih faktora koji žele da Srbija bude slaba, ponižena, kontrolisanija, da se zaustavi u napredovanju. Ništa to nije novo, niti iznenađujuće. Žalosno je samo što je aktuelna crnogorska vlast došla na krilima Srpske pravoslavne crkve, odnosno litija Srpske pravoslavne crkve, a sada propagira antisrpske narative i usvaja zakone koji su u osnovi antisrpski. Ali, mislim da će naš predsednik svojom politikom mira i zajedništva uspeti da prevaziđe ove i druge izazove. On vodi politiku koja je najadekvatnija ovom vremenu i koja, što je najvažnije, daje odlične rezultate – istakao je Miletić.

Prema oceni direktora “Borbe” i analitičara, Andrije Jorgića, Srbija je zahvaljujući vođenju uravnotežene politike uspela da ojača svoj međunarodni položaj.

– Predsednik Aleksandar Vučić je, kroz politiku balansiranja i očuvanja odnosa sa različitim globalnim centrima moći, uspeo da izgradi i lične kontakte sa najznačajnijim svetskim liderima. Takav pristup je doprineo pozicioniranju Srbije kao pouzdanog i poželjnog partnera, zemlje koja nastoji da vodi samostalnu i pragmatičnu spoljnu politiku, često opisivanu kao “most između Istoka i Zapada” – rekao je Jorgić za “Novosti”.

Dodao je da je takva politika Srbiji donela stabilnost i očuvanje nacionalnih interesa.

– Upravo ta pozicija omogućila je Srbiji da očuva političku stabilnost i ekonomske interese u složenim međunarodnim okolnostima, gde se od malih država često očekuje jasno svrstavanje. Ideja “ćuprije” u tom smislu simbolizuje nastojanje da se očuvaju kanali saradnje sa svim stranama, bez odricanja od sopstvenih interesa – naveo je Jorgić.

Govoreći o unutrašnjem političkom kontekstu, Jorgić je naveo da se sve češće naglašava značaj očuvanja društvenog jedinstva i tradicionalnih vrednosti i da se u tom smislu Srpska pravoslavna crkva posmatra kao “jedan od ključnih stubova identiteta, kulture i kontinuiteta društva, posebno kroz istorijske periode u kojima je imala ulogu očuvanja naroda i tradicije”.

– Zato je blokadera sve manje, jer napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu ili osporavanje njene uloge nisu samo institucionalna kritika; to su napadi na porodicu, na tradiciju, na  vrednosni sistem koje neguje verujući narod i koji je oblikovao naše društvo kroz vekove. A bez istorije nema ni budućnosti. Virtuelne vođe blokadera žele gumicom da izbrišu vrednosti koje se vekovima grade, ali ne uspevaju u tome – podvukao je Jorgić.

BONUS VIDEO: Srbija pobeđuje, ljudi dolaze na skup podrške predsedniku Vučiću u Kumanovu