ŠIROM sveta 21. oktobra obeležava se Svetski dan jabuke (World Apple Day), posvećen jednom od najrasprostranjenijih i najomiljenijih plodova. Ovaj datum podseća ne samo na značaj jabuke u ishrani već i na potrebu očuvanja starih sorti, tradicionalnih voćnjaka i biološke raznovrsnosti.
Foto: McPhoto/Rolf Mueller / Alamy / Profimedia
Za Srbiju, u kojoj jabuka zauzima važno mesto u voćarskoj proizvodnji, ovogodišnji dan dolazi uz najave znatno boljeg roda nego prošle godine.
Od londonske pijace do praznika jabuke
Svetski dan jabuke prvi put je obeležen 21. oktobra 1990. godine u Velikoj Britaniji, na inicijativu organizacije Common Ground. Prva manifestacija održana je na nekadašnjoj pijaci jabuka u londonskom Kovent Gardenu, sa idejom da se skrene pažnja na bogatstvo sorti, značaj lokalne proizvodnje i očuvanje tradicionalnih voćnjaka.
Vremenom je ova inicijativa prerasla u događaj koji okuplja voćare, rasadničare, ljubitelje prirode i lokalne zajednice. Organizuju se izložbe starih i retkih sorti, degustacije, radionice i posete voćnjacima, a poseban akcenat stavlja se na poreklo hrane i očuvanje biodiverziteta.
U Srbiji se očekuje gotovo 482.000 tona jabuka
Za domaće voćare ovogodišnji Svetski dan jabuke stiže uz ohrabrujuće procene roda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim 25. septembra, proizvodnja jabuka u Srbiji u 2026. godini procenjuje se na 481.734 tone, što je za 43,1 odsto više nego prošle godine.
Procene pokazuju i da bi ovogodišnja proizvodnja mogla biti za 22,5 odsto veća od desetogodišnjeg proseka. Jabuke se u Srbiji gaje na oko 25.915 hektara, uz očekivani prosečan prinos od 18,6 tona po hektaru. Reč je o preliminarnim podacima, dok će konačni rezultati biti objavljeni u martu 2027. godine.
Savremena proizvodnja jabuke sve više podrazumeva intenzivne zasade, primenu sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža i tehnologija koje omogućavaju dugotrajnije čuvanje plodova. Istovremeno, proizvođači se suočavaju sa izazovima klimatskih promena, rastućih troškova proizvodnje i zahtevima tržišta u pogledu kvaliteta plodova.
Stare sorte kao deo prirodnog i kulturnog nasleđa
Iako na savremenom tržištu dominiraju dobro poznate sorte, poput ajdareda, zlatnog i crvenog delišesa, gale i greni smita, stare i lokalne sorte imaju posebnu vrednost.
U Srbiji se među tradicionalnim sortama jabuke izdvajaju budimka, kolačara, petrovača i šumatovka, koje se razlikuju po ukusu, vremenu sazrevanja, nameni i drugim osobinama.
Očuvanje takvih sorti važno je ne samo zbog njihovog mesta u tradiciji već i zbog genetičke raznovrsnosti koja može biti dragocena za buduće oplemenjivanje i prilagođavanje proizvodnje promenljivim klimatskim uslovima.
Upravo je to jedna od osnovnih poruka Svetskog dana jabuke – da voćnjak nije samo mesto proizvodnje hrane već i deo pejzaža, lokalne kulture i prirodnog nasleđa.
Mnogo više od svakodnevnog voća
Jabuka je cenjena i zbog svoje nutritivne vrednosti. Sadrži dijetna vlakna, uključujući pektin, vitamin C i različita biljna jedinjenja. Zahvaljujući dostupnosti i mogućnosti dugotrajnog čuvanja, predstavlja važan deo svakodnevne ishrane.
Osim za svežu potrošnju, jabuka se koristi za proizvodnju sokova, sirćeta, kompota, sušenog voća, džemova i drugih prerađevina, čime se otvaraju dodatne mogućnosti za mala gazdinstva i lokalne proizvođače.
Svetski dan jabuke zato je i prilika da se podsetimo da iza svakog ploda stoje rad voćara, znanje, godine ulaganja i briga o zasadima. A možda je najjednostavniji način da se ovaj dan obeleži upravo izbor domaće jabuke – po mogućnosti neke stare sorte čiji ukus vredi sačuvati.
(AgroNews)
