DANSKA priprema sve parohijske sveštenike za vojne sahrane u slučaju velikog rata, a načelnik vojnih sveštenika Tomas H. Bek kaže da bi u najtežim danima moglo biti od 10 do 20 poginulih danskih vojnika.
Foto: Ida Marie Odgaard / AFP / Profimedia
„U slučaju velikog rata lako mogu da zamislim da ćemo u najgorim mogućim danima imati 10-20 poginulih. Važno je da budemo spremni da se nosimo sa tom situacijom“, rekao je Bek medijima.
On je dodao da 95 vojnih sveštenika ne bi moglo samo da obavi taj zadatak.
Obuka za parohijske sveštenike počeće u januaru. Oni će biti obučavani za prijem većeg broja poginulih vojnika, obavljanje vojnih sahrana i saopštavanje vesti o smrti porodicama.
Obuka će obuhvatiti i vojne tradicije povezane sa sahranama, uključujući upotrebu danske zastave, zastava jedinica, vojnih kapa, sablji i jastuka za medalje. Projekat „Narodna crkva i odbrana“ podržalo je dansko Ministarstvo odbrane sa 1,8 miliona danskih kruna.
Bek je naveo da su tokom rata u Avganistanu danske snage imale svega nekoliko poginulih godišnje, dok bi iskustva iz rata u Ukrajini mogla da ukazuju na znatno veće gubitke u budućem sukobu.
Mediji navode da se procena od 10 do 20 poginulih dnevno odnosi na vojnu konfrontaciju u inostranstvu, pre svega u baltičkim zemljama, a ne na borbe na danskoj teritoriji.
Danska Obaveštajna služba odbrane navodi da „trenutno ne postoji pretnja od regularnog vojnog napada na Kraljevinu Dansku“. Danska je trenutno rasporedila borbeni bataljon u Letoniji, koji bi se našao na prvoj liniji u slučaju konfrontacije sa Rusijom.
Sveštenik Peter Fris iz crkve u Fintholmu kaže da ima rezerve prema korišćenju crkve za veličanje oružanih snaga.
„Nikada neću reći da je on ili ona umro za svoju zemlju“, rekao je Fris, koji je član mreže „Crkveni ljudi za mir“.
On je dodao da ne smatra da crkva treba da podstiče mlade da idu u rat niti da hrišćanstvo treba da bude deo „ratne mašine“.
Dva danska vojna sveštenika učestvovala su ranije ove godine u švedskoj vojnoj vežbi sa scenarijem od 500 poginulih vojnika.
Vežbana je identifikacija poginulih i njihovo stavljanje u vreće za tela, nakon čega su sveštenici preuzimali organizaciju sahrana.
„Imamo mnogo toga da naučimo i od Šveđana i od Finaca kada je reč o većim vežbama“, rekao je Bek.
Na švedskom ostrvu Gotland, crkva ima vanredne procedure za sahranjivanje do 3.000 poginulih u slučaju rata. Samo na jednom groblju pripremljene su privremene grobnice za 1.500 ljudi.
Bek je naglasio da je procena od 10 do 20 poginulih dnevno samo procena, a ne zvanična prognoza gubitaka.
„Nije prijatno gledati u još gore scenarije. Ali kada vojnik da život, on ili ona to čini za svoju zemlju. Imamo obavezu da poštujemo napor tog vojnika i obezbedimo dostojanstvenu sahranu“, rekao je Bek.
(Sputnjik)