Dva susreta medveda i čoveka u svega petnaest dana na području Nacionalnog parka “Tara“, ali i pojava ove krupne zveri u mestima gde ranije nije viđana, ponovo su otvorili pitanje brojnosti mrkog medveda u zapadnoj Srbiji.
Iako stručnjaci ističu da nema razloga za paniku, činjenica je da su susreti ljudi i medveda danas znatno češći nego pre dve decenije. Prema rečima Vladimira Jelisavčića iz Službe za lov i ribolov Nacionalnog parka “Tara“, procenjuje se da na području Tare trenutno živi između 80 i 100 jedinki mrkog medveda.
– Ne zna se tačna brojka, ali je populacija svakako u porastu iz godine u godinu. Može se reći da je za poslednjih dvadeset godina broj medveda povećan za oko 20 odsto – kaže Jelisavčić.
Povećanje brojnosti medveda poklopilo se sa periodom nakon donošenja Zakona o zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, kojim je medved u Srbiji stavljen pod trajnu zaštitu. Da je susreta sa ljudima sve više, potvrđuju i podaci iz prethodnih godina.
– Bilo je nekoliko bliskih susreta sa medvedima u poslednjih pet godina. Srećom, svi su završeni bez težih posledica, osim jednog incidenta. Tokom 2025. godine medved je u zaseoku Zaugline jurio jednog prolaznika oko 150 metara. Na sreću, tragedija je izbegnuta. Radilo se o ženki sa mladuncima, što objašnjava njeno zaštitničko ponašanje – navodi naš sagovornik.
Iako se medved najčešće vezuje za nepristupačne šume i planinske predele, nije retkost da silazi do naselja u potrazi za hranom. Zbog toga svake godine nastaju štete na privatnim imanjima.
– Štete od medveda beleže se svake godine i to je teško potpuno sprečiti. Sela su sve praznija, a voćnjaci često ostaju bez nadzora. Najviše problema imamo kada rode šljive i jabuke. Tada medvedi redovno ulaze u voćnjake. Napadi na ovce dešavaju se tri do četiri puta godišnje, a slična situacija je i sa pčelinjacima, čak i kada su zaštićeni električnim pastirima – objašnjava Jelisavčić.
Kako dodaje, ne postoji prepreka koja sa sigurnošću može zaustaviti odraslog medveda.
– Ljudi pokušavaju da zaštite imovinu postavljanjem električnih ograda, pasa čuvara, reflektora i različitih plašilica, ali medved je izuzetno snažna i inteligentna životinja – kaže on.
Kada dođe do štete, vlasnici imaju pravo na nadoknadu. Procedura podrazumeva prijavu Nacionalnom parku „Tara“, nakon čega stručne službe izlaze na teren, sačinjavaju zapisnik i dokumentaciju prosleđuju Ministarstvu zaštite životne sredine koje odlučuje o nadoknadi.
Mrki medved u Srbiji ima status strogo zaštićene vrste. Za njegovo nezakonito ubijanje predviđene su visoke kazne, uključujući novčanu kaznu do milion dinara, zatvorsku kaznu do tri godine, kao i oduzimanje oružja, vozila i druge opreme korišćene u izvršenju dela.
– Za svaku nezakonito odstreljenu jedinku postoji propisana odštetna vrednost, pa tako i za medveda. U Bosni i Hercegovini medved je takođe zaštićen, ali je lov moguć uz planska dokumenta i odobrenja korisnika lovišta – objašnjava Jelisavčić.
Na kraju, stručnjaci imaju jednostavan savet za sve koji se nađu oči u oči sa ovom životinjom.
– Ukoliko sretnete medveda, najvažnije je da ostanete smireni. Ne treba paničiti niti pokušavati da mu se približite. Medved se nalazi na svom staništu i u najvećem broju slučajeva nastaviće svojim putem, baš kao i čovek – poručuje Jelisavčić.