AMERIČKA strateška bespilotna letelica MQ-4C Triton izgubila je kontakt sa kontrolnom stanicom dok je letela iznad Ormuskog moreuza, jednog od najosetljivijih pomorskih prolaza na svetu.
Foto printskrin YouTube/NorthropGroumman
Reč je o dronu vrednom oko 220 miliona dolara, namenjenom za dugotrajno izviđanje i nadzor na velikim visinama. Pentagon je, prema navodima izvora iz odbrambenih krugova, reagovao sa vidnom zabrinutošću, jer letelica tog tipa ne nestaje „za nekoliko sekundi“ bez ozbiljnog razloga.
Incident se, prema javno dostupnim podacima, dogodio u nedelju, 22. februara. Dron je u tom trenutku leteo na visini od 32.900 stopa, prikupljajući obaveštajne podatke o kretanjima u regionu. Operateri su prvo primili upozorenje o vanrednom stanju, a zatim je signal potpuno prekinut. Nekoliko sekundi kasnije, MQ-4C je nestao sa radarskih i operativnih ekrana.
Foto printskrin YouTube/NorthropGroumman
S obzirom na to da je letelica poslednji put registrovana iznad Ormuskog moreuza, nedaleko od iranske obale, odmah su se pojavile sumnje da je dron oboren. Pojedini vojni analitičari smatraju da postoje „snažni indikatori“ da je Iran ili ometao dron sistemima za elektronsko ratovanje ili ga je pogodio protivvazdušnom municijom.
Sećanje na 2019. godinu dodatno podgreva spekulacije. U junu te godine, iranska vojska je oborila američki MQ-4C Triton koristeći raketni sistem zemlja-vazduh Sevom Hordad. Teheran je tada tvrdio da je letelica povredila njegov vazdušni prostor, dok je Vašington to kategorično negirao. Slična lokacija, sličan tip drona i slične tenzije, mnoge navode na zaključak da bi se scenario mogao ponoviti.
MQ-4C Triton je strateška platforma za nadzor širokog područja, sposobna da pokriva ogromne morske i kopnene zone tokom dugotrajnog leta. Njegov nestanak, bez obzira na uzrok, predstavlja ozbiljan operativni i politički signal.
DELIMIČNO POVLAČENjE IZ IZRAELA I DEMONSTRACIJA SILE
U isto vreme, Sjedinjene Države su odobrile odlazak određenog osoblja ambasade u Izraelu i članova njihovih porodica, pozivajući se na bezbednosne rizike usled rastućih tenzija sa Iranom. Američka ambasada je objavila saopštenje na mreži X u kojem navodi da bi mogla uvesti dodatna ograničenja kretanja za zaposlene američke vlade i njihove porodice, uključujući putovanja u pojedine delove Izraela, Stari grad Jerusalim i Zapadnu obalu.
Američkim državljanima je preporučeno da razmotre napuštanje Izraela dok su komercijalni letovi još dostupni. Prema medijskim izveštajima, američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi rekao je osoblju ambasade da oni koji žele da odu to učine bez odlaganja.
Paralelno sa tim merama, u region je stigao i nosač aviona USS Džerald R. Ford, čime je dodatno pojačano američko vojno prisustvo. Već ranije su raspoređene dve udarne grupe nosača aviona, desetine aviona za dopunu gorivom u vazduhu i jurišni avioni A-10, što predstavlja najveću koncentraciju američke vazdušne moći na Bliskom istoku još od invazije na Irak 2003. godine.
VENS: NEMA ŠANSE ZA BESKRAJNI RAT
U političkoj sferi, potpredsednik SAD Dž. D. Vens pokušao je da pošalje dvosmernu poruku. U intervjuu za Vašington post izjavio je da „nema šanse“ da će Sjedinjene Države godinama biti uvučene u rat na Bliskom istoku bez kraja na vidiku.
-Ideja da ćemo godinama biti umešani u rat na Bliskom istoku, bez kraja na vidiku, nema šanse da se to dogodi, rekao je Vens. Istovremeno je naglasio da svi preferiraju diplomatsku opciju, ali je dodao da će dalji razvoj događaja zavisiti od toga „šta Iranci rade i govore“.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada su u Ženevi održane tri runde indirektnih pregovora između SAD i Irana, uz posredovanje Omana. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči govorio je o „najintenzivnijim razgovorima do sada“ i „daljem napretku“, ali pregovori su završeni bez dogovora.
Prema navodima američkih zvaničnika, izaslanici administracije Donalda Trampa postavili su stroge uslove, uključujući trenutno uništenje tri glavna iranska nuklearna postrojenja u Fordovu, Natanzu i Isfahanu, kao i potpunu predaju zaliha obogaćenog uranijuma. Vašington, prema tim informacijama, ne razmatra privremena rešenja, već traži trajni sporazum bez vremenskog ograničenja.
Teheran je takve zahteve odbacio, odbivši demontažu postrojenja i predaju zaliha, nudeći eventualno smanjenje nivoa obogaćivanja ili privremenu obustavu.
LINIJA IZMEĐU PREGOVORA I ESKALACIJE SVE TANjA
Dok pregovori zapinju, retorika se zaoštrava. Donald Tramp je ranije iz Kongresa optužio Iran za razvoj nuklearnog oružja i interkontinentalnih balističkih raketa, uz upozorenje da će neuspeh pregovora imati posledice. U američkom političkom vrhu postoji snažan pritisak da se ne dozvoli nikakav oblik obogaćivanja, čak ni u minimalnom obimu.
Nestanak MQ-4C Tritona u takvom okruženju dobija dodatnu težinu. Ako se potvrdi da je dron oboren, to bi predstavljalo drugi operativni gubitak na gotovo istom mestu u poslednjih nekoliko godina. Ako je reč o elektronskom ometanju ili tehničkom kvaru, i dalje ostaje pitanje ranjivosti sofisticiranih sistema u zoni visoke napetosti.
Ormuskog moreuza ostaje usko grlo kroz koje prolazi značajan deo svetske nafte. Svaki incident u tom prostoru, posebno kada uključuje stratešku američku platformu, ima potencijal da preraste u širu krizu.
Za sada, potraga za nestalom letelicom traje, diplomatski kanali ostaju otvoreni, a vojno prisustvo se povećava. Region ponovo balansira između pregovaračkog stola i mogućnosti nove eskalacije, dok jedan nestali dron postaje simbol mnogo dubljeg geopolitičkog nadmetanja.
oruzjeonline.com
BONUS VIDEO – PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: “Vožnja deluje gotovo neprimetno”