Utakmica sama po sebi nije imala rezultatski značaj u smislu da ni jednoj ni drugoj ekipi pobeda ništa ne bi donela osim lične satisfakcije. Ipak, ako postoji neka kosmička pravda, onda je trebalo da bude baš ovako – da crno-beli ubedljivo slave – 5:0 (2:0), a da prvi gol na utakmici postigne upravo Natho.
Igrao se 23. minut kada je Izraelac matirao protivničkog golmana Filipa Smaurovića. Do odmora su crno-beli duplirali prednost i to zahvaljujući Sandru Tremuleu, koji je u 44. minutu dao autogol. Na 3:0 povisio je Nemanja Trifunović u 49. minutu, da bi isti igrač u 76. povećao na 4:0. Konačnih 5:0 postigao je Vukašin Đurđević u 89. minutu, što je najubedljivija pobeda crno-belih protiv Radnika ikada.
Starsportphoto©
Ostaje žal što nije bilo više gledalaca u Humskoj, jer je sve ostalo bilo tu. Po lepom vremenu igrači su bili raspoloženi da pruže najbolje od sebe. Imao je i Radnik nekoliko prilika, mada bi Krunić svaki put bio na visini zadatka. Ipak, ono što se dešavalo pored terena, ostavilo je jači utisak od same utakmice. Natho, kojem je ovo bio 290. nastup za Partizan, oprostio se i od crno-belih i od fudbala. Utakmica je i počela ceremonijom u njegovu čast, kada je na teren izašao sa sinovima. Nakon toga mu je simboličan poklon uručio potpredsednik kluba Predrag Mijatović. Nije se Natho ni trudio da sakrije suze. U jednom trenutku prekrio je lice rukama i plakao kao malo dete. Za to vreme, navijači su skandirali njegovo ime, aplaudirali mu, a na velikom ekranu išla je kompilacija njegovih golova u dresu Partizana.
Jednako emotivan bio je i trenutak kada je Izraelac napustio teren. Igrao se 63. minut, kada je video semafor sa svojim imenom. Krenuo je da izlazi i opet su mu se oči napunile suzama. Publika je zdušno navijala, skandirala mu i podržavala ga. Zatim je ostavio otisak kopačke u gipsu. Nema sumnje da će ostati upamćen kao legenda kluba i definitivno jedan od najboljih stranaca koji je ikada nosio dres Partizana.
Starsportphoto©
Kad je reč o samoj utakmici, nije tu bilo vežih iznenađenja. Baš je Natho do ovog meča 13 puta igrao protiv Radnika, od čega je 12 pobedio. Ovaj meč bio je samo logičan sled događaja. Festival golova otpočeo je on, a nastavili su Tremule i Trifunović. Rezultat crno-belima znači samo za lepši osećaj. Inače, ostaje im gorak ukus zbog činjenice da kao treći završavaju sezonu i da će letos sreću tražiti kroz kvalifikacije za Ligu konferencija. Kad prođe izvesno vreme, sećaće se svi samo oproštaja od Natha, a rezultat ove utakmice zaista neće biti toliko važan.
Njemu preostaje da uživa u penziji, a Partizanu da se konsoliduje, od uprave do poslednjeg igrača, vidi u kojem sastavu ulazi u sledeću sezonu, a onda ozbiljno pristupi poslu. Ko zna, možda ovo danas i nije bio oproštaj samo od Natha… Samo što oni drugi neće sigurno ostavljati otiske za dugo sećanje, neke će navijači što pre želeti da zaborave. Buran period u Humskoj je pred nama…