Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika Vaznesenje Gospodnje, odnosno Spasovdan, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili “Dan spasa” je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak.
Poštovan je veoma i u prethrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.
Prema narodnom predanju na Spasovdan se spasao Bog od rđavih ljudi i vazneo se na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.
Srećan i blagotvoran dan, dobar za sve početke
U tradiciji srpskog naroda, Spasovdan je srećan i blagotvoran dan, idealan za početke – bilo da je reč o poslu, putovanjima ili ličnim odlukama.
Večeras obavezno uradite jednu stvar, veruje se da ako ovo vidite – ispuniće vam se želja
Prema narodnim običajima, u kasnim večernjim satima valja gledati u nebo i ako vidite četiri zvezde, postavljene tako da obrazuju krst, ispuniće vam se želja. Uzdržavajte od bilo kakvih ženskih poslova, poput šivenja, heklanja, veza…
Običaji i narodna verovanja na Spasovdan
Pre zore na Spasovdan krstonoše pohode zapise, osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške, noseći barjake i krst, a narod stiže pod stablo zapisa kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Te litije se priređuju radi napretka letine i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da “čuva selo od crva”.ž
Litiju predvodi patrijarh SPC Porfirije, a u njoj učestvuju i premijer Macut, ministri Đurđević Stamenkovski, Gašić, Popović kao i veliki broj građana Foto: Milos Tesic/ATAImages
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije, a u leskovačkom kraju veruju da treba izbegavati rad da ne dođe na čoveka “lošotinja” i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan. Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.
U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede da im “sva svinja ubuduće bude slatkorana” odnosno da im prija sve ono što “po gori popasu i iz korita poloču”. Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku da bi pčele u rojevima napredovale.
Ove stvari naši su stari posebno izbegavali
muškarci se nisu brijali
žene se nisu umivale
deca se nisu kupala
nije se spavalo preko dana jer se verovalo da onaj ko zaspi na Spasovdan može biti pospan i trom tokom cele godine.
Ranom zorom ide se u jagode
Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).
Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.
Bio je i običaj da se na Spasovdan pre sunca kupa u reci ili moru. Vernici do Spasovdana ne piju mleko od muže u toj godini pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.
U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.
Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem, Gospod je pokazao da je jači od smrti i nakon Vaskrsa je sa njima proveo 40 dana podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje. Nakon toga se, po predanju, popeo na Maslinsku goru i uzneo na nebo. Pre toga, učenicima je rekao: “Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”.
Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i time počeli da čovečanstvo spasavaju – odatle naziv Spasovdan. Zato je današnji dan vreme slavlja i simbol pobede nad smrću.
Veruje se da bi mladići i devojke na današnji dan trebalo da uzberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan “dobar dan za gatanje”. Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: “Voli me – ne voli me”. Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na to pitanje.
Slava Beograda
Spasovdan je slava grada Beograda. Tradicionalna litija prolazi ulicama prestonice još od vremena despota Stefana Lazarevića, koji je upravo na ovaj praznik proglasio Beograd srpskom prestonicom.
Spasovdan kao nijedan drugi – Pojas Presvete Bogorodice stiže u Beograd, vraća se na tlo Srbije posle više od šest vekova
Povodom obeležavanja Spasovdana, u Beograd sa Svete gore, stiže jedna od najvećih svetinja hrišćanskog sveta – Čudesni pojas Presvete Bogorodice.
Pojas kojem se već vekovima poklanjaju milioni vernika tražeći utehu, mir i snagu do početka Spasovdanske litije biće izložen u Vaznesenjskoj crkvi.
Svetinju je u 14. veku knez Lazar poklonio Svetoj gori, a pretpostavlja se da je stara oko 2.000 godina.
Aleksandar Milojkov, sveštenik Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu, kaže za RTS da, pored predanja, o njegovom putu svedoči obilje istorijskih zapisa, fakata i himnografije.
“Po svetom predanju, Bogorodica je lično izradila taj pojas od kamilje dlake. To je inače bio i običaj kod jevrejskih devojaka koje su se pripremale za udaju da taj pojas poklone svom budućem mužu, ali pošto je ona ostala devojka, ona je taj pojas čuvala sa sobom i neposredno pred svoje blaženo usnuće, ona je taj pojas poklonila apostolu Tomi”, navodi otac Aleksandar.
Bogorodica je, kaže predanje, preko apostola Jovana dala zapovest se pojas čuva u jednoj jevrejskoj porodici. U četvrtom veku pojas se obreo u Konstantinopolju (Carigradu), u vreme imperatora Arkadija, čija ćerka Pulherija ga je ukrasila zlatnim nitima, koje i danas mogu da se vide na svetinji.
“Pojas je podeljen u nekoliko delova. Ovaj deo koji se čuva u manastiru Vatopedu, predstavlja veći deo tog pojasa, ali neki delovi su nestali prilikom krstaškog pohoda na Carigrad u 13. veku”, objašnjava otac Aleksandar.
Delove pojasa krstaši su odneli sa sobom na zapad, ali srećom, jedan deo je ostao u Carigradu i kroz istoriju menjao je mesto. Iz Carigrada je u petom veku preseljen u Kapadokiju, pa je opet, u istom veku, u vreme cara Justinijana vraćen u Carigrad.
Put do Srbije i do kneza Lazara vodio je preko Bugarske.
Car Konstantin Veliki napravio je krst koji se zvao po njemu – carski krst – koji je nosio u bitke kao blagoslov. U tom krstu su bile smeštene čestica časnoga krsta, mošti velikih svetitelja i Bogorodičin pojas.
“Pošto je jedna bitka izgubljena protiv Bugara u vreme cara Asena, Bugari su došli nekako do tog krsta i preuzeli svetinju. Potom je naš sveti kralj Stefan Dečanski u jednoj bici protiv Bugara osvojio taj krst i tako je pojas došao u srpske ruke. I upravo tako ga je, 40-ak godina kasnije, sveti knez Lazar predao manastiru Vatopedu, gde se on i danas nalazi“, kaže otac Aleksandar.
Božji blagoslov i blagoslov Bogomajke našem narodu, našoj prestonici i našoj crkvi
Napominje i da se takve svetinje veoma retko iznose sa Svete Gore, gotovo nikad, i zbog toga se, kako ističe, smatra da pojas Presvete Bogorodice predstavlja pre i iznad svega božji blagoslov i blagoslov Bogomajke našem narodu, našoj prestonici i našoj crkvi.
“Sve to odslikava ugled naše crkve koji ona uživa na Svetoj gori. A mogu da kažem da je temelj tog ugleda niko drugi nego Sveti Sava. Znamo za njegovu vezu sa manastirom Vatopedom i uopšte sa Svetom Gorom“, naglašava otac Aleksandar.
Pojas će, uz srpskog patrijarha, predvoditi Spasovdansku litiju.
Same litije kroz istoriju su imale višestruki značaj. Organizovale su se ne samo kada su slave gradova, već i u teškim trenucima.
“Litija nije prosto parada, svečanost kao takva. Ona je molitveni hod. To je pre svega molitva u hodu. To treba imati na umu… Njena suština je sabornost i kada vi sa tom suštinom crkve, znači u sabornosti, idete gradom, onda, po našoj veri, osvećuje se i sam taj grad, osvećuju se njegove ulice”, ističe otac Aleksandar.
Pojas Presvete Bogorodice će krenuti iz Vaznesenske crkve sa Spasovdanskom litijom, ali će još devet dana biti dostupan vernicima u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde će moći da priđu i celivaju svetinju.
Kurir.rs
