POVRŠINA pod suncokretom u Srbiji sve je više. Poljoprivrednici se okreću proizvodnji ove uljarice umesto drugih kultura, jer su inputi jeftiniji, a prinosi dobri, i na kraju sezone ulaganja se isplate.
Foto: Laurent Geslin / Nature Picture Library / Profimedia
Trenutni toplotni talas pokazuje i u praksi koliko je suncokret otporan na visoke temperature i nedostatak vlage, pa se ove godine očekuje veoma dobar prinos. Ipak, u prognozama o količini stručnjaci su oprezni, jer je pitanje koliko će dugo moći da odoleva pred vrelinom. Za sada, govori seo prinosu od 677.000 tona semenki.
Darko Števin iz Srpske Crnje rešio je da dugogodišnje ulaganje u mak preusmeri na suncokret. Budući da je prošle sezone rod bio veoma dobar i zarada bolja nego od drugih ratarskih kultura, očekuje da ove godine bude u plusu.
– Ni suncokret ne obezbeđuje sigurnu budućnost, ali je isplativiji – kaže nam Števin. – Za razliku od maka, koji zahteva prehranu, veštačko đubrivo, zaštitu i fizički rad, uzgajanje suncokreta je mehanički posao. Seme je jeftinije i sva ulaganja su povoljnija nego za druge kulture.
Imajući na umu trenutne vremenske prilike, suncokret se na njivama najbolje drži. Očekuje se da ove godine u pojedinim delovima Srbije prinosi budu rekordni. Pogotovo imajući na umu podatke Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je u našoj zemlji pod suncokretom ove sezone zasejano 250.816 hektara, što je 3,5 odsto više nego prošle godine. Površine pod ovom uljaricom u odnosu na desetogodišnji prosek veće su za 9,3 odsto. Uz očekivani prosečan prinos od oko 2,7 tona po hektaru, procenjuje se da bi ovogodišnja proizvodnja mogla dostići oko 677.000 tona suncokreta, što ukazuje na vrlo dobar rod.
Najviše u BiH
TOKOM prošle godine najveće količine suncokretovog zrna iz naše zemlje otišle su na tržište Bosne i Hercegovine. Kada je reč o zemljama Evropske unije, najveći kupac bila je Bugarska sa 72 odsto plasmana. Od ostalih zemalja najznačajnija destinacija bila je Turska. Kada je reč o suncokretovom ulju, najviše je izvezeno u Tursku, dok je najveći kupac jestivog ulja bila Bosna i Hercegovina.
Ipak, konačan bilans zavisiće od toga koliko će se još dugo zadržati vreli period bez padavina. Zato struka oprezno pristupa kada je reč o prognozama konačnog bilansa.
– Suncokret poslednjih petnaestak godina zauzima sve značajnije mesto na domaćim njivama, a sa više od 250.000 hektara zasejanih površina postao je treća najzastupljenija ratarska kultura u Srbiji, posle kukuruza i pšenice – kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin. – Poslednjih godina po površinama je pretekao soju. Razlog za to je činjenica da najbolje podnosi visoke temperature i nedostatak vlage. To je kultura koja voli sunce.
Prema rečima ovog stručnjaka, ova uljarica sigurno će najbolje podneti ekstremno visoke temperature, ali ako one potraju do sredine avgusta, bez kapi kiše, postoji mogućnost da i suncokret smanji očekivani prinos.
– Kada je reč o rasporedu padavina, ova godina je povoljnija od prethodne. Od suncokreta možemo da očekujemo solidan prinos. S obzirom na to da je zasejano 3,5 odsto više površina, i sa nešto nižim prinosom po hektaru mogli bismo da imamo dobar ukupan rod, više od 600.000 tona – rekao je Galetin.
Od ukupne količine, domaća prerađivačka industrija mogla bi da proizvede oko 246.000 tona suncokretovog ulja, koje predstavlja najznačajniji izvozni proizvod ove kulture. Uz domaću potrošnju od oko 80.000 tona, za izvoz bi moglo biti raspoloživo približno 180.000 tona ulja.
– Tržište ulja je osetljivo i menja se iz dana u dan. Imamo podbačaje u proizvodnji suncokreta kod velikih proizvođača, poput Ukrajine i Italije, što otvara mogućnost da ostvarimo bolju cenu i da se dodatno pozicioniramo u proizvodnji suncokretovog ulja – navodi Galetin.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi