SUŠA NE PRIJA KUKURUZU, ALI REŠENjE JE TU: Ne bacajte klipove dok ne proverite ovo

IAKO godine za nama svedoče da proizvodnja kukuruza nije kao što je nekad bila, mnogi ratari, ipak ne odustaju od ove strateški značajne ratarske kulture. Međutim, učestali, dugi sušni periodi, nedostatak padavina tokom letnjih meseci, ali i ekstremno visoke temperature tokom jula i avgusta meseca, dovele su do toga da proizvodnja kukuruza na našem području, poslednjih nekoliko godina postane ozbiljan izazov.

Parcele bez ijednog klipa, štura, sitna i nedovoljno nalivena zrna, sve češća su pojava na mnogim lokalitetima širom zemlje. Pored toga što loše izgledaju, takvi klipovi i dalje imaju upotrebnu vrednost koja svakako zavisi od uzroka i stepena oštećenja.

Gljivična oboljenja i tumor kukuruza

Ukoliko je klip mali, iskrivljen, ima sitnija zrna ili se uočavaju oštećenja koja su napravile ptice, on se bez problema može koristiti kako u ljudskoj, tako i u životinjskoj ishrani. Ali, šta ako je primetna buđ ili plesan?

Prisustvo neke od štetnih gljivičnih ili bakterijskih oboljenja prepoznaju se na osnovu boje buđi, deformacija i karakteristične truleži na klipu. Napad insekata, a naročito kukuruznog plamenca, kao i oštećenja od grada ili drugih vremenskih neprilika, vrlo često uzrokuju pojavu gljivičnih bolesti.

Trulež izazvana gljivama iz roda Fusarium prepoznaje se po crvenkasto-roze ili belo-sivoj prevlaci na klipu, dok je za gljive iz roda Aspergillus karakterističan žuto-zeleni sloj, koji se najčešće javlja oko rana i povreda. Ukoliko se, pak, na vrhu klipa ili između zrna pojavi plava plesan, reč je o prisustvu Penicillium spp. koju karakterišu vlažni uslovi. Ipak, najuočljivija deformacija je pojava tumora na klipu i stablu. U pitanju su krupne, bele gale ili izrasline, sunđeraste konzistencije koje kasnije pucaju, oslobađajući tako prašnjavu masu spora.

Za razliku od suvih plesni koje izazivaju gljive, prisustvo bakterije odlikuje mekano i vlažno tkivo neprijatnog mirisa koje se raspada na dodir.

Ne mešati zdrave i bolesne klipove

Kada je reč o skladištenju obolelih klipova, oni se nikako ne smeju mešati sa zdravim, već ih je potrebno odstraniti. Ako su oštećenja i simptomi minimalni, takvi klipovi se mogu rasporediti u tankom sloju, na promaji kako bi se vlaga što brže smanjila.

Dezinfekcija skladišnog prostora je jedna od obaveznih hemijskih mera, a primena preparata je naročito bitna ako je već došlo do razvoja infekcije. Tada se kukuruz tretira organskim kiselinama koje ne mogu ukloniti toksine, ali mogu sprečiti dalji napredak bolesti.

Ako niste sigurni, proverite sa stručnjakom

Kukuruz koji u sebi sadrži mikotoksine je izuzetno štetan po zdravlje ljudi i životinja, pa je potrebno obratiti posebnu pažnju kakvi se klipovi skladište i koji je stepen kontaminacije. Naime, ako je procenat plesni zanemarljiv, kukuruz se može samleti i mešati sa nekim od fiksatora, kao što je zeolit, jer je kao takav upotrebljiv u ishrani tovnih junadi i svinja, ali ne i priplodnih.

Uništavanje i spaljivanje teško inficiranih klipova nije potrebno, jer se oni mogu iskoristiti u proizvodnji komposta, bioetanola ili biogasa. Suvi klipovi i kočanke imaju veliku kalorijsku vrednost, pa su korisni za loženje kotlova i šporeta.

Ukoliko niste sigurni kakav je kvalitet kukuruza, možete se obratiti najbližoj poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi kako bi se obavile sve potrebne analize.

(Agroklub)