Метеоролог Слободан Совиљ објаснио је да је “Ел Нињо” локални поремећај у тропском Пацифику и да је реч о позитивној температурној аномалији, што значи да су температуре океана у том делу света изнад просека.
“И то није ништа неуобичајено, с обзиром да је то једна осцилација која се смењује на сваких неколико година. Међутим, неке типичне вредности ових одступања су од +0,5 до +1,5 степени. Када та одступања пређу +2 степена, онда овај феномен називамо ‘супер Ел Нињо’ и он заправо није толико чест”, навео је Совиљ.
Објаснио је да је у последњих шездесет година веома изражен “Ел Нињо” забележен само три пута – између 1982. и 1983, између 1995. и 1996, као и између 2015. и 2016. године.
“Оно што је и за ‘Ел Нињо’ и за ‘супер Ел Нињо’ јако битно истаћи јесте да се због повећане температуре океана мењају распореди притиска ниских и високих вредности у том делу света, а онда се низом повратних спрега ти поремећаји простиру даље кроз атмосферу и на остале регионе. Дакле, први који ће осетити последице ових промена у Пацифику јесу становници Јужне Америке, Аустралије, Индонезије, а потом и сви остали региони”, навео је Совиљ.
Врхунац ‘Ел Ниња’ у наше крајеве стиже крајем године
На питање како да се толико брзо поново јавља “супер Ел Нињо”, Совиљ је објаснио да сада имамо интеракцију климатских промена и позитивне фазе јужне осцилације које додатно појачавају ефекат не само топлотних рекорда, него и продужених топлотних таласа и сушних услова широм света.
“Она се некада понавља на сваке две, некада до седам година и зависи од опште циркулације атмосфере, тако да се морају практично посматрати ветрови у нижим и вишим слојевима атмосфере и целокупна синоптичка симулација како бисмо могли успешно прогнозирати појаву ‘Ел Нињо'”, додао је Совиљ.
Ипак, како је објаснио Совиљ, врхунац “Ел Ниња” у наше крајеве стиже током предстојеће зиме и да управо због тог одложеног атмосферског ефекта, 2027. година има велики потенцијал да постане нова најтоплија година у историји мерења и да премаши рекорде из 2024. године.
Прилагођавање технологије климатским променама
Стручњак за воћарство и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је да прати временске прилике последњих тридесет година и да је дошло до климатских промена, али да је добро што је технологија код многих воћних врста прилагођена њима.
“Поред тога што имамо велике проблеме са позним пролећним мразевима који највише умањују род воћа у Србији, ево само да вас подсетим да смо прошле године имали, у односу на просек колико Србија произведе, негде око 1.466.000 тона, ми смо имали 1.050.000, значи за 400.000 тона мање. И поред ових проблема које имамо с позним пролећним мразевима, такође имамо проблема са сушом и са градом”, навео је професор Кесеровић.
Напоменуо је да се у воћњацима сада постављају противградне мреже које, како каже, не штите само од града, већ и од ожеготина.
“Ја сам имао прилику да то видим у неколико наврата, да тамо где нема противградних мрежа, да имамо ожеготине на плодовима чак 25 до 30 посто. Исто ово што се десило 2017. године, веома снажан олујни ветар који је срушио само у региону Фрушке горе негде отприлике преко 100 хектара засада воћа. То се поновило 2023. године и имали смо сушу 2024. године, када је у јулу и августу пало свега око 30 милиметара (кише по квадратном метру)”, објаснио је Кесеровић.
На питање каква је прогноза за род ове године, професор Кесеровић је објаснио да је, за разлику од ранијих година, на почетку године било доста падавина, али да су била и два позна пролећна мраза.
“С обзиром на то да смо у 2024. години имали јако мали род, воћке су се јако добро припремиле за род за 2026. годину и на почетку године ја сам изашао са проценом да ће Србија имати негде отприлике око 1.500.000 тона и да ће то у последњих 20 година ући међу три најродније године”, рекао је Кесеровић.
Оценио је да ће за кајсију и трешњу ова година бити најроднија у историји Србије.
