понедељак, 03.08.2026, 05:55 -> 12:57
Извор: РТС
Недовољан број запослених, ниске зараде и велики обим посла успоравају рад судова. Иза рада судија стоји и рад судијских помоћника, кадра који јавност често не види, а без којег судови тешко могу да функционишу.
Судијски помоћници имају исто образовање као и судије. После одређеног броја година стажа стичу право да, уколико желе, конкуришу за место судије. Иако нису у првом плану, од непроцењивог су значаја за рад судија. Поред административних послова, обављају и бројне сложене стручне послове попут израде нацрта судске одлуке.
“Постоје ситуације да судија прочита одлуку, односно Нацрт одлуке коју је написао судијски помоћник и просто само потпише зато што одлука буде толико добро израђена да никаква интервенција на њој није потребна и то заправо јесте пресуда која долази и бива достављена странкама у поступку. Изучавају судску праксу, а у одређеним случајевима, где то закон дозвољава, чак и држе рочишта”, каже судија Другог основног суда у Београду Јелисавета Павловић.
У српском правосуђу ради око 1.700 судијских помоћника, кажу у Друштву судија Србије. Сматрају да је потребно попунити преосталих између 200 и 300 упражњених места, али и урадити нову процену потребног броја судијских помоћника јер њихов број, одређен на основу Правилника из 2009. године, више не одговара стварним потребама судова.
Неопходно је, наглашавају, и унапредити материјални положај судијских помоћника и ту професију учинити привлачнијом за младе правнике.
“Судијски помоћник почетник има почетну плату око 750 евра и врло је занимљиво, судијски помоћник на почетку каријере може да изађе из зграде Суда и да пође у пекару да купи себи доручак и да види оглас на пекари да је тражен радник и да је почетна зарада 90.000 динара“, објашњава судија Павловић.
Асоцијација судијских помоћника има предлоге.
“Предлог нашег удружења је да плата судијског помоћника буде везана за судијску плату суда у којима судијски помоћник ради, то конкретно значи да врста послова, обим предмета одређеног суда истовремено погађа и судије и судијске помоћнике, тако да сматрамо да је адекватно да се међусобно повежу, па тако један од предлога, на пример, да у првом звању процентуална плата буде 60 посто од судијске плате, у другом звању 70 посто, а да у трећем највишем звању да тај проценат буде 80 посто судијске плате. Волонтирање у правосуђу треба изричито забранити”, наводи судијски помоћник у Управном суду Стефан Гојковић.
Судијски помоћници, драгоцени за правосуђе и расадник будућих судија, годинама не да нису међу приоритетима надлежних него су запостављена тема, оцењују у Удружењу судија и тужилаца Србије.
“Да ли су новчана средства у питању, да ли је незаинтересованост у том правцу оних који доносе одлуке, ја то не бих могла да судим, али могу да кажем да се неажурно или недовољно ажурно попуњавају места судијских помоћника. Нема чак ни сваки судија по једног судијског помоћника, него имамо ситуацију у којој један судијски помоћник ради за двоје или више судија, замислите колико је оптерећење на том судијском помоћнику и са колико мање капацитета и ажурности ради појединачно сваки од тих судија. Недовољан број судијских помоћника врло јасно и неспорно доводи до споријег рада суда”, каже Ивана Јосифовић из Удружења судија и тужилаца Србије.
Недостатком кадра и великим бројем предмета нису оптерећени само судови, последице осећају и грађани, који неретко на окончање судских поступака чекају годинама.