Нове жртве сукоба у Дарфуру, дела Судана у којем бесомучно убијање траје дуже од две деценије, резултат су сукоба племена Саламат и Бени Халба, чија се нетрпељивост, некако, утопила у свеопшти хаос настао због борби за превласт двојице генерала – некадашњег гонича камила Мухамеда Хамдана и команданта суданске војске генерала Абдела Фатаха ел Бурхана.
Тела десетина сељана остала су разбацана поред уништених кућа, јер су се њихове породице разбежале или посакривале страхујући од нових заседа. Непрестани сукоби и свеопшта бежанија довели су, последњих недеља, и до избијања епидемије колере, од које је умрло безмало 80 људи.
Убијање и болести, тврде судански активисти, представљају димну завесу за шверц злата, које се на најразличитије начине вади из импровизованих рудника и које се у десетинама тона преноси на Запад и у арапске државе.
Према подацима швајцарске фондације Свисејд, у претходних десет година из Судана је прошверцовано најмање 400 тона злата, којима ривалске војске финансирају рат. Судански извори тврде да је количина покраденог злата драматично већа.
Гонич камила против генерала
Одлазак аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог после серије демонстрација 2019. године, означио је почетак борбе за доминацију лидера армије и Снага за брзе интервенције, што је ионако крхку државу довело на ивицу пропасти.
Ел Баширов протеже и бивши гонич камила Мухамед Хамдан, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције у којима је страдало око 300.000 људи, први је улетео у политички вакуум и самопрогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.
Готово истовремено, успоставио је прилично магловите односе са руском компанијом “Вагнер”, чији су плаћеници обезбеђивали руднике злата у Судану и оружјем снабдевали око 70.000 војника, колико под командом има генерал Хамдан.
Током кризе у Дарфуру, био је командант “Џањавид” милиције, која се сматра одговорном за серију злодела у тој суданској провинцији, као и за нападе на присталице опозиције, када су његови војници упадали у кампове активиста који су били против прелазних решења и за хитно успостављање демократије.
Током обрачуна са присталицама опозиције, у Картуму је убијено најмање 120 људи, чија су тела побацана у Нил, док су припадници Снага за брзу подршку оптуживани за силовања, мучења и свакаква друга злодела.
После ових акција, учествовали су у ратовима у Либији и Јемену, где су били део коалиционих снага које је финансирала Саудијска Арабија.
Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.
Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је после серије преврата засео на место првог човека Судана, појачавајући временом утицај на све сфере живота у тој држави.
Априлски покољ у Ел Фаширу
Забројао сам се пошто сам убио око 200 људи, мораћу да почнем од нуле, хвалио се на “Тик-току” Таха, један од команданата суданских Снага за брзу интервенцију одговорних за масакр цивила у некадашњој престоници Ел Фашир.
Из обруча Снага за брзу интервенцију генерала Мухамеда Хамдана је, кроз улице прекривене лешевима, успело да побегне најмање 50.000 људи, али је и пет месеци после пада Ел Фашира у импровизованим затворима и у ужасним условима задржано око 2.500 људи, укључујући и 900 заробљених припадника суданске војске.
На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена “црвенкаста промена боје”, као и “форме које одговарају људским телима”, разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.
“Чињеница да је крв била видљива из свемира заокупила је пажњу светске јавности”, рекла је Шона Луис из Центра за превенцију масовних злочина, али се та пажња, нажалост, после неколико дана вратила на ратишта Блиског истока и Украјине.
Од тада, поименце је набројано 6.000 жртава овог покоља, док судански активисти тврде да је број жртава бар десет пута већи.
У последње три године у Судану је убијено око 200.000 људи, док је око 12 милиона побегло од ужаса рата. Од 2003. до 2008. године у Дарфуру је убијено око 300.000 људи, док је регистровано 2,5 милиона избеглица. Међународни кривични суд подигао је оптужницу против Омара ел Башира.
