Град Ел Обеид, или пешчани мост, постао је критична тачка крвавог сукоба двојице претендената на место лидера државе, пошто су снаге генерала Мухамеда Хамдана, данима бомбардовале кључне инфраструктурне објекте и нападале конвоје са храном и лековима око овог града, покушавајући да на предају принуде припаднике суданске војске.
Снаге за брзу интервенцију, чији су војници блокирали прилазе Ел Обеиду са истока, југа и запада, већ данима бесомучно бомбардују трафостанице, складишта горива и водоводна постројења, због чега је град већ данима без струје и пијаће воде.
Битка за моћ, територију и новац
Битка за моћ, земљу и новац, како Суданци зову најновију епизоду у конфликту у којем је већ страдало око 200.00 људи, води се око неколикокључних објекета у овог граду, укључујући седиште дивизије суданске војске, ваздухопловне базе, нафтовода и неколико стотина милион долара вредног тржишта арапске гуме, која се користи у фармацеутској и прехрамбеној индустрији.
Последњих дана, на мети Снага за брзу интервенцију нашли су се и конвоји Уједињених нација који покушавају да у Ел Обеид допреме храну и лекове.
“У среду је у нападу дронова уништено 50 тона хране”, рекао је портпарол УН, Стефан Дижарик, док су представници Црвеног крста обзнанили да су суочени са озбиљним проблемима да допреме помоћ становницима овог града.
Хуманитарне организације упозоравају да Снаге за брзу интервенцију спремају упад у овај град, попут априлске офанзиве после које је уследио покољ у граду Ел Фашир. Од тада, поименце је набројано 6.000 жртава овог покоља, док судански активисти тврде да је број жртава бар десет пута већи.
На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена “црвенкаста промена боје”, као и “форме које одговарају људским телима”, разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.
“Чињеница да је крв била видљива из свемира заокупила је пажњу светске јавности”, рекла је Шона Луис из Центра за превенцију масовних злочина.
Забројао сам се пошто сам убио око 200 људи, мораћу да почнем од нуле, хвалио се на “Тик-току” Таха, један од команданата суданских Снага за брзу интервенцију одговорних за масакр цивила у некадашњој престоници Ел Фашир.
Гонич камила против генерала
Одлазак аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог после серије демонстрација 2019. године, означио је почетак борбе за доминацију лидера армије и Снага за брзе интервенције, што је ионако крхку државу довело на ивицу пропасти.
Ел Баширов протеже и бивши гонич камила Мухамед Хамдан, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције у којима је страдало око 300.000 људи, први је улетео у политички вакуум и самопрогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.
Готово истовремено, успоставио је прилично магловите односе са руском компанијом “Вагнер”, чији су плаћеници обезбеђивали руднике злата у Судану и оружјем снабдевали око 70.000 војника, колико под командом има генерал Хамдан.
Током кризе у Дарфуру, био је командант “Џањавид” милиције, која се сматра одговорном за серију злодела у тој суданској провинцији, као и за нападе на присталице опозиције, када су његови војници упадали у кампове активиста који су били против прелазних решења и за хитно успостављање демократије.
Током обрачуна са присталицама опозиције, у Картуму је убијено најмање 120 људи, чија су тела побацана у Нил, док су припадници Снага за брзу подршку оптуживани за силовања, мучења и свакаква друга злодела.
После ових акција, учествовали су у ратовима у Либији и Јемену, где су били део коалиционих снага које је финансирала Саудијска Арабија.
Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.
Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је после серије преврата засео на место првог човека Судана, појачавајући временом утицај на све сфере живота у тој држави.
