Izložbom „Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija ’Oluja’“, na platou na Trgu republike ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću, obraćanjima gradonačelnika Subotice Stevana Bakića, predsednika Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga, Miroslava Karana, upravnice subotičkog ogranka Fondacije „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada, Ljubice Bertović, i istoričara Petra Đurđeva, u okviru tribine održane u Velikoj većnici Gradske kuće sinoć je u Subotici obeležena 31. godišnjica stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“.
Uz isticanje da je današnji dan težak za svakog Srbina, gradonačelnik Bakić je rekao da obeležavamo godišnjicu od zločinačke operacije „Oluja“ koju su u leto 1995. godine sprovele hrvatske vojne i civilne vlasti nad srpskim življem u Republici Hrvatskoj, proteravši ga iz severne Dalmacije, Like, sa Banije i Korduna.
„Danas obeležavamo dan kada su hiljade ljudi iz svojih domova krenuli putem bez povratka. Dan kada su kuće ostale prazne, kada su porodice otrgnute od svojih kandila, ognjišta, od svojih postelja, svojih trpeza, od svojih drumova i svojih njiva. Proterano je oko 250.000 Srba. Oko 2.500 ljudi je ubijeno, za još toliko se traga, a uništeno je skoro 25.000 njihovih kuća, poginulo je i nestalo 2.313 ljudi zato što su Srbi, 726 vojnika nije se vratilo svojim majkama i očevima. ’Oluja’ nije samo datum – ’Oluja’ su stradali, prognani, mučeni sa svojim imenima i prezimenima, ’Oluja’ su njihove sudbine. To su starice koje nisu uspele da ponesu slike unučadi. To su deca koja su odrasla daleko od svojih kolevki. To su očevi koji i danas gledaju u pravcu gde im je ostala stoka”, rekao je Bakić.
I dok danas obeležavamo naše veliko stradanje, najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, zločin bez kazne susedna država slavi kao svoju najveću pobedu, podsetio je on i dodao da se u Hrvatskoj 5. avgust slavi kao Dan pobede.
„Zamislite one koji slave suze stradalnika u ‘Oluji’… Zamislite slavlje zbog proterivanja, paljenja kuća, ubijanja hiljada ljudi od koji su većina bili civili“, kazao je Bakić.
Naglasio je da svake godine, ne samo na ovom mestu, nego na svakom mestu u Srbiji iznova tražimo snagu da razumemo ono što se desilo našem narodu, ne samo u „Oluji“, nego i mnogo puta u prošlom veku, kada smo ostali prepolovljeni posle Prvog velikog rata, kada smo terani u Jasenovac, Gradišku, Pag i druge logore, pa čak i logore za decu…i to od iste ruke.
„Najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, gnusni čin iživljavanja nad nemoćnim i golorukim narodom, zločin nad civilima i decom, neko slavi kao svoju najveću pobedu. Kada slave ‘Oluju’, kada slave tuđe žrtve i sopstvene grehe i to stojeći pred himnom, treba da se sete da stoje pred himnom koju je napisao Srbin čiji je grob u Novom Sadu“, istakao je Bakić.
Naveo je da svedočenje jedne starice, koje je zabeležio oficir italijanske vojske Salvatore Loi u svojoj knjizi, doslovce kaže da su „Hrvati silovali skoro sve žene, udate ili neudate, stare ili mlade. Decu su stavljali na muke, grabili sve što je bilo od vrednosti i trpali plen u kamione. Ono što bi ostalo, uništavali su a zatim bi sve od reda poubijali. Ustaše su pronašle jednu igru koja se sastojala u tome da istim pucnjem iz puške ubiju i majku i dete koje se grčevito nje držalo. Decu su vešali, čerečili, razbijali im glavu udarajući ih kundakom, ili bacajući ih na zemlju; na kraju su sve spalili.“
„Imamo li pravo da ovo zaboravimo? Nemamo! Možemo li ovo da ispričamo svojoj deci? Moramo!“, podvukao je gradonačelnik Bakić.
Istakao je da je veliki Jovan Dučić napisao jednu od najpoznatijih patriotskih pesama za vreme povlačenja srpske vojske preko Albanije, pod nazivom „Sinu tisućljetne kulture“, u kojoj Dučić sinu poručuje: ti nisi običan dečak, ti si naslednik jedne velike, stare kulture.
„Ova pesma nije samo zavet oca sinu – da čuva ime, veru i dostojanstvo, ovo je jasna poruka: pali smo, ali nismo poraženi! Poruka sinu je u stvari poruka celom pokolenju: čak i ako izgubimo sve, ne smemo izgubiti sebe! Završni stihovi su zakletva: ‘I ako ti otmu sve, ti ostani čovek, i ako ti otmu ime, ti ga opet stekni’. To je upravo ono što se u Krajini dogodilo. Došli su bez ničega, ali sa dostojanstvom. Hiljade očeva u Krajini morali su da ostave ognjišta stara vekovima i došli su ovde bez kuće, ali nisu došli bez imena. Došli su bez njive, ali sa pesmom i običajima. Došli su bez odeće, ali sa decom”, kazao je Bakić.
Dučić nas podseća da kultura ne živi u zidu, već u čoveku, rekao je on i dodao da „dok god ima nas koji pamtimo – ta kultura živi“.
„Braćo i sestre, starci koji su na prikolici od traktora – držeći u krilu ikonu i vreću krompira, jer ništa više nisu poneli – gledali kako iza njih kulja dim, a njihove kuće gore, nisu se tamo vratili, Ali unuci su zapamtili. I tu su, danas sede sa nama. To je ta ‘kultura’ o kojoj govori Dučić. To je ta kruška što je ostala u dvorištu, to je ikona, to je nedogorela sveća, to je izvor gde si se sa dedom napio vode, to je groblje gde su ti svi ostali, ako su grobovi još neoštećeni. Dučić je rekao: ‘Ne daj da ti otmu ime’. Pokušali su. Menjali su nazive sela. Rušili krstove. Ali nisu mogli da nam otmu slavu. Ni pesmu. Ni to kako se krstimo. U nekoliko dana nestao je jedan čitav svet – vekovi srpskog trajanja, crkve, manastiri, grobovi i porodična sećanja. Zatiranje tragova jednog naroda koje predstavlja najveću civilizacijsku sramotu”, kazao je Bakić.
Podsetio je da je patrijarh srpski Pavle više puta govorio o stradanju civila i nepravdi, naglašavajući i dubinu tragedije i potrebu za istinom: „Nepravda prema ljudima koji su vekovima živeli na svojim ognjištima ne može biti temelj nikakvog trajnog mira. Ljudska suza i nevino prolivena krv imaju svoju težinu koju istorija ne zaboravlja.”
„Oko četvrt miliona naših sunarodnika iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, oni koji su imali sreću da prežive golgotu tog kobnog avgusta 1995. godine, na kraju su završili u okrilju Republike Srpske i majke Srbije. Srbija je majka svakome od njih. Danas ovde, u našoj Subotici, na prostoru gde vekovima upućeni jedni na druge i drugačije, zajedno živimo, i međusobno se obogaćujemo, uz sve nesporazume i sukobe, spremni smo da iznova tražimo načine da zajedno gradimo budućnost“, podvukao je Bakić.
Naš narod je, podsetio je, toliko puta kroz stradanje i žrtve osvajao trenutke slobode i vaskrsenja.
„Kao hrišćani, imamo nadu da je konačna pravda Božja, jer pravda ljudska je izostala. I u prošlosti, ali i danas. Pravda Božja obasjaće kad-tad i naš narod na Kosovu i Metohiji, i Gazivode, i Babin Most, i Dečane i Devič, i sve manastire koje pokušavaju da nam otmu i da zatru sve što je srpsko. Nikada se kao danas nije prekrajala istorija!. Neka ova godišnjica bude opomena i zavet. Opomena da ne dozvolimo da nam se ovakve tragedije više dešavaju, a zavet da čuvamo ljudsko dostojanstvo, da tražimo istinu i pravdu, i da nikad ne zaboravimo“, naglasio je Bakić.
On je svoje obraćanje završio porukom koju je uputio našim potomcima.
„Draga omladino, mladi Srbi, i vi što niste Srbi ali volite zemlju u kojoj živite, svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra! Ne dajte da se zaboravi ni Jadovno, ni Jastrebarsko, Glina, Jasenovac, Petrovačka cesta, ni Bratunac, ni Staro Gracko, ni Banjska, ni Prizren, ni Vučitrn, ni Srbica, a još manje Gazimestan! Ne zaboravite stradanja vaših predaka, jer da nije bilo njih – ne bi bilo ni vas! Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u ‘Oluji’ i u svim pogromima, njihovim se stradanjima klanjamo! Srbija pamti. Živela Srbija!“, poručio je gradonačelnik Stevan Bakić.
Gost tribine, istoričar Petar Đurđev, izjavio je uoči početka tribine da je zahvalan organizatorima ovog događaja, Fondaciji „Svetozar Miletić“ i Savezu srpskih udruženja Severnobačkog okruga, što su ga pozvali da danas prozbori o toj važnoj stranici istorije i stradanju srpskog naroda na prostoru današnje Hrvatske.
„Imam izuzetno veliku i tešku obavezu da kroz istorijska dokumenta, analize i sinteze objasnim genezu tog zla koje je počelo u 19. veku, a na kraju se pojavilo u tim strašnim avgustovskim danima 1995. godine. Cilj ovog predavanja jeste da da dužno poštovanje žrtvama, da jasno utvrdi ko su zločinci i da objasni genezu ovog masovnog zločina koji se dogodio“, rekao je Đurđev.
Miroslav Karan je izjavio kako se danas ne sećamo samo brojeva, da se sećamo ljudi, očeva, majki, baka i đedova koji su sa svojim najmlađima u naručju i na traktorskoj prikolici krenuli na put u nepoznato, ne znajući gde će dočekati sutra.
„Zato možemo i moramo učiniti ono što je naša sveta obaveza – da ih nikada ne zaboravimo. Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga upravo zato postoji. Da čuva naše nasleđe, našu tradiciju, naš jezik, naše običaje i, iznad svega, kulturu sećanja. Jer narod koji zaboravi svoje stradalnike, polako zaboravlja i sebe“, istakao je Karan.
Ljubica Bertović je izjavila da je ove godine novina u obeležavanju godišnjice stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“ multimedijalni performans kojim je Fondacija „Svetozar Miletić“ želela da približi dešavanja iz 1995. godine upravo mlađoj populaciji koristeći veštačku inteligenciju pomoću koje je oživela slike iz kolone, montirala ih u kratki video film i putem projektora prikazala na zidu Narodnog pozorišta.
„Isti film sugrađanima je bio dostupan i putem bilborda na centralnim gradskim raskrsnicama. Ovaj nesvakidašnji pristup naišao je na pozitivne ocene kod sugrađana koji su zastajali i sa pažnjom posmatrali multimedijalni performans“, naglasila je Ljubica Bertović.
Grad Subotica