Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je uz pomoć donacija svojih članova i simpatizera kupilo Slavujev lug, šumu površine 2 ha, koja se nalazi u Banatu, u opštini Plandište. Ovo je prva šuma koju je otkupila i na taj način sačuvala zajednica ljubitelja ptica u Srbiji. Već su preduzeti prvi koraci ka njenom proučavanju, zaštiti i unapređenju.
Polovinom 2025. godine DZPPS je pozajmljenim sredstvima kupilo Slavujev lug, a krajem godine pokrenuta je kampanja u kojoj su članovi, simpatizeri i pratioci na društvenim mrežama pozvani da doniraju novac kako bi se uložena sredstva povratila. Odziv je bio neočekivano brz: za samo 25 dana 359 ljudi se odazvalo i svojim donacijama čak premašilo potrebnu sumu od 9 hiljada evra.
„Pomalo smo iznenađeni brzinom kojom se čitava akcija razvila, ali znamo da postoje ljudi koji ovakav vid zaštite prirode prepoznaju kao važan. Postoje zajednica, solidarnost i spremnost da se zajednička dobra štite ne samo rečima. A postoji i trajni osećaj gorkog iskustva ugrožavanja i gubitka prirodnih vrednosti širom naše zemlje i verujemo da je ovo odgovor na to“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS-a.
Slavujev lug se prostire na gotovo 2 hektara, u neposrednoj blizini reke Brzave. Nalazi se na granici dva Međunarodno značajna područja za ptice (IBA) – Vršački ritovi i Gornje Potamišje, a u blizini je i Predeo izuzetnih odlika „Potamišje“. Reč je o samonikloj šumi staroj najmanje 30 godina, u kojoj žive brojne strogo zaštićene vrste ptica (slavuj, vuga, grlica, vijoglava, žune, grmuše). U neposrednoj blizini nalazi se i jedno od novijih gnezda orla krstaša, kritično ugrožene vrste.
Samo 7% teritorije Vojvodine nalazi se pod šumama, što je čini najmanje pošumljenom regijom u Evropi. Brojna šumska staništa su usitnjena i rascepkana, premala da bi formalno bila zaštićena, pa ove zelene oaze lako i brzo nestaju pod pritiskom profita. Jedini način da se ovakve šume sačuvaju od seče jeste da budu otkupljene.
Prvi koraci ka zaštiti i unapređenju Slavujevog luga već su preduzeti. Nedavno su u šumi postavljene kamere koje će beležiti prisustvo životinja. U saradnji sa šumarskim stručnjacima priprema se plan prema kojem će se u narednom periodu postepeno uklanjati prisutno invazivno drveće, a sadnjom dugovečnih, plodonosnih vrsta poboljšati kvalitet šume i stanište za brojne divlje vrste.
„Da bi se ostvario širi efekat, potrebno je mnogo ovakvih šuma širom Srbije. Zato verujemo da je ovo samo prvi korak u ovakvom pristupu. Akcija nije završena, ljudi i dalje mogu da doniraju ako to žele, a taj novac će isključivo biti namenjen budućoj kupovini ili očuvanju šuma“, kaže Ružić i dodaje: „Ukoliko neko poseduje šumu i želi da je sačuva ili poboljša njenu biodiverzitetsku vrednost, tu smo da podelimo sva svoja znanja i pomognemo u tome.“