STUDENTSKA LISTA POD LUPOM: PETROV I MILETIĆ OTKRIVAJU ŠTA DONOSI REGISTRACIJA U APR! “NE DAJE IM PRAVNI OSNOV DA IZAĐU NA IZBORE”

Posebna pažnja bila je posvećena pravnom statusu organizacije koja je registrovana u APR-u, ali i tome šta takva registracija zapravo znači ukoliko bi njeni predstavnici želeli da učestvuju na parlamentarnim izborima.

Vladan Petrov je objasnio da sama registracija u APR-u nije dovoljna za izlazak na izbore, naglašavajući da postoje precizno definisani zakonski uslovi za podnošenje izborne liste.

– Ja samo na osnovu ovoga što ste rekli i što sam pročitao u medijima, a to se nekad menja iz dana u dan, mogu da kažem sledeće: ta studentska lista ili studenti u blokadi, kako su registrovani? Registrovani su u APR-u kao udruženje građana. Međutim, da bi oni učestvovali na izborima, po Zakonu o izboru narodnih poslanika, da bi mogli da predlože svoju izbornu listu, oni moraju da formiraju grupu građana od najmanje 10 birača osnivača, da zaključe politički sporazum koji će biti kod notara overen, i onda tu izbornu listu, kada budu raspisani izbori, mogu da predaju – objasnio je Petrov.

On je ukazao i na, kako je naveo, problem relativnosti samog pojma “studentska lista”, budući da se tokom prethodnog perioda više puta dešavalo da se određeni pojedinci povezuju sa studentskim blokadama, a da se potom pojedini plenumi ili druge strukture od njih ograđuju.

– Ono što Dejan i ja gotovo pa sad više od godinu i po dana govorimo, tačno je da ne bežimo od toga da se bavimo tom studentskom listom. Ali isto tako, čini mi se da je važno ukazivati i na relativnost čitavog tog pojma studentske liste. Zašto? Pa mi vrlo često neke ljude uvršćujemo u tu listu, ili neko drugi to radi, pa onda mi to komentarišemo. Onda se posle nekoliko dana ispostavi da se neki plenum ili ko već, ko stoji iza toga, od njih distancirao, ogradio – rekao je Petrov.

“Bili su prisutni na sednici na kojoj nemaju pravo da učestvuju”

Govoreći o načinu političkog delovanja studentskih blokada, Petrov je napravio paralelu sa događajima na Univerzitetu, navodeći da je, prema njegovom viđenju, određeni obrazac ponašanja postojao još na samom početku blokada.

– Problem je u nečemu što je nastalo na samom početku. U metodologiji rada ili nije rada, nego političkog delovanja, onih koji stoje iza te takozvane studentske liste. Pre studentskih blokada, nekoliko meseci, ili možda pred same studentske blokade, imali smo jednu sednicu naučnog veća, na koju su naprasno, gotovo bez najave, ušli neki studenti. Ja namerno kažem neki, jer ne ulazim u to da li su imali aktivan status ili nisu, ali su ušli na sednicu naučnog veća i stali iza leđa jednog broja profesora – naveo je Petrov.

Petrov je objasnio da ga je posebno iznenadila atmosfera koja je tada vladala na sednici naučnog veća, kao i činjenica da, prema njegovim rečima, niko od prisutnih profesora nije postavio pitanje zbog čega su se studenti pojavili na sednici.

– Čudio sam se atmosferi koja je tada nastala na sednici veća. Kada su ti studenti ušli, pitao sam: “A ko su sad ovi?” Pošto sam rodom iz Smedereva, rekao sam: “Koji su ovi?” Većinu njih nisam mogao da prepoznam. I tu je suština. Niko od profesora na toj sednici naučnog veća nije našao za shodno da postavi upravo to pitanje: ko su ti ljudi i šta rade na sednici na kojoj nemaju pravo da učestvuju – rekao je on.

Prema njegovim rečima, upravo je tada počelo svojevrsno prihvatanje nove situacije, nakon čega su se, kako je naveo, isti ljudi pojavili i u kasnijim događajima.

– Kao da su svi pristali na njih. To pristajanje se tada svodilo na to da malo pognete glavu. Neću reći da su vam naređivali, tada još to nije bilo tako, ali su prosto bili prisutni na mestu na kojem im nije mesto. Bili su prisutni na sednici na kojoj nisu imali pravo da učestvuju. Nekoliko meseci kasnije, ti isti, pod znacima navoda, studenti odjednom kandiduju rektora Vladana Đokića – objasnio je Petrov.

“Registracija u APR-u nije dovoljna za izlazak na izbore”

Govoreći o mogućnosti da studentska lista izađe na izbore, Petrov je naglasio da sama registracija u Agenciji za privredne registre ne daje pravo organizaciji da učestvuje u izbornom procesu.

– Ne, ta registracija sama po sebi ne daje im pravni osnov da kao takvi učestvuju na izborima. Da bi se podnela izborna lista, morate biti registrovana politička stranka, koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Ovo udruženje građana nema svojstvo, odnosno pravni kapacitet da može da bude legalan i legitiman učesnik na izborima – naglasio je profesor.

On je ocenio da se kroz dosadašnje poteze, prema njegovom mišljenju, stvara svojevrsni paralelni sistem.

– Po svemu ovome što analiziramo prethodnih godinu i sedam, osam meseci, možda čak i duže, jasno je da oni u stvari ne žele da poštuju pravne propise sopstvene države, odnosno Republike Srbije. Jednostavno uspostavljaju svojevrsni paralegalni sistem. To je svojevrsni pravni simulakrum, privid. Običan građanin, koji je pravni laik i ne bavi se politikom, može da kaže: “Pa čekaj, postoji neko udruženje građana, registrovano je u APR-u, dakle sve je u redu.” Jeste u redu to što su registrovani, ali pitanje je koju vrstu aktivnosti takvo udruženje, prema našem ustavnom i zakonskom poretku, može da obavlja – rekao je Petrov.

On je ukazao i na proceduru koju bi, ukoliko dođe do raspisivanja izbora, bilo neophodno ispoštovati.

– Ta grupa građana mora da ima najmanje deset birača, odnosno osnivača, i da zaključi politički sporazum među sobom, koji mora biti verifikovan. Dakle, to nisu stvari koje mogu da se preskoče zato što je neko registrovan u APR-u – naveo je Petrov.

“Tek će biti turbulencija”

Govoreći o sve izraženijim nesuglasicama između blokadera, građanskih zborova i opozicionih grupacija, Dejan Miletić ocenio je da su takve turbulencije bile očekivane i da će ih, kako je rekao, tek biti.

Posebno se osvrnuo na položaj rektora Vladana Đokića i pitanje koga on, prema njegovom mišljenju, danas predstavlja.

– Naravno da smo mogli da očekujemo turbulencije i tek će ih biti u svakom pogledu. Kolega Petrov je pomenuo jedan fenomen: imate rektora koji se ograđuje od svoje države i kontrira državi koja ga finansira. To je, suštinski, univerzitet. A onda imate situaciju da ga odbacuju upravo oni koje on, navodno, zastupa. I sada se postavlja pitanje: koga taj čovek zapravo zastupa? Da li zastupa one koji ga odbacuju, državu kojoj je okrenuo leđa ili studente koje nije hteo da primi? – upitao je Miletić.

On je ocenio i da bi potencijalni kandidati za studentsku listu trebalo javno da reaguju na navode koji se o njima pojavljuju u javnosti.

– Gledam portale, N1, Novu S, Danas i čekam da neko kaže: “To nije istina, ne znam o čemu se radi.” Očekujem neku reakciju, neki demanti. Ali niko ne reaguje, kao da se ništa ne dešava. Očekujem da neko od tih potencijalnih kandidata kaže: “Čekajte, ljudi, nećete sa mnom tako. Ja znam ko sam i šta sam.” To bi bila normalna reakcija – rekao je Miletić.

Govoreći o tome ko bi mogao da stoji iza buduće liste, Miletić je ukazao na, kako tvrdi, uticaj stranog faktora, ali i na neizvesnost oko toga ko će se na kraju naći na listi.

– Strani faktor. Negde je neko to pomenuo, a meni se to dopalo, jer sam kao mlad čovek istraživao tajna društva. Karbonari su bili preteča masonerije, a pominjali su se i kao preteča komunističke partije. Suština je u tome da uvek znate samo onog iznad sebe. Ali mi se približavamo izborima i moramo da vidimo ko će biti na čelu te liste i ko će biti na njoj. Videćemo. Za sada niko nije siguran, sve je neizvesno. Morate da budete poslušni, morate da ćutite, zabijete nos u zemlju i čekate, pa se molite Bogu da možda niste nepodobni i da će neko proceniti da ipak jeste podobni – rekao je Miletić.

Šta je studentska lista?

Miletić je potom kritikovao ideju potencijalne studentske liste, postavljajući pitanje šta bi bio njen konkretan program ukoliko bi izbori bili raspisani u kratkom roku.

– Krenimo od toga da izbori budu za dva meseca. Šta ćemo onda? Da li je moguće organizovati se za dva meseca? Ako neko nema program, osim rušenja predsednika Vučića i ove vlasti, onda je to ceo program. A ako je tako, nisu mu potrebni ni ljudi. Kažu: “Stavićemo bezimene.” Tu niko suštinski ne preuzima odgovornost za realizaciju bilo čega, osim za rušenje. To je cela filozofija tog udruživanja i upravo tih blokada. I kada neko kaže studentska lista, ja pitam: koja studentska lista? – rekao je Miletić.

On je posebno problematizovao pitanje ko bira potencijalne kandidate i ko bi za njih preuzeo odgovornost.

– Ova koja vetira? Ova koja imenuje i vetira rektora? Koga rektor zastupa? Pobunjene profesore? Možda će se pojaviti profesorska lista sa Đokićem na čelu. Ja se zaista pitam šta je ideja i kako dozvoliti da neko upravlja tvojim statusom bez ikakvih realnih parametara. Vi nemate ništa konkretno za šta možete da se uhvatite – rekao je Miletić.

Govoreći o opoziciji, Miletić je ocenio da se deo političkog delovanja, prema njegovom mišljenju, svodi na rušenje postojećeg sistema, bez jasnog odgovora na pitanje šta bi usledilo nakon toga.

– Kaže se: “Transformiraćemo RTS.” To je sada važna komponenta. Zašto? Zato što je on dobro zarađivao kroz marketing i saradnju sa RTS-om, a sada mu ne odgovara struktura. I neće da kaže: “Ponovo ću da napravim biznis strukturu”, nego kaže: “Ja ću da srušim to.” Hoće da sruši, ali kako će da gradi? Ne kaže ko će da dođe i šta će da radi. To nije važno. Važno je da će on nešto zaustaviti i srušiti. Tako i ovi ljudi. Njima je važno da zaustave i sruše, ali se ne govori šta dolazi posle toga – rekao je Miletić.

Miletić je iz ličnog ugla govorio o studentskim idealima i promenama koje je i sam želeo u mladosti, ističući da je tada razmišljao o tome kako da doprinese društvu, a ne o uništavanju drugih.

– I ja sam bio mlad čovek i imao sam ideale. Mislio sam da treba da se menjamo i da mogu da doprinesem tome. Sve je to u redu. Ali nisam imao ideju da nekoga uništim, uhapsim, ubijem ili proteram. To mi zaista nije padalo na pamet. Razmišljao sam kako da doprinesem da stvari budu bolje – zaključio je Miletić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs