“STUDENTI” NE ZNAJU DA LI SU DOŠLI ILI POŠLI: Niti programa, niti osnovne pismenosti

POSEBNO upada u oči činjenica da pojedini učesnici imaju ozbiljne probleme sa izgovorom osnovnih reči i formiranjem smislenih rečenica.

Mesecima nakon što su sa ulica i plenuma samouvereno uzvikivali “Raspiši izbore“, studenti blokaderi su priznali ono što je svima bilo jasno od samog početka – nemaju ni plan, ni program, ni hrabrost da stanu iza sopstvenih zahteva. 

To potvrđuje i skorašnji snimak sa terena koji otvara niz pitanja o ozbiljnosti i kredibilitetu studentskog pokreta koji pokušava da se nametne kao društveno relevantan faktor. Umesto jasnih zahteva, argumentovane kritike i artikulisanog programa, u prvi plan izbija konfuzija, loša priprema i nedostatak elementarnog javnog nastupa.

Posebno upada u oči činjenica da pojedini učesnici imaju ozbiljne probleme sa izgovorom osnovnih reči i formiranjem smislenih rečenica.

U trenutku kada se obraćaju javnosti i pokušavaju da pošalju političku ili društvenu poruku, to deluje ne samo neozbiljno, već i sramotno za pokret koji sebe predstavlja kao glas mladih i obrazovanih.

Još veći problem predstavlja potpuni izostanak programa. Na snimku na konstataciju osobe prekoputa da nemaju konkretne ciljeve, niti jasnu političku platformu, nema nikakvog odgovora.

“Nismo došli sada ništa da nudimo, došli smo da se informišemo” – kaže student blokader, dok njegova koleginica nemo stoji pored njega držeći u ruci neke papire.

Dodatni paradoks je izbor lokacije. Naime, skup je organizovan u pečalbarskom predgrađu gde većina ljudi radi u inostranstvu.

Na to student odgovara: “Upućeni smo u to”.

Sve to ostavlja utisak improvizacije i neozbiljnosti. Bez jasne poruke, bez ljudi i bez osnovne komunikacione veštine, studentski pokret ne deluje kao nosilac promena, već kao skup bez jasnog smisla i dometa.

(24sedam)