MASIVNI vojni manevri koje Kina izvodi u neposrednoj blizini strateški važnog grebena Skarboro pokrenuli su novu spiralu bezbednosne krize na Dalekom istoku.
Foto: Kateryna Sheviakova / Alamy / Profimedia
Ovaj potez Pekinga stiže kao direktan odgovor na pokušaje vlasti iz Manile da, uz pomoć zapadnih saveznika, učvrste svoje prisustvo u ovom delu pacifičkog arhipelaga. U kombinovanim vežbama kineske armije angažovani su moderni raketni razarači, lovačka avijacija i izviđački dronovi, što je borbenu gotovost u ovom delu sveta podiglo na najviši nivo.
Zvanični izveštaji Komande Južnog vojnog okruga kineske vojske potvrđuju da manevri služe za proveru brze reakcije u uslovima visoke napetosti. Kineski vojni zvaničnici ističu da su ove akcije „neophodan i potpuno legitiman odgovor na provokacije pojedinih zemalja koje narušavaju mir i stabilnost“. Istovremeno, kineska obalska straža sprovela je posebne taktičke vežbe, uvežbavajući presretanje, ulazak na tuđe brodove, inspekciju tereta i prisilno uklanjanje tuđih plovila koja uđu u zonu koju Peking smatra svojom suverenom teritorijom.
Spor oko jedne hridi: Huangjan za Peking, Bajo de Masinlok za Manilu
U središtu najnovije krize nalazi se sporni greben udaljen oko 230 kilometara zapadno od filipinskog ostrva Luzon. Sam naziv ove krizne pomorske tačke oslikava dubinu geopolitičkog jaza između dve prestonice. Dok Peking ovu hrid naziva Huangjan Dao i decenijama je tretira kao deo svoje vekovne teritorije, Manila je u svojim zvaničnim mapama vodi kao Bajo de Masinlok, insistirajući na tome da lokalitet u potpunosti potpada pod njen ekskluzivni ekonomski pojas.
Da tajming vojnih vežbi nije slučajan, potvrđuju i vojni stručnjaci na Dalekom istoku. Manevri su usledili neposredno nakon što su filipinske snage završile zajedničke pomorske patrole sa nekoliko zapadnih i regionalnih saveznika. Pored toga, ova demonstracija sile dolazi odmah nakon novog incidenta na moru, kada su kineske vojne snage i obalska straža blokirale filipinski logistički brod „Lapu-Lapu“. Taj brod je pokušao da dopremi zalihe i humanitarnu pomoć vojnicima stacioniranim na drugom spornom sprudu u ovom arhipelagu, poznatom kao Drugi Tomasov plićak, što je dovelo do prekida te operacije zbog rizika od direktnog sukoba.
Signal Manili i upozorenje Vašingtonu
Vojni analitičari ocenjuju da Peking ovom munjevitom reakcijom šalje nedvosmislenu poruku Manili da neće tolerisati pokušaje internacionalizacije ovog teritorijalnog spora. Ratni manevri visoke preciznosti, koji uključuju modernizovane podmornice, raketne razarače i borbene avione JL-10, konstruisani su tako da demonstrativno pokažu apsolutnu vojnu dominaciju u ovom delu arhipelaga. Kineska strana čvrsto insistira na stavu da su filipinske pretenzije u direktnoj suprotnosti sa ranijim bilateralnim dogovorima, ali i sa obavezujućom Deklaracijom o ponašanju strana u Južnom kineskom moru.
Sa druge strane, vojni i diplomatski krugovi u Manili oštro su osudili najnovije poteze Kine, karakterišući ih kao „otvorenu i ilegalnu agresiju“ koja gazi međunarodno pravo. Filipini se u odbrani svojih pozicija sve otvorenije i čvršće oslanjaju na bezbednosni pakt sa Vašingtonom, koji redovno demonstrira prisustvo svojih ratnih brodova pod plaštom operacija „slobode plovidbe“. Međutim, najnovija eskalacija šalje jasan signal da prisustvo američke Sedme flote u ovom trenutku nema realnu moć odvraćanja. Kineska ambasada u Manili ove nedelje je uputila retko oštar demarš Beloj kući, upozorivši Sjedinjene Države da „prestanu sa dolivanjem ulja na vatru“ i podstrekivanjem filipinskih vlasti na provokacije. Umesto povlačenja, Peking na terenu nastavlja da faktički učvršćuje status kvo – ubrzanom izgradnjom naprednih radarskih stanica za ekološki i vojni monitoring, kao i neprekidnim patrolama pomorske milicije koja bukvalno fizički blokira pristup spornim grebenima.
Milijarde barela nafte pod morskim dnom
Vodeni masiv koji zapljuskuje obale Jugoistočne Azije daleko je više od poprišta vojnog nadmetanja – on je jedan od najvažnijih pomorskih prolaza na planeti. Preko ovih ruta godišnje prođe trgovina vredna više od tri hiljade milijardi dolara. Ovo je vitalni energetski koridor bez koga bi privrede Kine, Japana i Južne Koreje doživele kolaps u roku od nekoliko nedelja. Međutim, glavni razlog sukoba krije se ispod površine vode. Prema procenama Ujedinjenih nacija, pod morskim dnom leže ogromna, netaknuta nalazišta od oko 11 milijardi barela nafte i čak 190 hiljada milijardi kubnih stopa prirodnog gasa. Upravo zbog toga, kontrola nad naizgled nebitnim plićacima i hridima ima ogromnu geostratešku težinu, koja prevazilazi samu vrednost nekoliko metara golih koralnih stena.
Svet na rubu pacifičkog požara
Najnovije zaoštravanje situacije oko spornih hridi jasno oslikava činjenicu da je Južno kinesko more postalo ključna globalna arena na kojoj se direktno odmerava budući balans moći između Vašingtona i Pekinga. Dok Kina kroz demonstraciju vojne sile uspostavlja novo faktičko stanje na terenu – stavljajući do znanja da nema nameru da odstupi ni pedalj od onoga što vidi kao svoje istorijsko pravo – Manila ubrzanim uvlačenjem u šire zapadne koalicije pokušava da kompenzuje očiglednu vojnu asimetriju.
Najveća pretnja u ovom trenutku ne leži u svesnoj nameri bilo koje strane da pokrene otvoreni ratni sukob. Opasnost se krije u naelektrisanoj atmosferi na samom terenu, gde bi jedna pogrešna komandna procena, slučajan sudar brodova ili prebrzo povlačenje obarača u vazdušnom prostoru mogli da pokrenu nekontrolisanu lančanu reakciju. U takvom scenariju, iskrica sa udaljenog grebena brzo bi zapalila sukob nesagledivih razmera u koji bi, po prirodi svojih odbrambenih ugovora, neizbežno bile uvučene najveće nuklearne sile današnjice.
BONUS VIDEO:
ZAJEDNIČKA VEŽBA: Filipini, SAD i Francuska u Zapadnom filipinskom moru
