Stigle svetinje sa Hilandara pred kojima se molio i sam Sveti Sava: Ovo su ikone kojima vernici mogu da se poklone u Beogradu

Najveće srpske svetinje sa Svete Gore, pred kojima se molio i sam Sveti Sava, stigle su u Srbiju, a već od sutra verni narod će imati istorijsku i neponovljivu priliku da im se pokloni!

Na izložbi posvećenoj 850. godišnjici rođenja Rastka Nemanjića, koju Muzej SPC organizuje u Galeriji SANU počevši od danas pa do 19. jula, moći će da se vide hilandarske ikone Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije, Mlekopitateljnice, Svetog Save i Svetog Simeona, replike hilandarskog igumanskog štapa i paterice Svetog Save Osvećenog, Karejskog tipika i ikone Bogorodice Trojeručice.

Za sve žene u Srbiji ovo je jedinstvena blagodet da se nađu pred svetogorskim relikvijama jer im je pristup Atosu strogo zabranjen.

“Jedinstvena prilika i za žene”

Episkop lipljanski Dositej je na dočeku ikona na aerodromu “Nikola Tesla” naglasio njihov značaj:

– Stojimo pred ovim velikim svetinjama, svetinjama koje imaju konstitutivni značaj za naše formiranje kao krštenog, slovesnog naroda.

Zahvaljujući angažovanju patrijarha Porfirija i ugledu koji SPC ima u prijateljskoj Grčkoj i njenim najvažnijim ustanovama, Beograd i sav srpski pravoslavni rod doživeće ovaj redak blagoslov.

– Kao teolog preporučio bih svakom pravoslavnom verniku da ode i da poseti izložbu, te uzme blagoslov za sebe i svoju porodicu. Ovo je jedinstvena prilika i za žene, koje ne mogu da idu na Svetu Goru, ne samo jedinstvena prilika nego i dokaz da se monasi Svete Gore mole za sve naše majke, sestre, žene – naglasio je za Kurir Miloš Stojković.

Narod koji ima duhovnu snagu

Značaj ikona i relikvija koje su stigle u Beograd jeste ogroman, pa se izložbe sa takvim predmetima organizuju jednom u 50 godina, podseća ministar kulture Nikola Selaković:

– Narod koji ima ovakve svetinje, ovakvu umetnost i kulturu, koja je preživela milenijum i više, a konkretno ove svedoče poslednjih 800 godina, jeste narod koji ima duhovnu snagu. Onaj koji baštini, ko drži u životu sve ove svetinje – to je SPC.

Vernici će imati prilike da se poklone sledećim svetinjama:

Mozaična Bogorodica Odigitrija

Pred njom je usnuo u Gospodu Stefan Nemanja, u monaštvu proslavljen kao Sveti Simeon Mirotočivi. Ikona je rad solunskih majstora s kraja 12. veka. Najstarija je ikona sačuvana u riznici manastira Hilandara. Kako je sam Sveti Sava posvedočio u Žitiju Svetog Simeona, monah Simeon je zatražio na samrti ikonu Bogorodice da pred njom preda duh svoj Gospodu.

Bogorodica Mlekopitateljnica

Svetinja Savine isposnice u Kareji. Po poznijem predanju, ikonu je naslikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, a Sveti Sava ju je tokom svog putovanja u Svetu zemlju dobio u manastiru Svetog Save Osvećenog u Jerusalimu zajedno sa patericom Svetog Save i ikonom Bogorodice Trojeručice, prema zaveštanju osnivača Svetog Save Osvećenog u VI veku.

Hrist Pantokrator

Po mnogima najlepša ikona Hrista Pantokratora, remek-delo vizantijskog slikarstva, datirana 1260. godine.

Sveti Sava i Sveti Simeon

Čuvenu ikonu Svetog Save i Svetog Simeona ikonografske pojedinosti opredeljuju u XV stoleće.

Hilandarski igumanski štap

Replika dara Aleksija III Anđela iz 1199. godine, izrađenog od abonosa, jaspisa, srebra, pozlate i drugog dragog i poludragog kamenja. Bio je simbol potvrde da novoosnovani srpski manastir i njegovo bratstvo na Atosu imaju pravo da samostalno postavljaju naredne, izabrane starešine manastira.

Paterice Svetog Save

Tokom svog prvog pokloničkog putovanja u Svetu zemlju 1229. Svetom Savi su darovane u Velikoj lavri Svetog Save Osvećenog. Sveto predanje kaže da je pre svoje smrti Sava Osvećeni odredio da se njegov štap (paterica) postavi uz ikonostas glavne crkve njegovog manastira i prorekao da će sa Zapada doći njegov imenjak, monah carskog roda koji će uzeti njegovu patericu.

Karejski tipik

Prepis iz prve četvrtine XIII veka, osnivački akt kojim su propisana i pravila posta i bogosluženja Isposnice Svetog Save Osvećenog u Kareji.

Bogorodica Trojeručica

Replika ikone za koju nas sveto predanje uči da je pripadala Svetom Jovanu Damaskinu, čija se odsečena desnica iscelila posle molitve pred njom. Sveti Sava ju je doneo iz Damaska, a izvesno vreme bila je i u manastiru Studenici, odakle je na čudesan način 1661. godine dospela na Svetu Goru, pred manastir Hilandar.