OD kada su uvedena nova pravila deklarisanja, proizvodi koji pored mlečne komponente sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti, na rafovima su jasno obeleženi posebnom oznakom.
Foto: olga Yastremska / Alamy / Profimedia
Žuti trougao sa znakom uzvika i natpisom „nije 100 odsto mlečni proizvod” očigledno nije prošao nezapaženo među potrošačima, a pojedini predstavnici mlekarske industrije tvrde da je promet takvih proizvoda opao i do 50 odsto.
Poseban sistem označavanja primenjuje se od 1. avgusta prošle godine i odnosi se na proizvode od mleka, poput sira, surutke, pavlake, pasterizovanog mleka, proteina mleka i maslaca, ali i na pekarske i poslastičarske proizvode, kao što su punjena peciva, burek, pite, lisnata testa, kolači, različiti margarinski i drugi namazi, ukoliko sadrže biljna ulja i masti sa mlečnom komponentom.
Propisima je predviđeno i da proizvodi koji nisu mlečni, uključujući i one bez mlečne komponente, ne mogu u nazivu, oglašavanju ili reklamiranju koristiti izraze koji se vezuju za mlečne proizvode, poput „sir”, „biljni sir”, „analog sira”, „tip sira”, „inspirisano”, „a la” i sličnih navoda.
Jedan od vlasnika mlekare koja na domaćem tržištu posluje gotovo tri decenije kaže za portal Biznis.rs da su proizvođači koji u asortimanu imaju i proizvode sa biljnim mastima praktično predstavljeni kao „veliki neprijatelji mlekarske industrije”.
– Mi pre svega proizvodimo klasične mlečne proizvode, ali i proizvode koji sadrže biljne masti, i svi su oni uredno deklarisani, na poleđini svakog proizvoda. Međutim, stvoren je utisak da varamo potrošače i plasiramo proizvode koji samo liče na mlečne. Takva percepcija nanela nam je veliku štetu u poslovanju – navodi on.
Prema njegovim rečima, problem nije samo u obavezi deklarisanja, već u izgledu same oznake. Žuti trougao sa crvenim znakom uzvika, kako kaže, kod kupaca stvara utisak da je reč o zdravstveno spornom proizvodu, iako su takvi proizvodi dozvoljeni za proizvodnju i prodaju.
– Ljudi uzmu proizvod u ruke, vide oznaku i vraćaju ga na policu. Zbog toga se pojedini proizvodi danas prodaju u znatno manjim količinama nego ranije – kaže sagovornik Biznis.rs.
On smatra da je sporno i to što se ovakav način označavanja odnosi pre svega na određene proizvode iz mlekarske industrije, dok se ista praksa ne primenjuje na druge prehrambene proizvode koji takođe sadrže palmino ulje, poput keksa, čokolade i konditorskih proizvoda.
Cilj je jasnije deklarisanje, a ne zabrana prodaje
Iz Privredne komore Srbije, međutim, poručuju da je obaveza posebnog označavanja uvedena upravo zbog učestalih zloupotreba i nepreciznog deklarisanja u sektoru mlečnih proizvoda.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS Nenad Budimović kaže za Biznis.rs da je u mlečnoj industriji bilo najviše proizvoda koji su se predstavljali kao sirevi ili drugi mlečni proizvodi, iako su u značajnoj meri sadržali biljne masti.
– Zbog toga je uvedena obaveza jasnog označavanja kako bi potrošači tačno znali šta kupuju – objašnjava Budimović.
On ističe da poređenje sa konditorskom industrijom nije u potpunosti opravdano, jer se u čokoladama i drugim slatkišima prisustvo biljnih masti već godinama navodi u sastavu proizvoda. Problem je, kako kaže, bio u proizvodima koji su ličili na sir ili kačkavalj, a sadržali su visok udeo biljnih masti, zbog čega potrošači često nisu bili dovoljno informisani o njihovom stvarnom sastavu.
Budimović naglašava da novi propisi nisu zabranili proizvodnju niti prodaju takvih proizvoda, već su uveli obavezu transparentnijeg deklarisanja.
– Ne može se reći da su palmino ulje ili biljne masti štetne. Cilj nije bio da se bilo ko eliminiše sa tržišta, već da se spreče obmane potrošača. Ako na pici očekujete kačkavalj ili trapist napravljen od mleka, onda treba da znate da li je zaista reč o takvom, a ne biljnom proizvodu – zaključuje Budimović.
(Agronews)