Износ девизне штедње крајем марта износио је 16,3 милијарди евра, а динарске око 2,14 милијарди динара, и константно расте. Према последњем истраживању под називом “Аик банк пулс”, неки митови о штедњи се разбијају, као што је уврежено мишљење да су старији склонији штедњи. То више није тако, јер о неком виду чувања новца највише брину особе старости од 30 до 39 година.
Времена се мењају – истраживање разбило митове о штедњи у Србији
Времена се мењају – више не важи стереотип да мушкарци зарађују, а жене троше, јер је међу штедишама четири одсто више жена. Динарска штедња је мања од девизне, али исплативија, док регион Београда и Шумадије предњачи у штедњи у односу на остатак Србије.
Поред осећаја сигурности кроз штедњу, грађани штеде и за конкретне циљеве. Међу популацијом 18–29 година то је куповина стана и аутомобила. За оне од 30 до 39 година родитељство, а код испитаника старијих од 65 година здравствена ситуација.
Тридесет три одсто грађана одлучило се да почне да штеди у претходне три године. Главни разлози скоро за половину њих јесу навике које су стекли у породици. Такође и због несигурности од спољашњих фактора, страха од губитка посла или инфлације.
Извршни директор АИК банке Петар Јовановић каже да би каматна стопа по правилу требало да покрива инфлацију у тој години и да се на тај начин омогућава заштита вредности новца који поседују.
“Ако се тај новац држи у сламарици или у сефу или на неком другом месту, инфлација је та која умањује вредност тог новца”, наводи Јовановић.
Штедња од 100 евра месечно, колико добијете после 10 година
Сигурност депозита је увек већи мотив за штедњу од приноса на камате. Међутим, и дужина рока има значајну улогу. Ако бисте, на пример, сваког месеца одвајали сто евра штедње уз садашње тржишне услове и камату од три одсто годишње, после 10 година бисте подигли 13.000 евра. Ако бисте то учинили на 30 година, принос би био 52.000 евра.
Међутим, многи се одлучују за штедњу куповином стана и издавањем те некретнине. Али, ако је поврат кредита дужи од 15 година, та инвестиција није исплатива.
Економисти кажу да су банке почеле да упоређују исплативост извора депозита које су могле да позајме из иностранства или из домаће штедње, и зато маневришу и нуде исплативије камате и на динарску и на девизну штедњу.
Банке нуде и улагања у фондове
Међутим, осим штедње, банке желе да привуку вишак новца нудећи улагања у фондове са већим приносом, али и ризиком, и ту је већ прикупљено три милијарде евра.
Декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић каже да нуде целу “фамилију” инвестиционих фондова, од оних нискоризичних, стабилних, који су врло блиски штедњи, такозваних фондова новца.
“Има у еврима, има у динарима, наравно да је мало атрактивнији у динарима, преузимате ризик кретања девизног курса. Имате балансиране са неким умереним нивоом ризика, али атрактивнијим приносом, на неком средњем нивоу, и имате такозване алтернативне фондове који доста ничу”, наводи Грубишић.
За сигурност штедних депозита држава гарантује за 50.000 евра по улогу, а ту је и Агенција за осигурање депозита која има гарантни фонд у који саме банке уплаћују премију осигурања пропорционално ризику.
