Трећа станица у шампионату Формуле 1 2026. године је Земља излазећег Сунца. Организатори Велике награде Јапана, последњег викенда у марту, на Међународној тркачкој стази Сузука дочекују љубитеље врхунске вожње и технички најнапреднијих четвороточкаша на планети.
Стаза застрашујуће репутације редовно је позорница на којој се одвија драма достојна Шекспира кроз узбудљиве трке и величанствену сценографију коју пружа пејзаж префектуре Мије.
Такмичење на овој стази дуго је важило за једну од најзанимљивијих трка у календару Формуле 1 и то не само зато што је годинама затварала сезону и одређивала нове носиоце титула возача и конструктора године.
Својим специфичним дизајном Сузука пружа савршену комбинацију ризика и награде за оне који се одваже, али захтева врхунску вештину у вожњи, стратегији и балансу болида јер не прашта грешке.
Историјат стазе Сузука
Стаза у јапанском граду Сузука изграђена је 1962. године, по налогу Соичира Хонде, оснивача „Хонде“. Првобитно је служила за развој аутомобила и мотоцикала ове компаније, али је убрзо постала једна од најважнијих тркачких локација у Јапану.
Пројектовао ју је холандски архитекта, дизајнер тркачких стаза и аутомобила Џон Хугенхолц, а позната је по облику осмице (или математичког знака за бесконачност).
Иако су се неке Ф1 стазе примакле овом необичном дизајну, Сузука остаје јединствена у томе што надвожњаком пресеца саму себе. У време изградње, Хугенхолцово решење било је иновативно, а до данас је остало посебан изазов за возаче.
Циљ да се направи тест стаза светске класе није био лак јер је локација одабрана за изградњу била прекривена пиринчаним пољима. План са три укрштања стазе одбачен је због цене која је непрекидно расла. За решавање проблема са асфалтирањем идеје и технике пронађене су проучавањем европских стаза и консултовањем са њиховим градитељима.
Резултат је стаза која награђује возаче који успеју да одрже ритам током, данас, нешто више од 80 борбених минута, упркос кривинама које се брзо смењују, траже огромну прецизност и немилице троше гуме.
Остала је тајна колико је коштала ова инвестиција у развој технологије, али је сигурно да новац није узалуд потрошен јер је Сузука обезбедила равноправно место међу легендарним стазама Формуле 1, које постоје 80, 90 па и више од 100 година.
Репутацију је стекла интересантним борбама које дугује сјајној конфигурацији и чињеници да је једна од најбржих стаза са просечном брзином од око 220 километара на час. Годинама је била стаза која је затварала сезону и чији исход трке је одређивао победника шампионата.
Прича о Сузуки није комплетна ако се не помене да се на њој десило више фаталних несрећа. Један од најболнијих тренутака у новијој историји тркања је судар француског возача Жила Бјанкија који је на Великој награди Јапана, 5. октобра 2014. године, задобио тешке повреде од којих је и преминуо девет месеци касније.
Након несреће 25-годишњег аутомобилисте уведен је низ додатних обавезних мера ради веће безбедности и боље контроле услова на стази.
Побољшани су сигурносни протоколи међу којима је унапређење зона излетања, увођење виртуалног безбедносног возила и, што је најважније, такозване хало заштите – челичне конструкције која штити главу возача.
Од доласка Формуле 1 у Јапан, поред Сузуке, стаза Фуџи такође је била домаћин такмичења 1976, 1977, 2007. и 2008. године. Велика награда Јапана није одржавана од 1978. до отварања Сузуке 1987. Такође, 2020. и 2021. године трке су отказане због пандемије корона вируса.
Ове године такмичење у Јапану чини трећу рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати 29. марта у 7 часова ујутру по нашем времену. Велика награда Јапана као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се 40. пут. Сузука је домаћин Формуле 1 36. пут.
Особине стазе
Сузука се током деценија развила у врхунски тест вештине и прецизности. Њен распоред нуди узбудљиву мешавину брзих правaца, техничких кривина и висинске разлике од 40 метара. Стаза Сузука, дуга 5,8 километара, састоји се од 18 кривина, од којих је свака са својим изазовима и специфичностима. Има само два правца: стартно-циљни и између Кашике и кривине 130R.
Кривина од 90 степени која возаче дочека на почетку, позната и као кривина Сузука, захтева прецизност и посвећеност од самог старта и често зада ритам за остатак круга. Одмах затим наилази низ чувених кривина, од треће до седме, у облику вишеструког латиничног слова С (S-кривине), који тестира равнотежу аутомобила и прецизност возача. То је критична деоница где грешка на првом скретању може да уништи цео низ.
Деоница која следи чувена је по томе што оставља мало простора за грешку. Дегнерову кривину чине две узастопне, уске кривине које воде удесно (кривине 8 и 9). Првобитно је то била једна кривина, али је због безбедности реконфигурисана у две кривине од 90 степени. Носе име Ернста Дегнера, успешног немачког мотоциклисте из 1960-их.
Најспорија тачка на стази је Укосница (кривина 11). Кључно је место за претицање и захтева велику прецизност. Кашика, тј. кривине 13 и 14 заједно чине спој који води на најдужи правац стазе. О томе какав је изазов пред возачем говори најбоље то што је Ајртон Сена једном Кашику описао као најзахтевнију кривину у Формули 1.
Позната као једна од најбржих и најопаснијих кривина у мотоспорту, кривина број 15, али далеко познатија као 130R је дуга и брза. Кроз њу се пролази брзинама између 290 и 310 километара на час и захтева максималну концентрацију и пуну посвећеност.
Шикана Касио триангл обухвата кривине од 16 до 18. Додата је 1983. године и служи као последње место за претицање пред излазак на циљни правац. Уписали су је у историју Прост и Сена када су се ту сударили 1989. године.
Стратегије за Велику награду Јапана
Сузука има једну од највећих стопа конверзије пол позиције у победу у календару Формуле 1. Разлози за то су мали број зона претицања и брзе кривине.
Такође, киша је често умела да помрси рачуне на Великој награди Јапана. Али будући да на небо (још увек) не могу да утичу, тимови чине све што је у њиховој моћи да се обезбеди што боља позиција за старт трке.
Упркос томе што је стаза веома брза, тимови се најчешће опредељују за једно заустављање, између 19. и 25. круга. Ограничено претицање смањује потребу за агресивнијим стратегијама, али деградација гума је приметна, посебно предњих због дугих и брзих кривина. У игри ће, због тога, највероватније бити средње и тврде гуме.
Уписано у историју Формуле 1
Сузука је током скоро четири деценије у Формули 1 била поприште незаборавних борби и сведок изванредних тркачких момената.
Ајртон Сена стигао је у Јапан 1988. године са огромном жељом за победом јер га је само она делила од прве титуле возача шампионата. После спорог почетка, Бразилац као да је „плесао на киши“ и кроз циљ прошао први. Бодови су му донели предност у односу на тимског колегу, али великог ривала Алaна Проста, и титулу најбољег те сезоне.
Сена и Прост су већ следеће године имали још једну одлучујућу трку за титулу. Сена је освојио пол позицију, али је Прост преузео вођство у првој кривини.
Након судара у 46. кругу, Прост је завршио трку, док је Сена наставио такмичење и однео победу. Међутим, Бразилац је накнадно дисквалификован због пресецања шикане, што га је коштало и победе на Великој награди Јапана и шампионске титуле која је припала Просту.
И 1990, трећу годину заредом, трку на Сузуки обележило је ривалство истих возача и борба за титулу шампионата.
Сена и Прост, овај пут, до исхода су стигли много брже јер се на самом почетку трке, у првој кривини Бразилац сударио са француским возачем и елиминисао их обојицу.
Нелсон Пике је тријумфовао на Великој награди Јапана, титула је била Сенина, а после свега остало је много питања.
Још једна борба титана, али овог пута Михаела Шумахера и Дејмона Хила, уследила је кишне 1994. године. Стратегија британског возача са једним одласком у пит-стоп била је боља од плана који су сковали у тиму Ферарија, па је Хил однео победу и одлуку о титули возача шампионата одложио за последњу трку у сезони – у Аустралији.
Шумахер је по прву шампионску титулу возача Ферарија после 21 године, дошао у Јапан. Савладавши тешку Сузуку на путу до победе на Великој награди Јапана 2000. године, легендарни возач освојио је своју трећу титулу, а прву у италијанском тиму. На истом месту поново је славио 2001, 2002. и 2004. године, претворивши Сузуку у неку врсту личног упоришта.
Јуриш финског возача Кимија Раиконена са 17. места до победе 2005. године учинио је трку незаборавим моментом у историји Формуле 1.
Возећи сјајно у кривинама Сузуке, домаћу публику одушевио је возач Камуи Кобајаши који се са Џенсоном Батоном борио да Јапану 2012. обезбеди први подијум после 22 године. Недостајало је тако мало да то оствари.
Победе на Великој награди Јапана на Сузуки
Аустријски возач Формуле 1 Герхард Бергер први се попео на врх победничког постоља Сузуке, 1987. године. По пехар се вратио и четири године касније.
Знатно дубљи траг на овој стази оставио је Михаел Шумахер јер је немачки спортиста ту чак шест пута кроз циљ пролазио први. Неприкосновен је и са освојених осам пол позиција на Сузуки, а његове активне колеге мораће добро да се потруде да би обориле овај рекорд. Најближи је Макс Ферстапен са четири старта са прве позиције на гриду.
Са самопоуздањем некадашњег победника, осим Ферстапена, ове године на Сузуку се враћају и Луис Хамилтон, Валтери Ботас и Фернандо Алонсо. Узимајући у обзир тренутно стање са њиховим болидима, Ботас и Алонсо, возачи Кадилака и Астон Мартина, тешко да ће се попети на подијум у Јапану.
Ферари и Мекларен доминирали су у ранијим ерама и на Сузуки тријумфовали по седам пута током осамдесетих, деведесетих и почетком овог века.
Ред бул је преузео примат 2009. године и до данас возачи овог тима освојили су чак осам победничких пехара, од којих је половину Ферстапен зграбио у низу након пандемије. Ако му болид дозволи, последњег викенда марта ове године, исписаће нову страницу историје са пет узастопних победа на Сузуки.
Стаза Сузука данас
Захваљујући комбинацији историје, захтевности и јединствене атмосфере, данас Сузука важи за једну од омиљених стаза међу возачима и љубитељима брзе вожње. Њена репутација „стазе за праве возаче“ чини је неизоставним делом Формуле 1 и једним од симбола овог спорта.
Током скоро шест и по деценија постојања, Сузука је модификована осам пута. Прво „велико спремање“ организовано је да би стаза испунила стандарде уочи повратка Велике награде Јапана у Формулу 1, 1987. године. Друге преправке биле су махом у циљу повећања безбедности такмичења, посебно након несрећа попут оне у којој је учествовао Жил Бјанки 2014. године. Ипак, Сузука је успела да задржи свој оригинални карактер и техничку захтевност.
Обележје стазе је и огромни панорамски точак који се надвија над Сузуком, као и ружичасти цветови трешања који су карактеристични за ову област, то јест префектуру Мије.
После првог сусрета са стазом, Макс Ферстапен признао је да је застрашујућа, Себастијан Фетел, међутим, по завршетку прве трке рекао је да му Сузука делује као да су је створили Богови.
То би можда могло да објасни феномен Сузуке за коју важи да је више од тркачке стазе.